Trening spavanja za bebe: Trend koji vlada među mladim roditeljima u Srbiji

Spavanje beba već neko vreme je izraslo u pravu filozofiju i taj trening spavanja izaziva mnoge kontroverze među roditeljima širom sveta i u Srbiji jer podrazumeva različite metode, od kojih je jedna i takozvano isplakivanje.

Koplja se lome oko toga da li su metode prema kojima roditelji treba da puste dete da se samo uspava, pa makar i plakalo dok ne zaspi, uopšte prihvatljive ili ne, da li su klasičan primer okrutnosti i da li nanose trajnu štetu detetu. Pritom, ti treninzi spavanja su postali i biznis jer roditelji plaćaju stotine i stotine evra da im neko objasni kako da se njihova beba sama uspava.

S jedne strane, stručnjaci upozoravaju na eventualne posledice, a s druge strane roditelji zbunjeni i sa osećajem krivice samo žele da beba nekako zaspi i da se svi zajedno odmore tokom noći.

Iskustvo govori da kao što bebi roditelj treba da je nahrani i ljulja, tako joj treba i da je uspava iznova ako se, recimo, probudi tokom noći jer joj to ne ide samoj.

Ali zagovornici treninga spavanja tvrde da bebe moraju da nauče kako da se same umire kada se probude tokom noći tako da mama i tata ne moraju da ulete da pomognu bebi da ponovo zaspi. Većina ovih metoda kaže da bebu treba staviti na spavanje dok je pospana a ne već zaspala da bi se sama uspavala i da bi isto to uradila ako se probudi tokom noći jer će tako duže u cugu spavati.

Problem je u tome što, ako nema roditelja dok beba tone u san, ona će vrlo verovatno početi da plače. Jedna od tih tehnika uspavljivanja je i isplakivanje koje podrazumeva da bebu jednostavno pustite da plače neko vreme. Ideja je da roditelji postepeno prestaju da klasično uspavljuju bebu uz ljuljuškanje i hranjenje.

Međutim, mnogi tvrde da je vrlo okrutno i štetno za bebin razvoj ako je pustite da plače makar i kratko, da je bebica tad pod stresom, da joj srce brže lupa, da joj raste pritisak i da čak može biti štetno po razvoj mozga, kao i da se kida poverenje prema roditeljima, a raste osećaj bespomoćnosti.

I šta sad na sve to kažu stručnjaci i studije – da li je bolje bebu postepeno ostavljati samu da se uspava i da otplače u početku, a onda zaspi i prespava gotovo celu noć ili da je mama i tata uspavaju, pa onda opet isto u toku noći kad se probudi?

Dr Gabor Mate, poznati američko-mađarski psiholog, koji se bavi traumama i povezanošću, smatra da, kada roditelj ne uzme bebu koja plače, ona to shvata kao da njene emocije nisu važne.

Bebi od šest nedelja je svakako potrebno da mama odgovori na njen plač noću. Prva tri meseca bebinog života su vreme za maženje i bliskost između mame i bebe, kada se beba bori da se prilagodi tom nepoznatom svetu.

„Novorođene bebe uče da se prilagode životu van materice gde je bilo toplo i prijatno. A njihov glavni način komunikacije je plakanje. Ali u isto vreme, to takođe može biti prilika da se mama i njena beba bolje upoznaju i ponovo povežu u novom svetu. Drugim rečima, po mom mišljenju, za malu bebu nije pravo vreme za trening spavanja. Najbolje što možemo da uradimo tokom ove faze je da pripremimo optimalne uslove za bebu, organizujemo okruženje pogodno za spavanje i sledimo fleksibilnu rutinu koja odgovara uzrastu, da postavimo osnove zdravih navika za spavanje“, kaže Gabor Mate.

On napominje i da, iako beba zaspi kad je roditelji ostave da se isplače, ona nije naučila da se sama uspava već je jednostavno odustala i shvatila da je napuštena.

„Neuropsihološka istraživanja su utvrdila da ljudska bića imaju moćniji sistem pamćenja utisnut u njihov nervni sistem koji se zove unutrašnje pamćenje. Ono kodira emocionalne aspekte ranog iskustva koji mogu trajati ceo život i postati matrica po kojoj doživljavamo svet i po kojoj reagujemo na kasnija dešavanja.”

I dok mnogi zagovaraju trening spavanja s tvrdnjama da beba nauči da se sama uspava i tako duže spava tokom noći, što je dobro za sve, istraživanja koja idu tome u prilog zapravo mahom ne ispunjavaju zlatni standard naučnog istraživanja: da učesnici budu nasumično birani, da postoji kontrolna grupa....

Onda se ispostavi, recimo, da roditelji misle da se njihova beba nije budila tokom noći, a zapravo su studije pokazale da jeste, samo nije njih probudila – jer je odustala. Kako navodi BBC, merači su pokazali da su se bebe budile jednako često – samo nisu budile svoje roditelje.

Istraživanja su pokazala i da su bebe na kojima su roditelji primenjivali terening spavanja zapravo spavale u proseku samo 16 minuta duže od drugih beba, kao i da posle dve godine svi efekti tih tehnika jednostavno nestanu.

Osim toga, studije pokazuju da je nivo kortizola, hormona stresa, kod beba veći ako roditelji nisu brižni.

Takođe, istraživanja su pokazala i da, ako roditelj reaguje na bebu adekvatno, to i te kako ima veze sa jezičkim, kognitivnim i psihosocijalnim razvojem, uključujući bolje učenje jezika, manje problema u ponašanju i manje agresije, veću inteligenciju i veću privrženost.

I sada kada svi imaju mišljenje o tome kako treba da uspavate svoju bebu — bake i deke, komšije, prijatelji, rođaci, stručnjaci, najvažnije je zapamtiti da je svaka beba drugačija, da svaka ima svoj ritam spavanja, da treba slušati svoje dete, kom nesumnjivo trebaju vaša nežnost i pažnja u tom novom svetu u koji je kročilo.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram