Listovi kupusa, mastitis, bolovi, silikonske bradavice… Toliko je dilema u vezi sa dojenjem.
Dojenje, koje je jedinstvena veza između mame i bebe, nažalost, prate brojne nedoumice, ali i zablude. A pošto je majčino mleko dokazano najbolja hrana za bebu, žene koje žele ili planiraju da doje treba da se vode savetima stručnjaka. Ali one obično u tim trenucima kada ni same nisu sigurna u mnogo toga, budu opterećene i zatrpane svakakvim informacijama. Zato Beograđanka Dušica Kovačević, babica i patronažna sestra iz Bebi patrole, za Zadovoljnu govori koje priče porodilja ne treba da sluša u vezi sa dojenjem, odnosno koji bapski saveti mogu da naškode i zapravo ne pomažu.
„Za početak žena treba sebi da kaže da može da doji i da stekne samopouzdanje. A da bi ga imala, treba da radi na sebi i da se edukuje. Prva stvar je da kaže sebi da može da ima mleka i da će uspeti u tome. Važno je da se pripremi u toku trudnoće i da svojim ukućanima to prenese, da i oni budu upoznati. Tako će se odupreti predrasudama i savetima kao što su – nije ti kvalitetno mleko, vidiš kad ga razmažeš među prstima da nije dovoljno masno… Svako mamino mleko je dobro. Svaka majka pravi idealno mleko za svoju bebu, idealnog sastava, temperature. A to mleko je besplatno. Isto, na sve dosta utiče i atmosfera u kući, odnosno porodiljina majka. Ako nema njene podrške, sve teže ide. Pritom, ako porodilja nema stručnu pomoć, lako može da posustane.“
Listovi kupusa
S druge strane, Dušica otkriva ima li smisla u pojedinim narodskim savetima, recimo, da li kupus zaista pomaže kod bolnih dojki.
„Kupus zaista pomaže mnogo. I mi ga u posetama prodiljama koristimo kada mleko mnogo nadolazi, kad se javi zastoj mleka, kad se javi mastitis. Kupus nije sam dovoljan, ali pomaže jer zahvaljujući svom sastavu izvlači upalu. Koristi se nakon izmlazanja, tj podoja, kako bi se smanjila neprijatnost.“
Dušica kaže da kupus pre upotrebe treba oprati, dobro izlupati i onda staviti na dojku, ali ne na bradavicu, i držati pola sata nakon podoja, pa ponavljati.
„Umesto kupusa možete koristiti obloge troprocentne borne kiseline, i to uz pomoć vate ili tupfera.“
Mastitis
Naša sagovornica ističe da žene imaju veliki strah od mastitisa kad pomisle na dojenje, te otuda pitanje postoji li uopšte magični lek za mastitis, odnosno zbog čega se on javlja i kako se može sprečiti.
„Važno znati šta je mastitis, a šta zastojna dojka. Ovo drugo je preveliko nadolaženje mleka, koje se zadržava i pritiska tkivo i krvne sudove i tad se javlja imuni odgovor, pa žena dobija temperaturu. Stoga, ne mora da znači da je svaka temperatura mastitis. A kada se dojka lepo isprazni, sve se reguliše, pa i temperatura nestane. S druge strane, mastitis je zastoj u dojci na koji se nakalemila bakterija koja je izazvala infekciju. U tom slučaju temperatura ne prolazi ni nakon pražnjenja dojke i obloga. Tad se daje i antibiotik“, kaže Dušica i dodaje da bi nabolje bilo da žena pre uzimanja antibiotika u laboratoriji kroz analizu mleka vidi koja je bakterija tačno u pitanju kako bi dobila ciljanu terapiju.
Masiranje dojki
Pojavu mastitisa neretko prate i priče da partner tada treba da masira ženine dojke da bi se tegobe olakšale, ali to ume da bude bolno.
„Najvažnije je da se dojka za vreme mastitisa prazni. Ali treba nekad i da se blago masira i ujedno prazni, tj izmlaza, da bi se oslobodila. Partneri dosta mogu da pomognu, ali treba im obuka. Obično u poseti obučimo i tatu. I treba uvek dobro razmisliti jer žena ne treba da vrišti od bola dok je on stiska. Ta masaža nije prijatna jer je mesto upaljeno, ali važno je zato da to, posebno prvi put, uradi neko stručno i pokaže. Svakako ne treba stiskati po svaku cenu, da žena ne može da izdrži. Treba da se nađe način. Svakome treba prići individualno.“
Zlatni sat
Ipak, ono što je isto za sve jeste – zlatni sat. Taj prvi sat nakon bebinog rođenja je neizmerno važan, te treba znati kako ga iskoristiti.
„U tom prvom satu ne treba da se prekida veza između majke iz deteta. Dodir između njih dvoje treba da bude doslovno koža na kožu, da se dete ne uvija ni u šta. Beba dobija s mamine kože mikrobiom, dobre bakterije koje je štite. Ne treba zanemariti taj dodir ni kod carskog reza. I treba da zaživi svuda, da mame u porodilištima traže to svoje pravo. A kod kuće da nastave sa tim, i ona i tata.“
Osim toga, izuzetno je važno da beba što pre po rođenju sisa kolostrum, prvo, specifično mleko.
„Tako se pokreće laktacija koja posle lakše ide. Čist kolostrum se luči prvih pet dana, to je prva vakcina, eliksir za bebu, suvo zlato. I tako i izgleda. Luči se u kapima i treba ga maksimalno iskoristiti. Idealnog je sastava za bebu, ima prave hranljive materije, ali i gotova antitela. I to je ključno jer one štite bebu koja nema imunitet. Zatim, od petog do 15. dana luči se takozvano prelazno mleko, koje je takođe bogato, a od 20. dana ide zrelo mleko. Majčino mleko se zapravo menja kako beba raste, iz sata u sat i to nijedna formula ne može da zameni.“
Sme li dojenje da boli
A kako da majka zna da beba dobro vuče i šta ako ne vuče mleko?
„Najvažnije je da bude edukovana, da nauči šta znači kad beba uhvati dojku jer ona treba da uhvati i bradavicu u onaj krug oko bradavice, A kada beba napravi dobar vakuum, to je znak da dobro vuče. Ako to ne uspe, onda ne jede kako treba, a mami oštećuje bradavice, pa nastaju rane i bol. Te ranice su nekad i uzrok nastanka mastitsa. Jedan dolazak patronažne sestre obično pomogne da se dojenje nastavi bez problema. Takođe, silikonska bradavica nekada pomogne u početku, ali obično je bespotrebna, a i beba neretko sisa samo tu gumu, bez mleka, pa to može i da odmogne.“
U svemu tome se nameće i pitanje sme li dojenje uopšte da boli.
„Ne treba da boli. Ako mama kaže da boli, to je znak da nešto nije u redu, da beba nema dobar hvat. Može da boli samo u prvim sekundama dok ne uhvati. Pritom, koliko beba traži, toliko joj treba dati, dakle, kad je gladna. Međutim, malu bebu koja iz nekog razloga duže spava ne treba ostaviti bez mleka, recimo, pet sati. Dakle, treba naći sredinu, da se doji na zahtev na sat, sat i po, a ako ne traži, onda je budimo na tri sata od početka prethodnog dojenja. Kad se potom vidi da beba lepo napreduje, onda može da spava noću po, recimo, četiri, pet sati između podoja.“
Izmlazanje
Velika dilema u vezi sa dojenjem je i izmlazanje, odnosno pitanje kad žena treba da se izmlaza i kako da to radi.
„To je neophodno kada su beba i mama razdvojene iz nekog razloga. Mama mora da prazni dojke na tri sata, noću na četiri. To se radi pumpicom jer je ručno iscrpljujuće. A kad je beba sa majkom, izmlazanje nije potrebno, sem ako mleko previše nadolazi. U tom lsučaju to treba raditi uvek pred podoj, a ne posle jer to podstiče laktaciju. A ako nema dovoljno mleka, posle svakog podoja treba da pumpa ili ručno prazni dojke.“
Hrana za bolju laktaciju
Naša sagovornica otkriva i ima li ikakve veze sa dojenjem ishrana majke i postoje li namirnice koje podstiču laktaciju.
„Postoje čajevi, recimo čaj od piskavice, suplementi, tabletice sa tržista, hiperproteinska ishrana. Laktaciju podstiče i ako mama unosi dovoljno tečnosti, oko dva, tri litra vode. Treba i da jede supe od kostiju, čorbe, kajsije, banane, spanać, ovas, ječam, ovsene kaše, šejkove sa ovsenim mlekom, kuvanu pšenicu.“
A ima li nešto što ne sme da se jede dok se beba doji?
„Ne treba mame mnogo ograničavati. Nije tačno ono da ne sme da jede ništa crveno, mahunarke, koštunjave plodove… Ja bih rekla da svi treba da jedu sve umereno, normalno, ali da izbegavaju preterano začinjenu i ljutu hranu, prekomeran unos mleka i mlečnih proizvoda zbog mogućih alergija, kao i da ne uzimaju puno slatkiša, gazirano…“
Kako prekinuti s dojenjem
A kad i kako prekinuti s dojenjem – kada je u redu da žena kaže sebi da je dosta i da ne može više, iako zna da je njenoj bebi mleko najbolja hrana?
„Nema najboljeg saveta, uvek slušamo mamu i bebu. U svakom slučaju, najbolje bi bilo ne prekidati dojenje naglo jer je to stres i za mamu i za bebu. Mama počinje da smanjuje broj podoja kada beba počne da jede nemlečnu hranu. Tada se podoj zamenjuje kašicom, a beba doji dva do tri puta tokom dana. Nakon mesec, dva treba da se pravi veći razmak i tokom noći, ako je moguće, jer ne možete ništa na silu. Ali svakako proređivanjem podoja se smanjuje laktacija. I dojke ne treba mnogo dirati par dana posle prestanka, a dobro je staviti one obloge da bi se sve umirilo.“
Za kraj Dušića Kovačević govori i u kojim slučajevima dojenje nije preporučljivo.
„Uvek ako žena ima hroničnu bolest, obično pita specijalistu šta da čini, ali se konsultujemo i mi. Često dođemo do toga da su skoro svi lekovi dozvoljeni tokom dojenja, sem nekih izuzetaka. Kod nekih gledamo ipak kad je najveća koncentracija leka u krvi i mleku i onda po potrebi pravimo plan da se npr. posle dva sata preskoči jedan podoj ili da se mama izmuze. U svakom slučaju, najbolje je posavetovati se sa stručnjakom.“
BONUS VIDEO: Tata na porođaju u GAK Zemun
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
