Verovali ili ne - škole zaplenjuju i imovinu.
S početkom školske godine nedavno se oglasio i Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut podsetivši na smernice o pravilnoj ishrani dece. U preporukama Batuta se, između ostalog, kaže da jutarnja užurbanost nije opravdanje za nespremanje doručka, koji mogu da čine ovsene ili kukuruzne pahuljice, sendvič sa pilećim ili ćurećim prsima, 1–2 parčeta hleba sa namazom i kuvano jaje. Pecivo iz pekare, slatke i slane grickalice treba zameniti parčetom kukuruzne proje, sendvičem sa mladim sirom ili salatom, koji dete može da napravi kod kuće samo ili sa roditeljima. Užinu mogu da čine i voće, žitarice, jogurt, orašasto voće ili štanglica od žitarica, lanene, ovsene ili ražane galete. Užina visoke nutritivne vrednosti a niskog sadržaja masti i koncentrisanih ugljenih hidrata omogućava da dete bude sito do ručka.
Nedugo potom povela se polemika među roditeljima jer mnogi, nažalost, nemaju novca za nutritivno zdrave namirnice koje bi pakovali deci u školu. I ponovo smo se suočili s pričom koju slušamo već godinama, a koja se odnosi na to kako se deca u srpskim školama hrane i koliko to sve roditelje košta. Dok deca u starijim razredima uglavnom kupuju užinu u pekarama oko škola, ona koja su prvi i drugi razred uglavnom u školama imaju u ponudi ručak koji košta oko 300 dinara.
Tim povodom proverili smo šta jedu đaci u Hrvatskoj i koliko to roditelje košta. Došli smo do prilično neverovatnih saznanja – dnevno za ishranu deteta u školi treba odvojiti oko 30 evra.
Naime, kako za Zadovoljnu kaže jedna mama iz Zagreba, hrana za decu u školama se plaća svuda u Hrvatskoj, sem u Osiječko-baranjskoj županiji, a cene variraju od županije do županije.
„Računaju se radni dani u mesecu, ručak je 12 kuna. Broj obroka u danu se množi sa radnim danima u mesecu. Uvek je bio račun oko 200 kuna, što je oko 30 evra – za dve užine i ručak“, priča ova mama o situaciji među decom koja su, kao i u Srbiji, u boravku, prvi i drugi razred.
Kaže da stoga postoji jaka inicijativa za besplatnu ishranu za svu decu, pre svega, jer mnogi roditelji jedva sastavljaju kraj s krajem.
To pokazuje i podatak da su izvršitelji u Hrvatskoj, pritisnuti neplaćenim računima roditelja za ishranu dece, na početku školske godine obavestili roditelje da, ukoliko prošle godine nisu podmirili troškove ishrane, ove godine deca neće dobiti obrok.
Da sve bude gore, prema novim podacima, 15 odsto škola u Hrvatskoj moralo je da posegne za zaplenom imovine zbog dugovanja roditelja za školske obroke, piše Jutarnji.hr.
Zvaničnici tamo upozoravaju da će gladne dece u Hrvatskoj biti sve više, kao i da su neki roditelji jednostavno odustali od detetove ishrane u školi.
Što se Srbije tiče, Unicef je prošle godine na Svetski dan deteta saopštio da u našoj zemlji svako dvanaesto dete živi u apsolutnom siromaštvu, a svako četvrto se nalazi na granici siromaštva.
Njima, a i mnogima drugima roditelji vrlo verovatno ne mogu da priušte ražane galete, ćureća prsa i orašasto voće, te tako Batutova preporuka, nažalost, za mnoge ostaje mrtvo slovo na papiru.
***
Bonus video: Kome poveravamo decu na čuvanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
