Rešena najveća agonija mama tinejdžera

Podeli:
Tinejdžerka spava
Tinejdžer ka spava, Foto: Thomas Baker / Alamy / Alamy / Profimedia

Tinejdžerima treba oko deset sati sna, ali često ih je teško naterati u krevet jer žele da ostanu budni do kasno. To predstavlja neki vid bunta i tako se bore za svoju nezavisnost. Ali počela je škola, i šta sad?

Škola je u poslednje vreme izgledala malo drugačije nego što smo navikli, zbog online nastave i drugih mera sprečavanja širenja koronavirusa među decom. Ipak jedna konstanta povezuje brojne roditelje mnogih generacija i pre i posle pandemije – borba da naterate tinejdžera da ode na spavanje na vreme, kako ujutru u školi ne bi dremao, prenosi 24sata.hr.

Njihova potreba da ostaju do kasno budni je u ovom dobu vrlo izražena, a tome treba dodati i tipične stvari koje ih uveče često dugo drže budnim: televizija, društvene mreže, video igrice i još mnogo toga.

Šta možete učiniti?

Stručnjaci kažu da postoje proverene i delotvorne tehnike koje dete mogu vratiti normalanom rasporedu spavanja, što pomaže u poboljšanju raspoloženja i spremnosti za učenje.

Jedna od prvih stvari kojima se treba pozabaviti je „društveni vikend – džet leg”. U svetu spavanja to je izraz za razliku između broja sati koje spavate tokom nedelje u odnosu na dane vikenda.

„Društveni džet leg nastaje kada tinejdžer spava puno duže tokom vikenda nego tokom radne ili školske nedelje, što dovodi do razlike u cirkadijalnom rasporedu”, kaže specijalista za spavanje Kenet Rajt, profesor integrativne psihologije na Univerzitetu Kolorado.

„Tako se može dogoditi da je njihov biološki sat u ponedeljak ujutru nekoliko vremenskih zona u zaostatku, odnosno dolazi do jedne vrste džet lega”, nastavlja profesor.

Trebalo bi da znate da klinci nisu baš u potpunosti odgovorni što ostaju budni do kasno.

Zato kako se dete približava pubertetu, nivo melatonina – hormona spavanja – počinje da se luči kasnije tokom dana, pomerajući telesni sat nekoga ko je dnevni tip prema tipu noćne sove.

Podsticaj da se zaspi u tinejdžerskom mozgu akumulira se sporije, što rezultuje poteškoćama pri ranijem odlasku u krevet. To može dovesti do toga da se odlazak u krevet pomeri i za dva sata, kažu stručnjaci.

„Na praktičnom nivou, istraživanje ukazuje na to da prosečan tinejdžer u današnjem društvu ima poteškoća s tim da zaspi pre 23:00 časa i da je najprikladnije da se budi oko 8 časova ili kasnije”, zaključuju autori istraživanja. Potrebno im je između 8 i 10 sati sna, kako bi za to vreme oporavili svoje telo, učvrstili sećanja i ostali zdravi. Deci u predtinejdžerskom dobu treba, pak, oko 12 sati sna.

Istraživanje američkog Centra za prevenciju bolesti iz 2015. pokazalo je da šest od deset učenika srednjih škola ne spava dovoljno, dok je oko sedam od deset srednjoškolaca bilo neispavano. Manjak sna samo u jednoj noći značajno usporava njihove reakcije i brzinu kognitivne obrade, te ometa njihovu pažnju.

Istraživanja su dokazala i vezu između manjka sna i slabijeg akademskog uspeha. Takođe, povezuje se sa migrenama, zloupotrebom opojnih supstanci, nedostatkom fizičke spremnosti, ranom seksualnom aktivnošću, osećanjem depresije i mislima o samoubistvu. Hronično ograničenje sna takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, metaboličke disfunkcije, dijabetesa tipa 2, nesigurne vožnje i još mnogo toga.

Šta škole mogu učiniti?

Jedno je istraživanje pokazalo da su tinejdžeri spavali dodatnih 29 do 45 minuta svake noći kad je školski okrug pomerio vreme početka nastave za 40 do 60 minuta u osnovnoj, odnosno do 70 minuta u srednjoj. U jednom okrugu to je dovelo do povećanja srednje ocene koju su ostvarili učenici za čak 4,5 odsto.

Šta roditelji mogu učiniti

S dodatnim pritiskom domaćih zadataka, vannastavnih aktivnosti i društvenih mreža koji ih mame, teško je pomoći tinejdžeru da uspostavi bolji san. Pak, trebalo bi porazgovarati s njima o tome i postaviti jasna pravila:

Ne dopustite duže spavanje vikendom. Ako radnim danima ustanu u 6 ujutro, pokušajte da ih probudite i u subotu i nedelju oko 7 ili 8 sati.

Pokušajte da se dogovorite da odu na spavanje barem pola sata ranije. To će im doneti tri ipo sata nedeljno više sna, odnosno više vremena za obnovu tela.

Pokažite deci primerom – ako je cela kuća bez buke i svetla, time i detetu šaljete poruku da je san prioritet u vašem domu.

Ne dopustite nikakve ekrane u spavaćoj sobi. Mozak mora ‘znati’ da je spavaća soba samo za spavanje.

Odredite rutinu opuštanja – opustite se uveče kao porodica, uz prijatnu muziku, razgovor.

Podstaknite članove porodice da se istuširaju pre spavanja, odnosno pre gašenja svetla.

Uredite spavaću sobu tako da je u njoj prijatno zaspati – temperatura treba biti do 20 stepeni Celzijusa, prozori zamračeni, ekrani sklonjeni iz sobe ili pokriveni, uz strogu zabranu slanja poruka ili mejlova posle 23 časa uveče.

***

Bonus video:Šta nam se dešava dok spavamo

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram