"Naučite dete da spava" je knjiga Nevene Lovrinčević koja je doživela devet izdanja i prevedena je u nekoliko zemalja sveta. Grupa mama sada zahteva da se knjiga zabrani, zbog spominjanja Febreove metode koja nalaže da ignorišemo plač deteta kada se probudi, kako bismo ga naučili da samo zaspi. Ipak, autorka knjige tvrdi da je to izvučeno iz konteksta.
U emisiji „Probudi se“ o knjizi su raspravljali Nevena Lovrinčević, kao i predstavnica mama iza peticije da se izdanje povuče, Katarina Gligorijević. Takođe, gosti Nove S bili su i psihološkinja i upravnica Instituta za psihologiju na Filozofskom fakultetu, Ivana Stepanović Ilić, kao i psihoterapeutkinja i dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević.
Autorka nekoliko priručnika za roditelje, Nevena Lovrinčević, rekla je da se sporna Febreova metoda samo jedan deo njene knjige, kao i da se ona nipošto ne zalaže da dete treba ostaviti da plače 15 ili čak 45 minuta – već samo minut. U knjizi je pisala o savetima u vezi fiziologije spavanja, dobrim i lošim navikama i ispravljanju tih navika, dnevnom i noćnom ritmu, noćnim morama, obrocima i strahovanjima.
Fokus joj je na roditeljima.
„Pišem o značaju dobrog spavanja – ne samo koje ima dete, nego i roditelj. Roditelj koji danima, mesecima i čak godinama loše spava, trpi na mnoge načine. To je stres koji se odražava na sve oblasti života“, rekla je Nevena.
S druge strane, Katarina Gligorijević, jedna od 4.848 osoba koje su potpisale peticiju da se knjiga povuče, tvrdi da ta metoda ne treba da bude u knjizi za roditelje ni u kom obliku.
„Metoda jeste zastarela i upravo zbog toga što se dugo koristi dala je osnovu da se u međuvremenu odrade brojna istraživanja koja su ukazala na štetan efekat ove metode prema detetu. Metoda se bavi treniranjem deteta da nauči da spava, u momentu kada dete nema razvijen deo mozga koji se bavi samoregulacijom. Dete nauči da mama i tata neće doći, jer mu je plač jedini način komunikacije sa roditeljima. Dete dobije poruku da svet nije sigurno mesto“, smatra Katarina.
Nevena kaže da su njeni saveti izvučeni iz konteksta i da ona ne daje univerzalan savet za sve roditelje. Naglašava da svako može odustati od njenih saveta ukoliko mu ne odgovaraju.
„Sigurna sam da su potpisnice peticije dobronamerne, ali uglavnom pišu o samoj metodi i sopstvenim iskustvima. Samo u jednoj rečenici kažu nešto što sam ja napisala – kako ja predlažem da dete samo paušalno skraćuje vremena. Ja sam rekla na više mesta da dete to ne treba da radi. Moj utisak je da nisu dovoljno pažljivo pročitale knjigu“, rekla je.
Katarina pak kaže da ima radikalnih delova u priručniku.
„Meni je cela knjiga obojena jednim delom u kojem kaže da kada dete plače samo u sobi da držite vrata da ne može da ih otvori. U momentu kada ste iscprljeni, kada ste umorni, kada ste očajni, a knjiga šalje poruku da je roditelj deteta koje spava dobar roditelj, tada vi niste neko ko može da izlista članke i istraživanja i odradite analizu. Vi se oslanjate na nekog u koga imate poverenja, a to je u ovom slučaju Kreativni centar. Ovde pričamo da je nama prirodno usađeno da odgovorimo kada dete plače, a ova knjiga nam kaže da to ne slušamo“, smatra.
Autorka knjige je odgovorila da opet primećuje da postoji nerazumevanje njenih reči.
„U knjizi imam celo poglavlje o tome da pristup pusti ga da plače nije dobar pristup. Dete se postepeno odvaja – roditelj u redovnim razmacima da umiri dete. Metoda sa zatvaranjem vrata se odnosi na stariju decu, od četiri ili pet godina, koja spavaju sa roditeljima, a roditelji žele da ih od toga oduče. I tu je maksimalno vreme pet minuta“, kaže Nevena Lovrinčević.
Šta kažu stručnjaci?
Psihoterapeutkinja Nikolina Milosavljević smatra da knjiga „Naučite dete da spava“ jeste rizična – posebno za decu koja su osetljiva ili prevremeno rođena.
„Deca sa visoko osetljivim nervnim sistemom karakterišu se čestim plakanjem, i to ih ometa da se uspavaju i održe san. Ako takvo dete pustite da plače do 15 minuta, ne znamo koliko nivo hormona stresa se tu luči. A kada je dete preplavljeno hormonom stresa, to utiče nepovoljno na razvoj mozga“, rekla je.
Psihološkinja Ivana Stepanović Ilić sa Filozofskog fakulteta smatra da Nevena Lovrinčević nikada nije tako nešto opasno propagirala.
„Jako je važno to što Nevena nije predlagala 15, 20 minuta, nego minut. A važno je naglasiti da roditelj ima izbor – ukoliko vam ne leži metoda, možete da odustanete. Istraživanja hroničnog stresa pokazuju da je problematično ako roditelj ne odgovori na potrebe deteta, ali u knjizi se jako insistira da se odgovori na potrebe. Vezivanje majke i deteta je aspekt koji prevazilazi samo odgovaranje na potrebe, ono traje i više od 18 meseci. Odnosi između roditelja takođe utiču na razvoj deteta, kao i podrška ukućana“, rekla je.
Nikolina Milosavljević kao problem vidi to što će roditelji osetljive dece prvi da se uhvate za knjigu.
„U Febreovoj metodi se preporučuje da se sa time krene od šestog meseca, a zanemaruje se da od sedmog meseca ima strah od odvajanja. To je inače prirodno. Zamislite gde imamo jak strah od odvajanja, da ostavite dete da plače 15 minuta samo u mraku. Ono je preplavljeno strahom. Katarina je rekla da može da razvije ideju da nema ko da mu pomogne“, smatra.
Ipak, Stepanović Ilić još jednom navodi da knjiga nije pročitana i shvaćena na pravi način.
„Postoji dosta korisnih saveta vezanih za razvoj, kao i u kojoj vas autorka poziva na osetite sebe i dete i naspram toga reagujete. Nema ničeg direktivnog u tonu knjige, a na kraju vas autorka poziva da odustanete ukoliko shvatite da to nije za vas. Čak kaže ‘dođite, stanite kod deteta i mazite ga, ali nemojte ga uzimati’. Ako je odnos roditelja i deteta pun poverenja, ukoliko je okolina stabilna, ta sredina šalje detetu poruku ‘mi smo tu i siguran si'“, kaže psihološkinja.
Najzad, suprostavljene strane u saglasnosti su da je važno govoriti o ovoj temi, jer je edukacija roditelja od presudnog značaja za razvoj deteta.
Pogledajte emisiju:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
