U početku, to deluje nekako simpatično, ali nakon nekog vremena ume da bude i naporno. Otkrivamo kako rešiti ovo večno pitanje.
Vaše dete je otkrilo kako da postavlja pitanja, i šta god vi da kažete, velike su šanse da će uslediti njegovo – zašto? „Danas je baš lep dan“ – reći ćete, a vaš mališan neće propustiti priliku da pita „zašto?“. Pokušaćete da objasnite, ali ćete se samo vrteti u krug i na kraju završiti ljutito sa „zato što sam ja tako rekla“. Priznaćete, nije baš pohvalan način završavanja razgovora, ali šta vam drugo preostaje?
Zašto deca koriste „zašto“ tako često?
Pitanje „zašto ?“ je zapravo direktan odgovor na brzi rast leve hemisfere dečijeg mozga u periodu od 18-30 meseci. To je deo odgovoran za veštine logičkog razmišljanja kao što su matematika, čitanje i pisanje. To je takođe pitanje koje deci omogućava da bolje upoznaju i razumeju svet oko sebe.
Koji je onda najbolji odgovor na „zašto“?
Ako ste dali odgovor na sva logična pitanja u poslednjih 2h, jedino što vam preostaje jeste da okrenete scenu i vratite detetu istom merom. Recite sledeće – NE ZNAM, ŠTA TI MISLIŠ? Ovo pitanje zahteva od deteta da iskoristi prethodno skladištene podatke i samostalno dođe do odgovora koji traži od vas. Pre toga se uvek pobrinite da dete raspolaže sa dovoljno informacija o onom o čemu pričate, piše Ženskimagazin.
Primer: Ako svom detetu kažete da mora da obuče jaknu pre izlaska napolje, ono čak i sa 3 godine ima dovoljno iskustva da zna zašto to od njega tražite. Ali, ako kažete „izgleda kao da bi danas mogla da pada kiša“, dete će najverovatnije da vas pita „zašto“ (to kažete), i tada neće moći samo da dođe do odgovora ako ga pitate „šta ti misliš?“ jer nema dovoljno znanja o vremenu kako bi moglo da zaključi da će padati kiša.
***
Bonus video: Joga za zauzete mame
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
