Ko su omiljene dečje doktorke u Beogradu

Beba i porodica 20. dec 202107:16 > 09:07
doktorke
Foto: Screenshot/RTS/Privatna arhiva/Belmedic/Promo/Ivan Dinić/Nova S

Ne postoji ništa lepše na svetu nego kada shvatite da ste uspeli da izlečite obolelo dete, u razgovoru za Zadovoljnu pričaju dečiji lekari iz beogradskih bolnica i domova zdravlja, specijalisti koji su na roditeljskim forumima dobili najviše ocene. Spašavanje života najmlađih i borba za zdravlje mališana, zahtevaju psiho-fizičku snagu, energiju i brojna odricanja, ali kada se posao uspešno obavi, kada se i samo jedan mladi život spasi, nagrada je neprocenjiva.

Prema komentarima roditelja na različitim forumima, ali i u odgovorima u anketama, izdvajamo pet dečijih lekara, čija je besprekorna posvećenost poslu i malim pacijentima, doprinela da hiljade dece nastave zdravo i bezbrižno da rastu.

Dr Snežana Rsovac

Dr Snežana Rsovac Foto:Screenshot/RTS

„Nikad ne bih radila ništa drugo, toliko volim ovaj posao. Biti lekar, posebno pedijatar, nije odabir zanimanja, to je životni poziv. Imala sam sedam godina kada sam donela odluku da postanem lekar, i sebi sam tu želju ispunila. Kad kao lekar shvatite da ste dete izvukli iz teške situacije, u kojoj je život ugrožen, to daje snagu za dalju borbu.

Dugo radim ovaj posao i gomilalo se ovde teških, ali i lepih momenata. Nikad nije lako kad pred sobom imam bebu koja je bolesna i kad shvatim da ima ceo život pred sobom, a da ga možda neće proživeti, ili ako je u pitanju veće dete, koje je malo osetilo život, a on se možda uskoro završava. Uvek mi je najteže sa roditeljima, ali tek kad sam prošla kroz nekoliko situacija, naučila sam da sakrijem emociju kad sa njima razgovaram o detetu koje je moj pacijent. Ljudi stalno govore da treba da budemo distancirani, ali ne treba. Važno je pokazati emociju. Na fakultetu uporno ponavljam studentima da budu uporni i da se ne distanciraju emotivno od svojih pacijenata, da sve rade sa željom i voljom.

Svakom detetu koje leži na odeljenju prilazim u zavisnosti od ponašanja i ličnosti mališana. Svako dete ima svoju ličnost. Ni deca, ni roditelji se ne vezuju za mene, jer kad dete izađe odavde, želi što pre da zaboravi da je ikad ovde i bilo. Međutim, ima par onih koji me se sete. Roditelji jednog deteta koje sam lečila dok je bio beba, svake godine šalju mi njegovu fotografiju da vidim kako je porastao, a on sad ima 15 godina, i to je nešto prelepo, nema većeg poklona“, kaže za Zadovoljnu pedijatrica i dečja pulmološkinja dr Rsovac, načelnica Službe za pedijatrijsku i neonatalnu intenzivnu negu u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj.

Dr Olivera Ostojić

Dr Olivera Ostojić Foto:Ivan Dinić/Nova S

„Više od svega na svetu volim da vidim srećna lica dece kad ozdrave. Sa decom nikad nije teško raditi. Teško je sa roditeljima jer u ovom poslu treba biti i pedijatar i psihijatar. Deca su neotvorena sveska, sa njima se lako komunicira. Oni upijaju sve, a mi se trudimo sve najlepše i najdivnije da im pružimo. Mislim da nam deca, koju lečimo svakodnevno, daju energiju, pa i mi pedijatri delujemo mlađe i osveženije, imamo više energije.

Kao lekar, oduvek sam želela da radim sa decom. Mislim da mi mladi roditelji posebno veruju, jer nađem neku meru u razgovoru sa njima, a to je jako važno. Oni se informišu oko svake bolesti na internetu, pa onda to treba razjasniti, kad počnu sa pitanjima. Nikad ne bih radila neki drugi posao. Volim decu čiji sam lekar, ona me uvek nasmeju, čak i kad su najteže bolesni, nema šanse da sa njima na poslu budem neraspoložena. Posebno sa devojčicama, one su najduhovitije. Uvek imaju neke šale, situacije, nalaze načine da nas nasmeju, a i sebe da oraspolože, i svoje drugare. Meni, čim ih vidim, izmame osmeh“, kaže za naš portal pedijatrica dr Ostojić, načelnica Dečje klinike u KBC „Dr Dragiša Mišović“.

Prof. dr Marija Lukač

Prof. dr Marija Lukač Foto:Promo/Belmedic

„Sve što radim volim da bude savršeno, pa tako i ovaj posao, koji traži celog čoveka. Mene pokreće ljubav, a to je u ovom poslu najvažnije. Na neurohirurgiji sam naučila prve hirurške korake. Međutim, moja prva ljubav je dečja hirurgija, a kasnije sam se opredelila za neonatalnu hirurgiju. Ja sam lekar koji spašava bebe i mislim da je to najlepši posao. Kada izlečim bebu, novorođenče, nastavljam da pratim mog pacijenta narednih 40, 50 i više godina, jer oni se meni javljaju, dolaze da me vide, znam šta se dešava u životima te dece.

U ovom poslu nema subote, nedelje, praznika, ali imamo to jedno veliko zadovoljstvo, a to je izlečenje naših pacijenata. Kada ih godinama posle operacije vidim kako nasmejani i odrasli šetaju ulicom, a setim se da su bili između života i smrti, nema većeg zadovoljstva. U toku jedne godine imamo 280 do 300 pacijenata na neonatalnoj hirurgiji, a bude oko 180 do 200 operacija. Među našim pacijentima, mnogi nemaju težinu ni jedan kilogram. Operisati tako male bebe nekome deluje kao čudo, ali za nas je to sasvim normalna pojava“ kaže za Zadovoljnu prof. dr Lukač, načelnica Službe neonatalne hirurgije u Dečjoj univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.

Dr Mirjana Mićović

Mirjana Mićović Foto:Privatna arhiva

„Biti pedijatar je najlepša stvar koja može da vam se desi u životu. Ne samo zbog naših zanimljivih i simpatičnih pacijenata, već zbog toga što vam se, zbog prirode posla, pruža mogućnost da celog života budete u ulozi deteta. Dok ostatak sveta žuri na skupe, isceljujuće tretmane kod psihoterapeuta kako bi to dete u sebi sačuvali od zaborava, pedijatri svakodnevno, kroz iskustva pacijenata, proživljavaju svaki period svog detinjstva, pubertet, početak adolescencije, prve ljubavi, sekiracije oko škole i vrtića i sve druge probleme koji muče ‘mlade’. Mi pedijatri nikada ne starimo. Igramo se do penzije, a posle uživamo kada sretnemo svoje bivše ‘bebe’ i vidimo kako su porasle u dobre i uspešne ljude. Zato volim svoj posao!“ kaže dr Mićović, specijalista pedijatrije u Domu zdravlja Stari grad.

Dr Jovana Ječmenica

 

„Celog života, čini mi se, radim ovaj posao. Raditi sa decom koja ne čuju, je vrlo specifično. Kada im pomognem da čuju, ja vidim rezultat svog rada i to je ono što me čini srećnom. Uživam u društvu dece koja su kod mene na terapiji, mi se družimo i smejemo zajedno. Drago mi je kad znam da smo otkrili problem, ali da imamo načine da ga rešimo ili da ga prevaziđemo. Sa decom je lako, teže je sa roditeljima. Imam pacijente sa kojima sam u komunikaciji dugi niz godina. Mnoge sam sačekala da postanu punoletni, a moji su pacijenti od kako su bili bebe. Sad gledam njihove proslave 18. rođendana, diplome, zapošljavanja, jave mi kad i oni dobiju svoju decu. Učestvujem u njihovim životima. Oni su svi jako vezani za mene i za moju službu, i mi ostajemo uvek u jakoj i dubokoj vezi, jer ih ja uglavnom lečim od kad su bili bebe, od najmlađih godina.

Mnoga deca su ogluvela iz različitih razloga, nisu svi rođeni bez sluha. Volim decu i trudim se da razumem roditelje, jer svakome može da se desi problem. Među nama se razvija prijateljstvo jer postoji poverenje. Važno je da roditelji i deca znaju da sam tu za njih šta god da se dešava, da osete da ću dati sve od sebe da im pomognem“ kaže za Zadovoljnu specijalista ORL prim. dr Ječmenica, šefica odseka za audiologiju i neurootologiju na Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić“.

***

Bonus video: Strah od zubara

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram