Roditelji su danas u nedoumici u vezi sa mnogim stvarima koje se tiču njihove dece. Čini se da jedan Dušan ima odgovor.
Vremena su se promenila, drugačije su prilike, škole nisu kao nekad, ni poslovi nisu isti – a i deca su savim drugačija od svojih „matoraca“. To najbolje znaju roditelji dece koja upisuju srednju školu ili pak treba da krenu na studije.
Posle svega čemu svedočimo, posebno u poslednje tri godine, otkad smo se ukoštac uhvatili s koronom, veliki boj roditelja sluđen je dilemom šta da savetuje svom detetu: da li je bolje da ga usmerava na zanat ili pak na fakultet.
Iako su mnogi segmenti društva uzdrmani, a vrednosti izokrenute, i ovdašnji roditelji polako shvataju u kom grmu leži zec, pa polako nestaju pritisci da dete pošto-poto mora da bude odlikaš i akademski građanin da bi uspeo u životu.
Živimo u vreme kada deca a i ljudi mogu da nauče sve što žele a da u školu ni ne uđu. Formalno obrazovanje nije presudno. Tačno je da niko čoveku znanje ne može oduzeti, ali je isto tako tačno da su uz znanje – za život važne i neke druge veštine.
Rečju, kao što doktor nauka može doživeti totalni krah u životu, tako čovek koji ima zanat u rukama može doseći sam vrh uspeha i zadovoljstva.
A šta o tome misle roditelji u Srbiji, imali smo prilike da vidimo na Fejsbuku, gde smo roditelje pitali baš to: Da li je bolje da dete uči zanat ili da ide na fakultet?
Odgovora je mnogo, po čemu vidimo da je ovo veoma aktuelna tema, a ljudi su podeljeni na četiri dela – na one koji misle da je bolji fakultet, na one koji bi poslali dete na zanat, ne one koji bi poslali svoje potomke u inostranstvo, kao i na one koji misle da oni sami treba da odaberu, samo da budu srećni.
“Fakultet je najveća greška u mom životu. Učila, mučila se i ništa, apsolutno ništa nemam od toga. Tako da ako me sada pitate, zanat, kurs, rad na sebi, stalno učenje. Fakultet je samo gubljenje vremena u ovoj državi, nažalost.” Marija
“Sa fakultetom bice prvi na birou,sa zanatom radice za crkavicu tako da je najbolje da ni ne ide u skolu, zavrsice u skupstini Srbije, piše William Wili Tel
“Najbolje je da zna šta hoće i ko je. Onda može biti šta god hoće. Ljudski je biti svestran, to znači umeti i sam nešto da uradiš, odnosno poznavati neki zanat, i umeti da vodiš svoj posao ili da radiš neki zahtevan posao za koji je potrebno fakultetsko znanje i praksa. Najgore je ne znati ništa i ne raditi ništa a završiti neku srednju školu ili fakultet”, piše Marija.
“U Srbiji je najlakše i najjeftinije da kupi diplomu”, kaže Vladimir.
“Najisplativije u Srbiji je članska karta. Na drugom mestu je karta u jednom smeru ka Evropi ili USA”, smatra Aleksandar.
“Zanat definitivno, uložih i sebe i novac u fakultet, pa živim od toga što pravim kolače”, piše Zdenka.
“Najbolje je da se bavi onim za šta je stvoren, da uživa u tome što radi i da u svemu što radi daje sve od sebe. Da li je za to potrebno da nauči zanat ili da završi više škole, apsolutno je nebitno!”, misli Svetlana.
“Čuj da li je bolje. Pa naravno da je bolje zanat, naročito keramičar, kafedžija, vozač”, kaže Igor.
“U sadašnje vreme što majstor zaradi za nedelju dana onaj što radi sa fakultetom ne može za ceo mesec, što znači ako hoće da mu strada kičma i da nosi piksle na oči i da ga izdržavaju baba i deda penzoioneri dok traži poso u struci neka ide na fakultet ,ako hoće da vozi džip i da juri kurve, nek ide na zanat”, piše Dejan.
“Stvar je prosto ličnih afiniteta.S tim što bih dodao da se nažalost fakultetska diploma obesmislila kupovinom lažnih diploma”, mišljenja je Boris.
“Zašto da ide na faks kad su diplome jeftinije. Msm, danas samo lud nema papir, ovo ostalo sve ima!”, Darko.
“Najbolje je da bude srećno!”, nežna je Jasmina.
“Faks, pa zanat i instrument”, preporučuje Jelena.
“Zavisi koji zanat i koji fakultet. Bolje je da bude dobar varilac nego diplomirani sociolog ili arheolog. Ovo je onako grub odgovor, okolonosti zavise i od socijalne inteligencije koja ume da bude presudna u životu bez obzira na vrstu školovanja kao na primer: snalaženje u datim društvenim okolnostima kroz politički angažman, udaju/ženidbu, prodor u društvene grupe koje vode po inerciji sve koji su povezani…”, bio je sveobuhvatan i čini se tačan jedan Dušan.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
