Ministre Šarčeviću, zašto ste nas zaboravili?

Beba i porodica 16. avg 202010:22 > 17. avg 2020 09:18
Podeli:
autizam
Foto: ABK / BSIP / BSIP / Profimedia

Dok svi govore o problematičnom povratku dece u školu, deo đaka uporno ostaje nevidljiv - što za Ministarstvo prosvete, što za medije. U pitanju su deca sa smetnjama u razvoju, kojima je pandemija koronavirusa donela nove nepremostive izazove. O kakvim se sve problemima radi, otkrila nam je jedna defektološkinja, koja je želela da ostane anonimna.

Specijalne škole nisu dobile nikakav poseban protokol od Ministarstva prosvete, iako se po mnogo čemu razlikuju od regularnih škola. Ovoj deci nastavni program nije bio prilagođen ni tokom karanitina, a izgleda da im neće biti prilagođen ni u novoj školskoj godini. To nam iz ličnog iskustva priča defektološkinja, koja nam je ukazala na niz problema sa kojima su se susreli njeni đaci do sada.

Mnogi njeni učenici, pored smetnji u razvoju, imaju i niz drugih zdravstvenih problema zbog kojih spadaju u ranjivu grupu kada se radi o koronavirusu. Zbog toga je već sami dolazak u školu za njih opasan, a posebno im je teško da se pridržavaju mera koje je Ministarstvo prosvete preporučilo. S druge strane, onlajn nastava je još gora opcija za ove đake.

Ali pre svega, važno je da bliže razumemo kako izgleda nastava za decu ometenu u razvoju i, s druge strane, posao defektologa.

„Ja imam šestoro đaka od kojih je svaki različit. Svaki od njih ima poseban program po kojem radi (IOP), koji se pravi za svakog đaka u skladu sa njegovim mogućnostima i nivoem funkcionisanja. Svako dete ima različite smetnje, uglavnom su višestruke smetnje u pitanju: intelektualna ometenost, senzo-motorne smetnje, motoričke smetnje, govorno-jezičke smetnje… I onda sa svakim detetom ja radim različito, recimo ako imamo srpski jezik, moram sa svakim detetom u toku tih 45 minuta da odradim ponešto, a to je sve različito. Dok jedno dete može da čita i piše, drugo je duboko ometeno i ne može ni da sedi na stolici bez ustajanja i vrištanja. Imam razne probleme, jer treba više njih da koordinišem u isto vreme, da svakom pružim nešto u toku rada, da bi to imalo neku funkciju, a to je jako teško odraditi. Tokom jednog časa treba da se svakom posvetim, a to je jako teško da se postigne“, objašnjava defektološkinja.

Pročitajte još:

Dakle, podučavanje ove dece i van pandemije nije jednostavan posao, a mere koje nam je nametnuo koronavirus samo će pogoršati situaciju u učionici. Predstoje brojni problemi sa đacima koji ne razumeju zašto moraju da se pridržavaju mera Ministarstva.

„Kada budemo od septembra krenuli, ako sve ostane pod ovim merama o kojima su nas obavestili, najveći problem će biti nošenje maski i održavanje distance među decom. Većina đaka u školama za decu sa smetnjama u razvoju su deca sa višestrukim smetnjama koja ne mogu da razumeju da moraju da nose maske, ne mogu da razumeju da ne smeju da se približavaju jedni drugima, da se grle… Takođe, deca koja imaju autizam ili neke senzorne smetnje često ne mogu da nose maske jer ih iritiraju i smetaju im. Neko će možda reći da maske smetaju svima nama, ali postoje deca kojima smeta da nose određeni materijal i jednostavno ne mogu da se drže te mere.

Deca neće moći da se pridržavaju ni držanja distance, pogotovo zato što se nisu jako dugo videli. Problem je što od marta nisu dolazili u školu,  to se vidi već kod samog dolaska. Imala sam situaciju sa đakom kada je bila dodela knjižica u junu, kojeg su doveli roditelji, a kada je video da ponovo dolazi u školu on je počeo da plače, jer se odvikao od svega toga. Oni ne razumeju šta se dešava, nisu razumeli ni zašto ne idu u školu više, pa će postojati veliki problem ponovnog prilagođavanja dece na nastavu, a i prilagođavanja novim merama. Deca će skidati maske, neće držati distancu jer prosto to ne razumeju. Ja ću se truditi da uspostavim distancu, ali su to deca koja ustaju, koja su hiperaktivna, koja ti prilaze, unose ti se pred lice, jer nemaju pojam ličnog prostora“, priča nam defektološkinja.

Iako situacija u školama neće biti sjajna, ona smatra da je još gore da se ponovo vrate onlajn nastavi. Naime, deci ometenoj u razvoju zbog njihovih specifičnih potreba onlajn nastava prikazivana na RTS-u nikako ne odgovara. Ne mogu ništa da nauče na taj način, a alternativu nemaju, pa su defektolozi morali samo da se dovijaju kako bi pomogli svojim đacima. Još je teže roditeljima koji nisu stručni i ne znaju uvek kako da postupe.

„Problem je bio što nastava koja se prikazivala na RTS-u nije uopšte bila prilagođena deci sa smetnjama u razvoju. Bilo je nekih anketa šta mislimo da bi trebalo da se nađe u programu za njih, bili su neki predlozi, ali to se nije ostvarilo. Ja sam recimo koristila neke pojedine lekcije za prvi ili drugi razred koje sam mogla da prilagodim za jedno ili dvoje dece. Svako od nas je morao da pravi individualni nastavni materijal za svakog učenika. Naravno tu je postojala i komunikacija sa roditeljima, preko video poziva smo pokušavali nešto da odrađujemo, ali je to jako teško, jer su to deca koja su specifična i navikla su na određenu rutinu. Oni su naučili da se u školi sa njima radi, a kod kuće je to veliki problem jer roditelji prosto nisu naučeni za rad sa njima“, ukazuje nam defektološkinja.

Posted by Moj Defektolog on Четвртак, 24. мај 2018.

Naravno da sve to ostavlja posledice na decu, kojima je potrebna rutina i kontinuriani rad sa osobom kojoj veruju i koja potpuno shvata njihove potrebe. Naša sagovornica je sama videla nazadovanje kod svojih đaka.

Pročitajte još:

„Deca su promenila ponašanje. Tokom celog perioda, od marta do danas, čujem se sa roditeljima i sa decom koja mogu da govore. Vidim promene u ponašanju – deca su agresivnija, neposlušnija, ne sarađuju. Primećujem da kod neke dece, koja su imala oštećen govor, govor je nazadovao. Primećujem da sve njihove sposobnosti ili stagniraju, dakle nema nikakvog naprezka, ili su nazadovali. Generalno roditelji su se trudili da deca ostanu makar na onom nivou do kojeg smo došli“, ispričala je.

Defektolozi se bukvalno nalaze „između čekića i nakovanja“, a nadležne službe im ne pomažu i ne nude nikakvo rešenje za njihove probleme. Uprkos tome, sitacija nije bezizlazna – defektološkinja nam je ukazala da rešenje postoji, ali njenu struku država za to ne pita.

„Onlajn nastava definitivno ne odgovara, zato bi moj neki predlog bio da nam Ministarstvo odobri da radimo sa svakim detetom individualno. To je jedini način na koji ćemo moći da ostvarimo socijalnu distancu i sve ostale mere. Mnogo mi je lakše ako samo jednom detetu vraćam masku na licu, nego kada moram da pazim na njih šestoro. Neće naravno svi oni u isto vreme skidati maske, ali će se čas svesti na to da ja idem i vraćam deci maske na lice, opominjem ih i skladnjam jedne od drugih,“ zaključuje naša sagovornica.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja potvrdili su da za škole za učenike sa smetnjama u razvoju nisu pripremljene posebne preporuke, već važe iste preporuke i mere koje su usvojene za sve obrazovne ustanove.

„Kao i ostale škole, škole za učenike sa smetnjama u razvoju će imati autonomiju u donošenju odluke o modelu organizovanja nastave u skladu sa resursima kojima škola raspolaže, i u odnosu na to koliko roditelja će se izjasniti da žele da njihovo dete dolazi u školu ili da uči od kuće. U školama za učenike sa smetnjama u razvoju je mali broj učenika u odeljenjima, tako da je u tom pogledu situacija u ovim školama povoljnija“, rekli su za Nova.rs.

Poručili su da će roditelji će doneti konačnu odluku o tome da li će dete biti uključeno u neposrednu nastavu u školi ili u učenje na daljinu.

„Ukoliko se roditelji opredele za učenje na daljinu, škole će primeniti modalitete rada koje su razvile tokom perioda vanrednog stanja: praćenja nastave ili drugog preporučenog programa preko TV kanala, korišćenje obrazovnih platformi, elektronska pošta, SMS poruke, skajp, viber, društvene mreže, upotreba elektronskih udžbenika i materijali za učenje koji se mogu naći na internetu, priprema štampanih materijala koje preko roditelja ili volontera dostavljaju učenicima, organizovanje rada 1:1, u skladu sa individualnim obrazovnim planom, svakodnevni kontakt sa roditeljima kako bi se osnažili da podrže decu u učenju na daljinu“, saopšteno je.

***
Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram