Koliko ste puta kao klinci pitali mamu šta ima za ručak, a kod nje videli tužan pogled? Verovatno nikad, jer mame jedno znaju najbolje - da se potrude da ne osetite ni tugu ni siromaštvo. Čak i kad je najgore. A u Srbiji je najgoreg i te kako bilo.
Upravo o ovome pisala je svojevremeno glumica i voditeljka Jelena Helc Vesković (43), i mnoge podsetila ne neka vremena koja nisu imala milosti prema nama, ali u kojima smo naučili šta je u životu najvrednije.
Jeleninu priču prenosimo u celosti:
„Sećam se kako sam, kad moja majka postavi ručak na sto, uvek pitala ‘A šta je ovo? Kako se ovaj ručak zove?’ a ona je na to uvek odgovarala isto: ‘Zove se DAJ ŠTA DAŠ, jedi i ne davi me.’ Moja majka je odgajala mene i mog brata razvedena, u vreme ratova, sankcija i hiperinflacije, brinući uz to i o bolesnoj majci. Odmah da vam kažem, to nije nikakva tužna slika, to je kuća uvek puna ljudi, smeha i dogodovština.
Sećam se da je, kad više nije imala kud, u C marketu uzimala kosti za pse, jer su bile desetostruko jeftinije od rebaraca i ubacivala bi ih u rernu sa graškom i pirinčem i opet postavljala pred nas savršen ručak. Od nje nisam naučila NI JEDAN recept jer prenadrkana Ličanka nije imala živaca da maloj Devici cepidlaki detaljno objašnjava ‘koliko tačno grama i kašičica čega – kad – gde – ide’, ali sam naučila kako da u kuhinji (a bogami i van nje) budem smela i maštovita.
Danas mojoj deci kuvam za ručak jedan Dajštadaš, pošto sam celu noć skidala temperature i nemam kad u nabavku i razmišljam pritom koliko smo bogata mi – deca odrasla u siromaštvu. Nemam vremena sad da vam pišem čime sve bogata, zagoreće mi ručak i onda će ovaj status izgubiti draž. A znate, verujem, i sami. Samo još nešto: Dajštadaš mora da zvuči malko mađarski. Nemam pojma zašto ali oduvek ga tako izgovaram. Jbg, cepidlaka.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
