Aktivnosti kojima možete poboljšati produktivnost u školi

Naime, iako je širok spektar uzroka koji utiču na opadanje dnevne produktivnosti vašeg deteta, ipak postoji veoma mali broj aktivnosti čijim adekvatnim implementiranjem zasigurno ima da prevaziđete pad koncentracije, motivacije i smisla.

Kako biste izbegli buduće bespotrebne stresove zbog nagomilanih obaveza, u nastavku teksta ćemo podeliti sa vama četiri aktivnosti kojim ćete poboljšati produktivnost svoje dece, što će dugoročno rezultovati i ostvarivanjem boljih školskih rezultata.

Lista dnevnih obaveza prema Paretovom principu

Možda zvuči kao kliše, ali pisanje liste dnevnih obaveza se pokazalo kao značajna aktivnost u povećanju produktivnosti kod mnogih uspešnih ljudi.

Imajući u vidu da učenici često zaboravljaju ili gube iz fokusa domaće zadatke koje treba da odrade istog dana, posvećivanjem 10 minuta svakog jutra zapisivanju ciljeva u listu obaveza uštedeće minimum dva sata dragocenog vremena u prelasku sa jedne aktivnosti na drugu. Naime, pisanje liste dnevnih obaveza ne mora nužno biti taksativno. Ako je osoba vizuelni tip, vrlo verovatno će lakše praviti listu preko mapa uma, koje pored liste/izlistavanja mogu biti veoma praktične za unošenje dodatnih informacija u vezi sa konkretnom obavezom.

Treba naglasiti da, pored važnosti zapisivanja svih dnevnih obaveza, neophodno je i da implementirate Paretov princip, poznatiji kao „pravilo 80/20”, gde 80% rezultata nastaje kao posledica 20% uzročnih radnji. Suština ovog principa je da na vrh liste stavite najvažnije zadatke, čijim izvršenjem zasigurno ima da učinite svoj dan uspešnim. Dakle, ako želite da se rešite svih budućih glavobolja zbog rezultata ili grešaka dece u školi i osigurate dobre ocene na testovima, onda je pravljenje liste dnevnih obaveza i primenjivanje Paretovog principa prva aktivnost koja se mora implementirati.

Odstraniti smetnje – primarno korišćenje društvenih mreža

Održati pažnju u svijetu modernih tehnologija i društvenih mreža koje odvlače pažnju primamljivim sadržajem skoro je pa nemoguće. Naime, brojna istraživanja pokazuju da interakcije na društvenim mrežama kao što su Facebook, Instagram i TikTok povećavaju nivoe hormona dopamina, poznatog kao hormona zadovoljstva/nagrade, čime dolazi do povećanja potrebe za što učestalijim angažovanjem. S tim u vezi, dolazimo do problema odsustva pažnje, gde učenici ne mogu da se suzdrže više od 15 minuta, a da ne pogledaju u telefon. Sam problem odsustva pažnje je duboko biološki, pošto nas evolucija nije pripremila na obavljanje velikog broja kognitivnih aktivnosti u toliko kratkom vremenskom periodu pri čemu, iako smo prešli na novi zadatak, i dalje smo mislima u prethodnoj aktivnosti, razmatrajući ispravnost svojih prehodnih radnji.

Imajući to u vidu, najbolji savet koji vam možemo dati je da se u periodu obavljanja zadatka isključe obaveštenja ili, ako to ne pomaže, instalirati aplikaciju (najpoznatija Freedom), kojom se može zaključati pristup aplikacijama u određenom vremenskom periodu tokom dana.

Odvojiti vreme za obavljanje stvari koje ispunjavaju

Dosadašnja praksa iz Sjedinjenih Država ukazuje na činjenicu da učenici koji su angažovani u vannastavnim aktivnostima ili hobijima imaju znatno bolje uspjehe u školi. Imajući to u vidu, istraživači iz društvenih i humanističkih nauka hteli su da znaju koji je uzrok takvih rezultata. Ispostavilo se da učenici nakon završetka sesije hobija imaju znatno veću motivaciju za obavljanje školskih zadataka koji često umiju da budu monotoni.

Ovo saznanje igra značajnu ulogu u razumevanju produktivnosti kod učenika, jer se pokazalo da čak i sa manjim vremenskim razmakom za učenje u odnosu na vršnjake koji se ne bave ikakvim aktivnostima nakon škole, oni ostvaruju znatno bolje rezultate na testovima. Prema tome, ako želite da vaše dete bude znatno efikasnije u učenju, bolje bi bilo da odvojite vrijeme za obavljanje neke aktivnosti koja će ga ispuniti i učiniti srećnijim jer će biti emotivno i mentalno rasterećeniji pre obavljanja dnevnog zadatka.

Dobar i kvalitetan san

Ako želite da poboljšate svoju pažnju ili motivaciju prilikom obavljanja školskih aktivnosti, prevashodno morate dovesti u red svoje spavanje, pa tek onda krenuti sa drugim aktivnostima. Većina nas je naučena da spavanje posmatra kao obavezu, a ne kao neophodnu fiziološku potrebu.

Naime, san je od suštinske važnosti za kognitivni i fiziološki razvoj deteta, pre svega zbog lučenja hormona rasta, koji stimuliše rast organizma i ima ulogu u regulisanju raznih metaboličkih procesa, sređivanja kortizola, tj. hormona stresa, kao i jačanja nervnih veza, čime se osigurava dugoročno skladištenje starih i novih informacija.

Za sam kraj, kako biste uvideli neophodnosti dobrog sna, prema informacijama iz Centra za oboljenja i prevenciju iz SAD, djeca od 6 do 12 godina bi trebalo da spavaju minimum 9 sati, dok adolescenti od 13 do 18 godina minimum 8 sati.

***

Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom