Mozak se najbrže razvija u detinjstvu, brže nego u bilo kom drugom delu života.
Zato je važno preduzeti sve moguće mere da se dečji mozak zaštiti i da se detetu omogući da ostvari svoj pun potencijal.
Svaki je mozak osetljiv na povrede, infekcije i otrove, ali to je posebno snažno i vidljivo kod dece. Zato je važno izbegavati opasnosti koje bi mogle dovesti na bilo koji način do povreda ili oštećenja mozga. Po pravilu roditelji uvek postupaju imajući to na umu, ali nekad nam se neka ponašanja ne čine posebno štetna ili opasna, a zapravo to jesu.
Kako bi roditeljima objasnili koliko su ovakva ponašanja štetna, te koliko je bitno određena ponašanja izbegavati, tri stručnjaka za mozak, nazovimo ih tako, su sastavili spisak od pet stvari koje nikad ne bi dopustili svom detetu da radi. Radi se o psihijataru Brajanu Imu, neurološkinji Puji Agarval i neuropedijatru Aronu Abramsu.
Kontaktni sport ili bilo šta na točkovima bez kacige
Deca koja se bave bilo kojom aktivnosti koja uključuje vožnju na točkovima ili se bave kontaktnim sportom moraju na glavi imati kacigu. To uključuje hokej, vožnju biciklom, trotinetom, jahanje, skejtbord, rolere, skijanje. Bez obzira na to da li se radi o treningu ili igri u parku, decu treba zaštititi kacigom – posebno kad tek počinju s nekim sportom. Kaciga ih može štititi od potresa mozga, fraktura, posekotina. Iako je verovatnoća da će dete nositi kacigu u kontaktnim sportovima mala (tu su i fudbal, košarka, rukomet), stručnjaci naglašavaju da bi to zaista sprečilo mnoge povrede. Sportovi u kojima je kontakt izuzetno izražen i čest, snažan, ne bi trebalo da budu izbor za decu sve do 18. godine – na primer američki fudbal, ragbi, hokej na ledu, MMA, boks,…
„Dobro je nekad rizikovati, naravno, ali roditelji moraju biti u potpunosti upoznati sa svim i koristiti preporučenu zaštitnu opremu za svaki sport“, kaže dr Brajan Im.
Vratiti se sportu nakon višestrukog potresa mozga
Čak i jedan je previše, ali više potresa mozga su znak za alarm. Ovakve povrede, koje se mogu videti kod sportista tinejdžera, mogu uzrokovati doživotne neurološke probleme i oštećenje mozga. Lekari su se složili da ne bi svom detetu dozvolili da se bavi sportom koji mu je „priuštio“ dva potresa mozga, a već i nakon jednog bi povratak bio upitan. Posebno je opasno vratiti se aktivnostima pre nego što se mozak u potpunosti oporavi. Simptomi potresa mozga uključuju: glavobolju, pritisak u glavi, mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, promene u vidnom polju, probleme s ravnotežom, osetljivost na svetlo ili zvuk, promene raspoloženja i umor. Dakle, ako je dete imalo potres mozga i vidiš ga da hoda kao da ništa nije bilo, to ne znači da je dobro.
Redovna ili prekomerna konzumacija kofeina
Kofein može biti deo redovne ishrane odraslih osoba, ali prekomerna konzumacija može biti rizična. Mogu se javiti glavobolje, nesanica, iritabilnost, ubrzani rad srca, tremori. Upravo zato deca jednostavno ne smeju konzumirati kofein redovno. Ne postoji sigurna doza za decu do 12 godina. Kofein se ne nalazi samo u kafi, nego i u proizvodima na koje često ne mislimo kad razmišljamo o kofeinu. To su: gazirana pića, neki sladoledi i slatkiši s ukusom kafe, čajevi, uključujući i ledene čajeve, neke vode i sokovi, energetska pića, neke čokolade, gumene bombone, žvakaće gume, energetske pločice, neki proizvodi za usne. Kad se dete muči s čestom glavoboljom, razlog može biti unos previše kofeina u organizam. Kofein može uticati i na kvalitet i trajanje sna, a to je posebno problematično kod dece.
Elektronske cigarete ili vejpovanje
O ovom se u poslednje vreme puno pisalo, a postalo je problem i u našim školama i to puno ranije nego što bismo očekivali. Iako se čini na prvi pogled bezazleno, vejpovanje, odnosno konzumiranje elektronskih cigareta je gotovo jednako kao i klasično pušenje. Možemo reći da je čak i opasnije, jer je deci čak i privlačnije od klasičnih cigareta, zbog privlačnih ukusa, ali i lakšeg skrivanja od roditelja i odraslih. Elektronske cigarete sadrže nikotin i samim tim su opasne, a tu su i dodatno tečnosti s ukusima i raznim dodacima. Ako dete postane zavisno od nikotina, to može biti put ka drugim opojnim sredstvima – marihuani ili lakšim drogama. Osim toga, nikotin može oštetiti delove mozga koji kontrolišu pažnju, učenje, raspoloženje i impulsivnost. Dakle, sve ono s čim se najčešće mučimo kad su tinejdžeri u pitanju.
Neograničeno vreme ispred ekrana
Neurolozi se slažu da je ograničavanje vremena ispred ekrana vrlo važno. Dnevno bi to trebalo biti maksimalno dva sata, a nikako nakon 20h. Svetlost ekrana može poremetiti cirkadijski ritam i poremetiti dečji san. Previše vremena ispred ekrana može poremetiti kvalitet sna i dovesti do kasnijeg odlaska u krevet. Ako deca koja idu u osnovnu školu redovno spavaju manje od 9 sati na dan, to može imati trajne posledice na njihov neurokognitivni razvoj. Prekomerno vreme ispred ekrana povezano je i s drugim mentalnim problemima, ali čak i lošijim kvalitetom života. Isto tako, nivo i dužina pažnje se smanjuje, isto kao i koncentracija, piše miss7mama.
***
Bonus video: Halo beba vodič: Sedmi mesec bebinog života
Pratite nas i na društvenim mrežama:
