Zašto u 2022. godini treba zauvek da odustanete od dijeta

Pa ipak, za mnoge ljude, svake godine je isti ciklus: pronađite najnoviju modu, isprobajte nekoliko nedelja, možda čak i nekoliko meseci, a zatim „ispadnite iz kola“.

Postoji razlog zašto ovaj obrazac ne funkcioniše - i to nije zbog nedostatka pokušaja sa vaše strane. To je sistem koji vas postavlja na neuspeh.

Dakle, pre nego što počnete da ponavljate istu staru stvar, evo zašto da 2022. bude početak nove veze sa hranom i jelom.

Dijete ne rade

Dijete ne rade. Možda ste i sami videli ovo iz prve ruke, ali istraživanje takođe govori sličnu priču.

Meta-analize, koje su metod analize podataka iz višestrukih studija kako bi se sumirali rezultati, otkrivaju da velika većina pojedinaca koji nastoje da izgube težinu na kraju je ponovo dobiju.

Na primer, nalazi iz jedne meta-analize koja je posmatrala 29 različitih studija otkrila su da je dve godine nakon gubitka težine većina ljudi povratila više od polovine onoga što su izgubili. Posle pet godina, ovo je skočilo na povrat od oko 80 procenata onoga što je prvobitno izgubljeno. To je prilično sumorna statistika za nešto čime se ljudi toliko opterećuju.

Čak i ako se promenite na kratko, dijete nisu održive

Zašto dijeta nameće ljudima neuspeh? Predloženi su brojni biološki, ekološki i bihevioralni mehanizmi.

Kao prvo, industrija ishrane vredna više milijardi dolara verovatno napreduje od neuspeha ljudi. Ali što je još važnije, fiziologija naših tela i naši osnovni mehanizmi preživljavanja su postavljeni na način koji otežava gubitak težine.

Ukratko, naša tela su pametna. Kada se suoče sa konstantnim lišavanjem, oni nauče da se prilagode kako bi sačuvali energiju, što ima mnogo smisla. Ovaj fenomen, usporavanje brzine metabolizma u mirovanju, često se naziva „metaboličkom adaptacijom“.

Možda se sećate studije „Najveći gubitnik“ koja je objavljena pre nekoliko godina. U stvari, otkrili su da je drastičan gubitak težine koji se dogodio u emisiji povezan sa značajnim usporavanjem metabolizma koje je održano šest godina nakon gubitka težine.

Sporiji metabolizam znači da morate da unosite manje kalorija da biste održali gubitak težine. Nije iznenađujuće da je studija otkrila da je većina učesnika povratila težinu, verovatno zbog toga koliko bi im bilo teško da održe kalorijsko ograničenje potrebno za smanjenje telesne težine.

Dijeta vas sama po sebi ne čini zdravijima

Bez obzira na to da li dijeta funkcioniše ili ne sa stanovišta gubitka težine, postavlja se i pitanje: da li vas život u manjem telu zapravo čini zdravijim? Možda ćete se iznenaditi kada saznate da možda i nije.

Ne možete suditi o nečijem fizičkom zdravlju na osnovu njegove težine. Postoji mnogo ljudi koji žive u većim telima koji su savršeno zdravi i ne bore se sa bilo kakvim zdravstvenim problemima ili uslovima. Nasuprot tome, mnogi ljudi imaju manju kilažu i bore se sa svojim zdravljem. Sve ovo znači: Korišćenje težine kao pokazatelja zdravlja je prilično pogrešno.

Recimo da se borite sa zdravstvenim problemima i da ste dobili jednoznačan odgovor da jednostavno „smršate“. Pa, nije baš tako jednostavno. Dobre vesti? Iako vaša težina možda nije 100 posto pod vašom kontrolom, vaše ponašanje jeste.

Iako ne možete da budete drugačijeg oblika ili veličine, možete promeniti šta i koliko konzumirate - a pokazalo se da ove navike, nezavisno od gubitka težine, pozitivno utiču na zdravlje. Težnja ka promenama u ishrani, bez obzira na to da li to dolazi zajedno sa opipljivim gubitkom težine ili ne, pokazalo se da smanjuje rizik i od dijabetesa i od srčanih bolesti u različitim studijama.

Dijete mogu doprineti poremećajima u ishrani

Dijete koje se promoviše pred kraj postizanja gubitka težine može biti samo uvod u poremećaj ishrane. U jednoj studiji, istraživači su pratili odrasle na dijeti tokom dve godine i otkrili da je skoro 4 procenta razvilo dijagnostički poremećaj u ishrani.

Druge studije su se bavile prediktivnim faktorima koji mogu povećati verovatnoću da pojedinci pređu sa dijete na neuređenu ishranu. Prateći adolescente starije od 10 godina u odraslom dobu, su otkrili da su zabrinutost za težinu i važnost težine povezani sa pojavom poremećaja ishrane više nego kod onih koje ne tangira težina.

Iako se ne podrazumeva da dijeta u svim slučajevima dovodi do poremećene ishrane, to je zabrinjavajuće s obzirom na procenat mladih koji brinu o težini i kako izgledaju. Dijeta nije samo nešto što odrasli rade; deca i adolescenti su podjednako osetljivi, ako ne i više.

Ovo je prilično zastrašujuće s obzirom na to da adolescentkinje koje su na dijeti mogu imati pet puta veće šanse da razviju poremećaj u ishrani od onih koje to ne čine.

Hrana je namenjena uživanju

... a ipak živimo u svetu gde je zadovoljstvo uokvireno kao problem. Istraživači gojaznosti često govore o „obesogenom okruženju“, što je samo fensi način da se kaže da je zaista teško jesti zdravije u svetu u kojem su brza i prerađena hrana jeftinije i pristupačnije opcije.

Ovo je tačno - iako je veći problem sa kojim sam se suočio u svojoj kliničkoj praksi stepen do kojeg su ljudi naučili da ne veruju sebi u vezi sa hranom jer su dobili poruku da ne mogu.

Životna sredina može biti deo problema, naravno, ali kada vam se kaže da je određena hrana „loša“, a druga hrana „dobra“ je recept da poželite sve zabranjeno voće i da se prebijete nakon što ste ih pojeli. Ne postoji ništa loše u jedenju sladoleda, ili čipsa, ili bilo čega za čim žudite.

U stvari, odvajanje vremena da sebi date punu dozvolu da jedete svu hranu i da uživate i uživate u svakom zalogaju, povezano je sa normalnim odnosom sa hranom, a ne izvitoperenim, PsychologyToday.

***

Bonus video: Slatka keleraba