Ovo je jedina ‘dijeta’ za koju treba da znate, prema nutricionističkom psihijatru s Harvarda

Dr Uma Naidu, nutricionistička psihijatrica sa Harvarda kaže - zbogom kulturi dijeta, dobrodošla konzumacija hrane koja poboljšava naš mozak i kvalitet života.

"U svetu zdravlja i blagostanja vodi se mnogo rasprava o tome koja je dijeta najzdravija - da li treba da budemo keto ili vegani? Paleo ili vegeterijanci? A šta je sa peskatarijancima", nedavno je objasnila dr Naidu na Instagramu. "Kada radim sa pacijentima, postoji jedna preporuka o ishrani koju naglašavam više od svih drugih: jedite pravu, celovitu, neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu." Zaista je tako jednostavno.

Opasnosti ultraprerađene hrane

Njen savet se uklapa u širu diskusiju o ultraprerađenoj hrani. Nedavna studija pokazala je da je ona direktno povezana sa 32 različita negativna zdravstvena ishoda, uključujući rak, srčane bolesti, dijabetes tipa 2, probleme sa mentalnim zdravljem i povećanu smrtnost. Ipak, mnogi od nas i dalje (često nesvesno) jedu ovu hranu više puta dnevno - ako ne i u svakom obroku. Ultraprerađena hrana uključuje pekarske proizvode kao što su kroasani i danska peciva, gazirana pića, žitarice sa mnogo šećera, gotova jela i razne druge slatke i slane grickalice - sve one sadrže aditive, emulgatore i veštačke arome koje su štetne po naše zdravlje. Da ne govorimo o tome da ne sadrže gotovo nikakve hranljive materije, vlakna, proteine, zdrave masti i fitonutrijente koje nudi ishrana bogata celovitom i biljnom hranom.

Jednostavno pravilo: Birajte pravu hranu

Fokusiranje na konzumiranje celovite hrane pre svega "može zvučati previše pojednostavljeno", kaže dr Naidu.

"Naravno da možemo dublje ući u detalje o unosu mikronutrijenata i odnosima makronutrijenata, ali smatram da samo smanjenje unosa ultraprerađene hrane može doneti značajne koristi za mentalno i fizičko zdravlje mojih pacijenata."

Što više ultraprerađene hrane jedemo, to su veće šanse da ćemo iskusiti simptome depresije i anksioznosti - zato dr Naidu naglašava važnost smanjenja unosa takvih namirnica kao prvog koraka ka zdravijoj ishrani.

Ona takođe upozorava da mnogi takvi proizvodi na etiketama ponosno ističu da su ‘keto-friendly’ ili ‘veganski’, a ipak sadrže sastojke koji nam štete. To je još jedan podsetnik da uvek (ali uvek) čitamo etiketu - ako postoji duga lista sastojaka koje ne prepoznajete, velika je verovatnoća da je proizvod visoko prerađen. Vredno je zapamtiti - nikada nećete pronaći spisak sastojaka na krastavcu ili na pakovanju šljiva.

"Kada ste u nedoumici, birajte hranu u njenom prirodnom, neprerađenom ili minimalno prerađenom obliku. A kada kupujete zapakovanu ili prerađenu hranu, obavezno pogledajte dalje od slogana poput ‘pogodno za dijetu’ i pažljivo pročitajte listu sastojaka", dodaje dr Naidu. Iskoristite moć pasulja, svežeg voća i povrća, nemasnih proteina i ribe, celih žitarica (poput kinoe, integralnog pirinča i heljde) i druge hrane koja dolazi iz prirode. Vaše telo, i što je još važnije, vaš um - biće vam zahvalni.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Instagram