Nizak rast deteta nije samo estetski problem

Hormon rasta, osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajanih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može pruzrokovati srčane, imunološke, probleme sa kostima, plućima. Ukoliko dete ne raste četiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa.

Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj. U svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, pa su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg značaja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.

Nizak rast znači da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol. Najčešće je porodična odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rastenja. Međutim, nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja i što je veće odstupanje telesne visine od normale - to je veća verovatnoća da dete ima neki od patoloških oblika niskog rasta.

Hormoni

"Najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta su nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima. Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj. Nedostatak hormona rasta kod dece može biti nepoznatog i poznatog porekla, urođeni i stečeni. Kada se radi o urođenom nedostatku hormona rasta, najčešće se uočava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadično. U stečene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zračenje glave", objašnjava doc. dr Maja Ješić, pedijatar endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Deca sa ovim problemom leče se injekcijama hormonom rasta, koje u našoj zemlji pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje.

"Osnovni preduslov uspešne terapije je što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta. Osim stimulacije linearnog rasta, hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od supstitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji", dodaje doc. dr Maja Ješić.

Zastoj rasta moguć i pre rođenja

Ipak, do zastoja u rastu nekada dolazi još dok je beba u maminom stomaku, takozvani intrauterini zastoj rasta, koji se u prošlosti često mešao sa terminom deteta malog za gestacioni uzrast.

"Mi imamo krivulje rasta koje se primenjuju po rođenju. Međutim, te krivulje rasta postoje i za doba pre rođenja bebe, koje tokom trudnoće treba da prati akušer pomoću ultrazvučnog pregleda. Na osnovu toga može se znati da li se tokom trudnoće dogodio intrauterini zastoj rasta ploda ili nije. Uzroci zastoja u rastu fetusa dešavaju se iz brojnih razloga, a dele se na fetalne, maternalne, placentne i veoma važne spoljne faktore, na koje se može delovati preventivno. Novorođenčad sa intrauterinim zastojem u rastu imaju veći rizik od smrtnosti, a mogu imati hipoksiju, hipotermiju, oboljenje jetre, hematološke, imunološke poremećaje, plućne bolesti, konvulzije, bubrežnu slabost i mnoge druge poremećaje. Takođe, intrauterini zastoj rasta može ostaviti trajne posledice po bebu, pa su tako neurorazvojni poremećaji, poput poremećaja pažnje, učenja, pamćenja, hiperaktivnosti pet do 10 puta češći", ističe prof. dr Miloš Ješić, nenonatolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Doktor kaže da ova stanja mogu delimično da se leče, ali da pravi terapijski pristup u lečenju intrauterinog zastoja rasta još uvek nije razvijen.

"Definitivno mi terapiju nemamo. Možemo da lečimo samo posledice, i to sa ograničenom uspešnošću. Ovde prevencija ima glavnu ulogu, a to je pravilano praćenje rasta i razvoja fetusa dok je u materici, kao i na prevenciji spoljnih uticaja i vezani su za režim života majke", upozorava prof. dr Miloš Ješić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI