Pitali smo lekara šta da radiš ako ti je dete gojazno

Prema definiciji, gojaznost je bolest, pa je stoga i treba lečiti, posebno ako kao posledicu kod mališana izazove visok krvni pritisak i predispoziciju za šećernu bolest.

Visok pritisak

„U praksi smo imali više slučajeva gojazne dece kojoj smo morali da radimo detaljne kontrole i šaljemo kod kardiologa na pregled i terapiju jer su dobila hipertenziju zbog viška kilograma. Zamislite dete od 15, 16 godina koje mora da pije lekove za pritisak jer je gojazno“, napominje pedijatar Slavko Dušanov za naš portal.

Osim pritiska, tu je i rizik od dijabetesa, pa je jasno da gojaznost nikako ne treba zanemariti.

“Metabolički sindrom nekad je bio rezervisan za odrasle, za ljude koji imaju visok pritisak, kojima je šećer na gornjoj granici, koji su gojazni, i oni su kandidati za dijabetes tip 2. Ranije, kad se metabolički sindrom tek pojavio kao predznak dijabetesa tip 2, kod dece toga nije bilo. A sada poslednjih godina sve se više javlja kod dece. Dakle, deca u dobu adolescencije već imaju sve te pokazatelje kao i odrasli i kandidati su za dijabetes tip 2.“

Srećom, rešenje nije mnogo komplikovano.

Zdrava ishrana + fizička aktivnost

„Zdava ishrana uz fizičku aktivnost je rešenje za gojaznost. Više od loše ishrane, uzrok gojaznosti kod dece je – nekretanje. Dakle, roditelji treba deci da što više ograniče unos brze hrane i šećera, da im daju kuvanu zdravu hranu, kao i da ga pošalju na neki sport, a ne da po ceo dan igra video-igrice.“

Naime, ključ je u onome – potroši onoliko koliko uneseš, makar to bilo nezdravo jer je kretanje neizmerno važno, dok nekretanje uz lošu ishranu garantuje posledice po zdravlje.

“Iako se ne hranite zdravo, a krećete se, vi ćete te loše kalorije da potrošite i biće manja šteta, nećete biti gojazni. A ako se ne krećete, to je faktor rizika broj jedan za kardiovaskularne bolesti i za gojaznost.”

Ipak, ovaj zlatni savet roditeljima nije jednostavno sprovesti u delo ako dete nema zdrave navike od rođenja.

Kako kaže doktor, genetika ima uticaja na to da li će dete biti gojazno, ali ogromnu ulogu u svemu ima osnova koju je dete dobilo po rođenju.

„Najbolje je ako dete sisa, recimo, prvih šest meseci, jer ono čak i ako je bucmasto, kasnije najverovatnije neće biti gojazno. Druga stvar je hrana koju mu roditelji daju u prvih godinu, dve života jer se tada formiraju ukusi. Ako detetu tada dajete slatko, sokove, slatkiše, ono neće razviti ukus za slano, tj. za povrće i kasnije neće hteti to da jede, već će tražiti samo slatkiše. A poznato je čemu to vodi.“

I kad se sve sagleda, vidimo da je gojaznost prvo najbolje sprečiti u startu zdravom ishranom u ranim bebinim danima i godinama. Ako dete ipak s godinama postane gojazno, rešenje su, pored konsultacije s pedijatrom, zdrava ishrana i obavezno što više kretanja i fizičke aktivnosti. A ako je stanje toliko ozbiljno da je gojaznost ostavila posledice poput visokog pritiska neophodno je lečenje.

Da ovu pojavu nikako ne smemo ostaviti po strani, govore i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” koji kažu da je u našoj zemlji svako treće dete gojazno. Podaci kažu i da se u poslednjih 20 godina, kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane, povećao broj dece sa dijabetesom, a kriva kičma dece u Srbiji problem je koji traje decenijama.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram