Nauka pokazala da li se suprotnosti zaista privlače

Kad je reč o ljubavi i odnosima, tvrdoglava je glasina da se suprotnosti privlače. Ali šta je zapravo istina o tom raširenom verovanju? Jesu li parovi koji su potpuno drugačiji po karakteru zaista kompatibilniji? Ili su zajednički interesi i vrednosti pravi recept za uspeh u srećnoj vezi? Evidentno je da nas neki ljudi magnetno privlače, a drugi odbijaju, ali kakve veze s time imaju sličnosti, odnosno razlike među nama?

Osamdeset šest odsto ljudi traži svoj "savršeni spoj"

Mada je tačno poreklo verovanja o privlačnosti različitih osoba nejasno, pojavilo se u članku američkog sociologa Roberta F. Vinča iz 1954. godine. Njegova teorija o izboru partnera glasi: ljudi u svom partneru traže kvalitete koje im nedostaju i ne mogu ih pronaći u sebi - traže svoj savršeni par. Zapravo, ovo razmišljanje je rašireno do te mere da je, prema istraživanju objavljenom u Evolutionary Psychology, 86 odsto ispitanih reklo da traže partnera koji ih nadopunjuje, a ne partnera koji im nalikuje, piše 24sata.hr.

Privlače li se suprotnosti zaista?

Zapravo, već postoje brojna naučna istraživanja koja su pokušala da dokuče privlače li se suprotnosti ili ne. Prema metaanalizi više od 240 dosad sprovedenih istraživanja na ovu temu, postoji nepobitna veza između sličnosti i privlačnosti osobe. Ljude su privlačili ljudi sličnih telesnih i karakternih osobina.

Do zaključka je u svom istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu „Journal of Personality and Social Psychology“, došla i Andžela Bans, profesorka psihologije na Wellesley College: isto i isto voli da se druži. Parovi koji su učestvovali imali su i do 86 odsto sličnosti u stavovima, vrednostima, aktivnostima u slobodno vreme i potrošnji. Ali pre svega, za intervjuisane parove od presudne su važnosti bila zajednička stajališta na području vere i politike.

Odakle dolazi mit?

Dakle, suprotnosti se ne privlače. Međutim, zašto je ovaj mit toliko uporan? Moguće objašnjenje je da snažnije uočavamo razlike kod svog partnera, nego što primećujemo ono što nam je zajedničko, a jednostavno zato što razlike nude veći potencijal za sukob i stoga su češće u fokusu. Ali to može biti i zato što podsvesno preuzimamo komplementarnu ulogu u vezi u kojoj postoje male, ali fine razlike u odnosu na partnera.

BONUS VIDEO: Istorijat ljubljenja