Naučnici potvrdili koje tačno osobine nasleđujemo od svojih predaka

Većina ljudi je nekad čula nešto poput “Imaš majčine oči, ali narav na oca”. Retko ćete čuti da će neko reći “Imam agorafobiju kao i moj deda”. DNK sadrži mnogo više informacija nego što i možemo da zamislimo. Iako naučnici još uvek ne mogu da daju jasan odgovor na pitanje šta najviše utiče na karakter ljudi – okolina, geni ili vaspitanje, mnoge studije su pokazale da ne nasleđujemo samo izgled već i neke “uspomene”, kao što su na primer, fobije. Zelena učionica prenosi kako sećanje predaka utiče na našu ličnost zahvaljujući DNK i koje sve osobine nasleđujemo od predaka.

1. Fobije

Uspomene mogu da se prenose s generacija na generaciju, ali ne u obliku u kom smo navikli. To je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mrisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata: deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio je aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva. Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga iako nisu imali pravi razlog za to. Eksperiment je pokazao da traumatično iskustvo utiče na DNK i ponašanje novih generacija. Naučnici smatraju da su rezultati ove studije važni za istraživanje fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Možda vaš strah od paukova nije iracionalan kao što izgleda?

2. Ekstrovertnost

Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK.

Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 povezani su sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u tome da su vas roditelji upisivali u sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti i poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

3. Smisao za humor

Neki ljudi veruju da je smisao za humor stečena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Ali tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu HTTLPR pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Ljudi sa kratkim alelima su se češće smejali od osoba sa dužim alelima istog gena. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.

4. Podložnost stresu

Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Štaviše, ako su roditelji bili pod strsom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome. Međutim, nema potrebe da paničite: promene zbog stresa na DNK mogu da se obrnu meditacijom i bihevioralnom terapijom.

5. Sklonost zavisnosti

Geni su 40-60 odsto odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnost i gena D2 proučena je do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.

6. Sposobnost da se naspavaju za nekoliko sati

Neki ljudi mogu da spavaju manje od pet sati i da opet dobro funkcionišu. Postoji gen nazvan Tačerov gen po premijerki koja je spavala samo četiri sati noću i sjajno se osećala. Ljudi sa ovim genom ne samo da spavaju manje već i izvode bolje mentalne zadatke nakon što nisu spavali 38 sati. Inače, Tačerova nije jedina sa ovom supermoći – Tomas Edison je takođe spavao manje od pet sati.

7. Sklonost ka štednji novca

Kada se radi o novcu, naše akcije se u 30 odsto slučajeva mogu objasniti prirodnim faktorima. Neki ljudi su genetski skloni štednji novca bez obzira na visinu prihoda, pol i obrazovanje. Ovakvi ljudi ređe imaju loše navike poput pušenja i manje su podložni dijabetesu. Ovo se dešava jer su dosledniji u ponašanju i imaju bolju samokontrolu zahvaljujući svojoj DNK

8. Muzikalnost

Geni igraju veću ulogu od vežbanja kada je u pitanju muzički talenat, naročito prepoznavanje tona i ritma. Studija na identičnim blizancima pokazala je da su ljudi koji su vežbali manje imali bolje rezultate od onih koji su vežbali više. Jedan od blizanaca je vežbao 20.228 sati više od brata, ali nije mogao da nadmaši njegove muzičke sposobnosti. Naučnici objašnjavaju da neki aspekti talenta za muziku leže u našim genima.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram