Najveći Srbi i Srpkinje koji nisu imali decu

Mnogi srpski velikani i velikanke koji su svojim životom i radom obeležili savremenu istoriju i celom svetu ostavili u nasleđe velika dela - nisu imali decu.

Znameniti Srbi i Srpkinje, blistavi umovi autentičnog karaktera, sticajem okolnosti nisu se ostvarili kao roditelji.

Nikola Tesla

Naš najpoznatiji naučnik nije se ženio. Kada ga je jedan novinar upitao zašto je tako, rekao je: „Naumio sam da sav svoj život posvetim radu, i iz tog razloga odrekao sam se ljubavi i društva dobre žene; a i više od toga. Mislim da književnik ili muzičar treba da se ožene. Oni tako dobivaju nadahnuće koje ih vodi većem uspehu. Ali pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strašne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada da bi se posvetio ženi. A i šteta je što je tako; ponekad se osećamo tako usamljenim.“

Ivo Andrić

Bio je oženjen Milicom Babić, kostimografkinjom, ali nisu imali dece. Poznavali su se više od 30 godina, a ona je najpre bila udata za doplomatu Nenada Jovanovića, koji je umro 1957, a tek onda su se Ivo i Milica venčali. Andrić je tada imao 66. Milica je bila njegova dugogodišnju ljubav, a radila je kao kostimografkinja u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Mihailo Petrović Mika Alas

Čuveni srpski mаtemаtičаr, profesor Univerzitetа u Beogrаdu, аkаdemik Srpske krаljevske аkаdemije i аlаs, ostavio je veliki trag u svom radu, bio jedan od najučenijih ljudi svog vremena. Bio je strastveni ribolovac, pаsionirаni putnik, prošao je kroz sve evropske zemlje i upoznаo njihove glаvne grаdove, stigao na Severni i Južni pol. Živeo je 75 godina, a nije ostavio potomke.

Dositej Obradović

Srpski prosvetitelj i reformаtor školovаo se zа kаluđerа, аli je nаpustio tаj poziv i krenuo nа putovаnjа po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstvа i rаcionаlizmа. Rаdio je nа prosvećivаnju svog nаrodа, prevodio važna delа, pisаo, bio prvi popečitelj (ministar) prosvete u Sovjetu. Nije se ženio i nije imao decu.

Branko Radičević

Čuveni pesnik čija je velika ljubav bila Mina, ćerka Vuka Karadžića, ali nikad nisu sklopili brak. Nije imao drugu ljubav i nije imao potomstvo, preminuo je od tuberkoloze 1. jula 1853. u bečkoj bolnici na rukama Vukove žene Ane. Sahranjen je na Stražilovu, brdu na Fruškoj gori.

Jovan Dučić

Bio je jedan od najpoznatijih srpskih književnika i vrsni diplomata. Imao nekoliko velikih ljubavi, kojima je posvetio svoje pesme, nije se ženio i ostavio naslednike.

Isidora Sekulić, prva žena akademik u Srbiji

Prva žena akademik u srpskoj istoriji, članica SANU od 1950, književnica, esejistkinja, nastavnica, avanturistkinja, poliglota i kritičarka umetnosti – bila je jedan od najbistrijih umova 20. veka. Studirala je književnost i pedagogiju, interesovala se za prirodne nauke i filozofiju (doktorirala filozofiju u Nemačkoj 1922). U srpskoj i evropskoj književnosti ostala je upamćena po svojim delima kao što su putopis „Pisma iz Norveške“, dnevnik „Saputnici“… Bila je prva Srpkinja članica SANU, bolničarka na frontu do 1915.

Desanka Maksimović, pesnikinja

Bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti, udala se za Sergeja Slastikova Kalužanina 1933, glumca i pesnika, ali nisu imali dece. Govorila je da su njene pesme njena deca.

Ksenija Atanasijević, profesorka i filozofkinja, prva doktorka nauka u Srbiji

Ksenija Atanasijević je prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla diplomu doktorke nauka 1922, a nije se tu zaustavila. Ona je prva žena zaposlena kao profesorka na Beogradskom univerzitetu i prva srpska filozofkinja. Osim što je bila istaknuta feministkinja, filozofkinja, pacifistkinja, antifašistkinja, članica Male ženske antante i Internacionalne organizacije žena za mir, bila je urednica prvog feminističkog časopisa "Ženski pokret" u Srbiji - promovišući mir i toleranciju unapredila je prava žena u Srbiji.

Sofija Jovanović, srpska Jovana Orleanka

Sofija Jovanović, koju su Francuzi nazvali srpskom Jovankom Orleankom, jeste srpska ratna heroina koja se borila u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kada je izbio Prvi svetski rat, ona se kao Sofronije Jovanović prijavila u srpsku vojsku. Učestvovala je u oslobođenju Beograda, preživela Prvi svetski rat i Balkanske ratove - tada je izgubila deo stopala i ostala invalid. Odlikovana je sa čak 13 medalja za hrabrost. Kada se rat završio, Sofija nije pričala o njemu, smatrala je da za otadžbinu treba dati sve. Bila je razočarana zato što su drugi solunski borci zahtevali privilegije zbog učešća u ratu.

Marija Maga Magazinović, prva srpska novinarka

Maga je bila filozofkinja, profesorka, koreografkinja, bibliotekarka i aktivistkinja. Rođena je u Užicu, seli se u Beograd gde se bori za prava žena. Studirala je na Filozofskom fakultetu - gde se izborila za prava studentkinja da mogu redovno da pohađaju nastavu, a to je uradila i na Pravnom fakultetu. Punih 40 godina Maga je bila i profesorka filozofije, nemačkog i srpskog jezika u Prvoj ženskog gimnaziji. Ona je bila prva žena koja je dovela moderan ples u Srbiju, prva žena novinarka po zvanju, prva žena bibliotekarka u Narodnoj biblioteci Srbije. Volontirala je kao bolničarka u toku Balkanskih ratova.

Draga Ljočić, prva lekarka u Srbiji

Draga Ljočić, prva lekarka, uz to i feministkinja, studirala je medicinu u Cirihu. Ipak, nije mogla da se zaposli u državnog bolnici. Nakon što je dobila odobrenje od kraljice Natalije, Draga otvara privatnu praksu. Ipak, 1881. uspeva da se zaposli u državnoj bolnici, ali nije imala istu platu kao njene muške kolege. Pošto je tražila jednaka prava muškaraca i žena u profesijama, optužena je da promoviše nemoral. Bila je toliko posvećena ovom cilju da je uspela da ostvari svoje ideje i ideale. Bila je velika filantropkinja. Zalagala se za otvaranje dečjih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu i volontirala kao bolničarka za vreme Balkanskog i Svetskog rata.

Nadežda Petrović, čuvena srpska slikarka

Nadežda Petrović se smatra najbitnijom srpskom slikarkom 20. veka – bila je najznačajnija srpska slikarka impresionizma i faovizma, a njena dela izlagana su širom Evrope od 1901. do 1912. Od 1912. Nadežda prestaje da se bavi slikarstvom jer po izbijanju Balkanskih ratova dobrovoljno odlazi da radi na frontovima kao bolničarka. Odlikovana je medaljom za hrabrost i medaljom Crvenog krsta. U Balkanskim ratovima preživela je tifus i koleru, a svoju drugu bitku sa tifusom gubi 1915.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram