7 pravila čuvene ruske psihološkinje za gajenje dece – u jednom roditelji iz Srbije naročito greše

Julija Gipenrejter je čuvena ruska psihološkinja specijalizovana, između ostalog, za porodičnu terapiju. Stoga je korisno čuti njene savete o gajenju dece, odnosno u čemu ne treba grešiti.

Pokazujte ljubav detetu tek tako

Veoma je važno da dete zna da je prihvaćeno i voljeno bezuslovno, a ne zato što je uradilo domaći zadatak ili uspelo da ne pocepa pantalone. U suprotnom će dete živeti u stalnom strahu da će, ako nešto pogreši, izgubiti roditeljsku ljubav.

"Razlog za taj široko rasprostranjen ocenjivački odnos prema deci leži u čvrstom uverenju da su nagrade i kazne glavna vaspitna sredstva. Pohvalite dete - i ono će biti bolje, kaznite ga - i loše će nestati. Ali što više grdite dete, to je gore. Zašto se to dešava? Zato što vaspitanje deteta nije dresura. Roditelji ne postoje da bi kod dece razvijali uslovne reflekse“, kaže Julija.

Ne ometajte prirodni razvoj

Ako dete želi da se penje svuda, stalno se prlja, hoda kroz barice, postavlja milion pitanja – to samo znači da je s njim sve u redu. Tako pokazuje radoznalost neophodnu za njegov razvoj.

Najbolja stvar koju možete da uradite je da se ne mešate. Radoznalost može brzo da nestane ako dete čuje samo „ne postavljaj glupa pitanja“, „odrasti već jednom“, „dosta je bilo pravljenja gluposti“. Roditelji treba da se uključe u razvoj deteta tako što će podržati njegove prirodne težnje, a ne da ih ugase, menjajući ih nečim drugim što je sa njihove tačke gledišta važnije ili korisnije, piše forumdaily.com.

„Morate biti veoma pažljivi u odnosu na samostalni razvoj deteta. Uveliko se govori koliko su važne metode ranog razvoja, ranog čitanja i rane pripreme za školu, ali deca moraju pre svega da se igraju.”

Podstičite nezavisnost

Jednako je važno ne ometati dete u njegovim prvim pokušajima da se osamostali. Ako dete želi da samo veže pertle, dočekajte to sa pažnjom i poštovanjem, čak i ako ste u žurbi. Istovremeno, njemu je potrebna tiha pažnja – bez nagoveštaja, saveta i kritike. Ako svaki put požurite da uradite sve za dete uz reči „daj mi, ja ću“, „tebi ne ide, moram ja“, ono će ubrzo prestati da pokušava da uradi nešto samostalno. A čini se da baš u tome danas roditelji u Srbijii posebno greše.

"Suzdržite se od kritike. Ako pokažete istinsko interesovanje za detetov trud i rad, tada će porasti vaše međusobno poštovanje i prihvatanje. Osim toga, odrasla osoba ne treba da interveniše ako je dete zauzeto nečim i ne traži pomoć. Tim svojim nemešanjem roditelj poručuje: možeš ti to, imaš snage.“

Pustite dete da preuzme odgovornost

Kako dete odrasta, to mu više treba dozvoliti da se snađe. Postepeno će početi samostalno da prelazi ulicu, radi domaći, bira prijatelje. Dozvolite mu to da uradi, ali postavite granice. Na primer, dogovorite se da može da bira kada će da radi domaći, ali da mora da bude gotov do osam sati uveče. Ipak, ta samostalnost ne bi trebalo da se sruči na dete odjednom. Pre svakog koraka treba da razgovarate sa njim i objasnite mu da mu dajete više slobode - ne zato što ste umorni i puštate ga da radi šta hoće, već zato što verujete da će se snaći. I naravno i dalje budite tu u slučaju da mu zatreba pomoć.

„Paradoksalno, ali vašem detetu je potrebno negativno iskustvo, naravno, pod uslovom da mu ne ugrožava život ili zdravlje. Dozvolite svom detetu da se suoči sa negativnim posledicama svojih postupaka (ili nečinjenja). Tek tada će odrasti i postati svesno kako svet funkcioniše i šta je odgovornost. "

Nemojte mešati brigu i isključivost

Roditelji, naravno, treba da brinu o detetu, ali treba da slušaju njegove želje, a ne da se automatski vode onim – ja znam šta je najbolje za njega.

„Kada dete više ne zna šta hoće jer nije naviklo da sluša sebe, to je samo rezultat roditeljskog diktata. Ono je u tom smislu bespomoćno, a ovo je najgore rešenje. ”

Ne kritikujte

Tokom odrastanja dete će morati da se suočava sa raznim teškim pitanjima i biće mu mnogo lakše da se nosi sa tim ako se navikne da o tome razgovara sa roditeljima. Poverenje se gradi na dobrom stavu: ako je vaša prva reakcija na detetovu iskrenost kritika, osuda ili nepažnja, drugi put ono neće ništa reći.

„Zamislite susret sa svojim najboljim prijateljem - kako se tad nasmejete kad ih vidite, kako uživate. Malo je verovatno da u društvu prijatelja počnete prvo da kritikujete i ocenjujete”, kaže ova ruska psihološkinja.

Razgovarajte sa detetom o svojim osećanjima

Da vaša iskrenost ne bi bila običan prekor, koristite takozvane ja-poruke. Tako ćete moći da izrazite svoja negativna osećanja bez konflikta sa detetom. Na primer, umesto "pa kako to izgledaš!" možete reći „ne volim kada mi deca idu u dronjcima jer me je sramota pred komšijama“.

„Ja-poruka daje deci priliku da bliže upoznaju nas roditelje. Decu često zatvaramo oklopom autoriteta koji pokušavamo da održimo svim sredstvima. Nosimo masku vaspitača i plašimo se da je skinemo bar na trenutak. Ponekad se deca začude kada saznaju da mama i tata uopšte imaju emocije. A to ostavlja trajan utisak na njih. Srž je da tako odrasla osoba detetu deluje bliža i ljudskija.”

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram