Sport koji može da podmladi mozak za 7 godina, a pritom je prelep i ženstven

Vežbanje čini čuda za mozak, naročito kada se praktikuje svakodnevno. Pored treninga u teretani, svaka prilika za kretanje tokom dana vredi. Neurobiolozi kažu da nauka pokazuje da je bilo kakvo kretanje bolje nego nikakvo. Fizička aktivnost oslobađa hemikalije koje poboljšavaju raspoloženje i pomažu našem mozgu da ostane mlad i da zadrži ostrinu.

Prednosti vežbanja za mozak

Određene svakodnevne aktivnosti su korisne za mozak, čak i kada se praktikuju samo nekoliko minuta:

• Brza šetnja od 11 minuta dnevno može smanjiti rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i raka.
• Pet minuta plesa uz muziku dovoljno je da podstakne kreativnost i popravi raspoloženje.
• 20 minuta baštovanstva može stimulisati određene moždane proteine ključne za razmišljanje i učenje.
• 20 minuta treninga snage može poboljšati pamćenje.

Neurobiološkinja Tara Svart potvrđuje da kretanje ima i trenutne i dugoročne koristi. Redovna fizička aktivnost pomaže da se podstakne neurogeneza (stvaranje novih moždanih ćelija), što je ključno za unapređenje kognitivnih funkcija, da se unapredi i očuva mentalno zdravlje, da se poboljša zdravlje i funkcija sinapsi (veza između neurona) i zaštiti mozak od starenja i neurodegenerativnih bolesti.

Koji sport podmlađuje mozak

Ples

Studija objavljena krajem 2025. godine u časopisu Nature Communications uporedila je biološku starost sa stvarnom starošću mozga kod više od 1.400 kreativnih pojedinaca (muzičara, umetnika, plesača, gejmera itd.). Pokazalo se da je mozak kod plesača bio najmlađi, i do sedam godina mlađi od njihove stvarne starosti.

Ples, u svim svojim oblicima, jedna je od retkih aktivnosti koja istovremeno aktivira više moždanih funkcija - hipokampus, prefrontalni korteks i motorni korteks, koji su povezani sa pamćenjem, donošenjem odluka i koordinacijom.

To je pravi trening za telo i mozak, kažu neurobiolozi, jer zahteva brzo donošenje odluka i pomaže da mozak i um ostanu oštri i mladi. Ako se praktikuje redovno, ima blagotvoran efekat na pamćenje i može čak usporiti kognitivno propadanje i demenciju.

Pritom, ples je dobar gotovo za svakog od nas. Utvrđeno je da pomaže pokretljivost kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, da ima terapeutski efekat kod poremećaja raspoloženja i da revitalizuje nakon menopauze.

Zato pustite muziku i plešite sami kako biste brzo poboljšali raspoloženje. Plešite sa drugima kako biste stvorili povezanost sinhronizujući moždane talase sa onima oko vas.

„Ples izaziva tzv. flow stanje, stres se smanjuje, vreme kao da staje, a pažnja postaje maksimalna“, objašnjava Agustin Ibanjez u rezultatima studije objavljene u Nature Communications. „U tom stanju moždane mreže se sinhronizuju, što predstavlja snažan zaštitni faktor protiv kognitivnog opadanja.“

Prema istraživačima, jedan ples se izdvaja kao još korisniji od drugih - tango.

Ne zaboravite i hodanje

Jasno je da je fizička aktivnost ključna za zdravlje i dugovečnost, a najjednostavnija od svih je hodanje. Svakodnevna šetnja može čak promeniti strukturu mozga.

Naučnici kažu da jača veze između moždanih centara važnih za obradu emocija, rešavanje problema i pamćenje. Sinhronizacija tih moždanih mreža povezuje se sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti, piše Vogue France.

Prema nedavnom istraživanju Francuskog nacionalnog programa za ishranu i zdravlje, dovoljno je 20 minuta dnevno umerenim tempom da se pozitivno utiče na strukturu mozga. Kao dodatni bonus, šetnje imaju blagotvoran efekat na mentalno zdravlje jer usporavaju delove mozga uključene u reakciju na stres. Važno je napomenuti da hodanje samo tri puta nedeljno zadebljava tkivo koje povezuje levu i desnu hemisferu mozga. Ta promena je dobra za bolje pamćenje.

„Šetnja od 20 minuta može značajno povećati moždanu aktivnost, vašu pažnju i koncentraciju i poboljšati vreme reakcije“, objašnjava dr Tara Svart.

Prema njenim rečima, kad god imate problem sa koncentracijom, umesto kafe idite u kratku šetnju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Instagram