Jednom zasvagda: Da li je paradajz voće ili povrće?

Ukoliko i vi niste načisto sa tim da li je paradajz voće ili povrće, našli smo objašnjenje. Možda će vam paradajz biti jasniji, a možda i ne.

Botanički gledano, paradajz je bobica. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki unutra. Evropljani paradajz smatraju voćem.

Dakle, iako se tradicionalno svrstava u povrće, paradjz je - dakle jednom zasvagda - voće.

Greška u vezi s paradajzom u svesti ostaje zato što se paradajz uzgaja se kao i većina povrća i koristi se u kulinarstvu kao povrće.

Stoga je tehnički ispravno paradajz smatrati bobicom odnosno voćem, ali zahvaljujući praktičnoj primeni, reći da je ovo voće povrće neće biti kobna greška, piše healthy-food-near-me.com.

Dilema da li je paradajz voće ili povrće stigla na sud

U članku časopisa „Journal of the American Dietetic Association“ gde se raspravljalo o ovoj dilemi u nastavku definicije se navodi kako ona ne uključuje samo paradajz, već i krastavce.
Verovali ili ne sve je započelo još u SAD gde je upravo ova rasprava stigla pred najviši američki sud.

Naime, jedan uvoznik žalio se sudu tvrdeći da je paradajz voće te da ne treba platiti carinu, jer je u ono doba uvezeno voće bilo oslobođeno nameta. Slučaj se odužio, a sud je dobro provjerio sve botaničke i lingvističke posledice odluke i zaključio: paradajz je povrće!

Odluka suda iz 1887. godine je glasila: „Botanički gledano, paradajz je voće, ali u svakodnevnom govoru i upotrebi kod trgovaca ili kupaca, paradajz je kao i krastavac, povrće koje se uzgaja u baštama i koje se jede sirovo ili kuvano, i poput krompira, salate ili šargarepe, obično se servira kao posebno jelo ili deo nekog jela, a ne kao voće, koje se obično servira za desert.

Paradajz u Evropu stigao iz Srednje Amerike

Dugo se mislilo kako je sok od paradjza otrovan, tako da je ipak bilo problema u počecima upotrebe paradjza u gastronomiji. Tek kada se otklonila svaka sumnja u njenu otrovnost, paradjz je na velika vrata ušao u sve kuhinje sveta!

Danas je naprosto teško zamisliti kakva je bila mediteranska kuhinja bez paradjza. On se u potpunosti uklopio u poznata jela i neki kažu, uneo je je upravo onaj deo koji je nedostajao i po kojem danas prepoznajemo Mediteran, prenosi dnevnik.hr.

Paradajz je veoma hranljiv i bogat

Paradajz je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima. Nutricionist ističu koje su mu prednosti.
I jednom za svagda saznaćemo: paradajz je bobica ili povrće

Teško je poverovati, ali pre samo tri veka paradajz se smatrao otrovnim i uzgajao se isključivo u dekorativne svrhe, ne samo kod nas, već i u naizgled prosvećenoj Evropi. A to nije iznenađujuće – pripadaju porodici velebilja, čiji predstavnici zaista mogu naštetiti ljudskom zdravlju.

Može biti žute, zelene, crvene ili smeđe boje, veličine oraha ili težine pola kilograma, slatke su i mesnate ili sočnije i kiselkaste. Od paradajza se pripremaju salate, supe i sosovi, dodaju se prilozima i mesu, zatvaraju u tegle i suše na suncu.

Kada smo počeli da jedemo paradajz

Naučnici se još uvek ne mogu složiti oko mesta odakle potiče paradajz. Prema jednoj verziji, prvi put su uzgajani u Indiji. Prema drugoj, pojavili su se u Kini – potvrda za to su pronađene semenke paradajza, koje su već više od dvije hiljade godina. Najčešće mišljenje kaže da nam je paradajz došao iz Južne i Centralne Amerike.

Naziv biljke – paradajz – potiče od astečke reči „tomatl“, što znači „velika bobica“. Drugo ime – paradajz – došlo je od italijanske reči „pomo d'oro“, što znači „zlatna jabuka“. Danas je uobičajeno da se sama biljka zove paradajz, a njeni plodovi paradajz.

Paradajz je donet u Evropu u 20. veku iz Amerike. Pre svega, došli su u Španiju i Portugal. Kasnije se biljka proširila po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i istočnoj Evropi. Dugo su se mnogi Evropljani odnosili prema ovoj kulturi s nepovjerenjem i uzgajali je samo u dekorativne svrhe – mali plodovi jarkih boja bili su divan ukras vrta. Paradajz je počeo da se jede tek krajem 17. veka, u isto vreme pojavili su se i prvi recepti sa ovim sastojkom.

Šta sve sadrži paradajz

Paradajz je važan proizvod za ljude sa biohemijske tačke gledišta.

Sadrži proteine, aminokiseline, polisaharide, karotenoide, organske kiseline, vlakna.
Osim toga, paradajz je pravo skladište vitamina i minerala potrebnih za osobu. Sadrži vitamine B (B1, B2, B5, B6, B9), vitamine C, K, H i PP, kao i kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, hlor i sumpor, jod, fosfor, folnu kiselinu.
Paradajz sadrži važna biološki aktivna jedinjenja: karotenoide, polifenole i veliku količinu vitamina C.

Da li je paradajz zdrav

Godine 2017. Univerzitet u Ilinoisu, na osnovu studije koja je uključivala 700 ispitanika, otkrila je da likopen, koji se nalazi u velikim količinama u paradajzu, smanjuje rizik od raka prostate.

Druga studija je potvrdila prednosti likopena kod drugog raka – karcinoma bubrega. Osim toga, postoje brojne studije koje potvrđuju lekovito dejstvo likopena kod katarakte, pa čak i makularne degeneracije mrežnice – ova bolest se javlja kod starijih ljudi i podrazumeva odumiranje nervnih ćelija u mrežnjači.

Nekoliko paradajza dnevno pomoći će vam da dobijete pravu dozu likopena. Crveni paradajz sadrži više ove supstance, a u paradajz pastama i sokovima – količina likopena se povećava sa 000 na 7-13 mg.

Organske kiseline i vlakna koja se nalaze u paradajzu imaju pozitivan efekat na gastrointestinalni trakt – povećavaju proizvodnju enzima i izbacuju ustajalu žuč. Vlakna regulišu i nivo holesterola, a kalijum, kojim paradajz ima u izobilju, normalizuje rad srca.

Polifenoli smanjuju rizik od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. Vitamin C je snažan antioksidans koji jača imuni sistem. Ove korisne materije se ne sintetišuu u ljudskom telu same, pa se mogu dobiti samo hranom.

Paradajz ima minimalni sadržaj kalorija, što ga čini toliko popularnim među ljudima koji odravaju liniju. Osim toga, vlakna sadržana u paradajzu zasićuju telo dugo vremena i ne dopuštaju da se pojavi osećaj gladi.

Ko ne sme da jede paradajz

Preporučuje se minimiziranje ili isključenje paradajza iz ishrane kod gihta, čira, gastritisa, bolesti bubrega i povećane kiselosti želuca, a treba imati na umu da i alergičari treba da koriste paradajz s oprezom.

Može li se danas zamisliti kuvanje bez paradajza?

Danas je teško pronaći recept za prva i druga jela, gde god da se dodaje paradajz u bilo kom obliku. Sveži, pasirani ili sušeni paradajz dodajemo u supe, stavljamo ih u priloge kako bi ukus bio višestruki i zanimljiviji, a mesu da bi bilo sočnije i nežnije. Paradajz se čak koristi u pečenju i desertima, piše healthy-food-near-me.com.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram