Najstarije povrće koje su ljudi gajili, a danas ga potcenjujemo: Reguliše anemiju, holesterol i pritisak, a čini čuda za creva i liniju

Foto: Shutterstock

Dugo je bio tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva, danas je gotovo zaboravljen.

Bob je verovatno najstarije povrće koje su ljudi gajili. O tome tragovi postoje u srednjoj Evropi još u bakarnom dobu, za bob su znali antički narodi na obalama Sredozemlja, svedočanstva o tome da je gaejn postoje na obalama Kaspijskog jezera stara 4000 godina, a verovatno su njegovo seme plemena Slovena tokom Velike seobe naroda ponela sa sobom.

Potiče iz centralne i srednje Azije, a odtle je stigao na Sredozemlje. Od kasnog srednjeg veka do otkrića Amerike bob je bio jedna od glavnih biljnih kultura. Danas je raširen u celom svetu sem u Okeaniji, ali ima daleko manji značaj nego ranije. Dugo je bob bio tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Koristio se za ljudsku ishranu i kao stočna hrana.

Od boba su se spravljala domaća tradicionalna domaća jela, a posebno u manastirima. Međutim, već krajem 19. veka bob je bio potisnut drugim mahunarkama, prvenstveno pasuljem, ali i sočivom i graškom. Gajenje boba se svelo na bašte i upotrebu u domaćinstvu.

Ima blago sladak, zemljani ukus i koristi se širom sveta. Bob se konzumira kao svež (sirov), kao sveža koštica, konzervisan i sušen.

Zrelo zrno boba je energetska hrana puna belančevina i visoke kalorijske vrednosti, sa visokim sadržajem mineralnih materija.

Sveže mlade mahune i mlada zelena zrna su bile cenjeno, vrlo rano povrće, izvor vitamina iz grupe B i fosfora. U rano proleće lišće se može koristiti kao salata.

Bob je prepun hranljivih materija i nudi mnoge zdravstvene prednosti. Sadrži, između ostalog, vlakna, folat i mangan, između mnogih drugih hranljivih materija. Bob takođe može pomoći u smanjenju telesne težine ili smanjenju holesterola. Bob je pun vitamina, minerala, vlakana i proteina. Dobar izvor proteina, skroba i minerala. Bob je dobra alternativa za skupe proteine mesa i ribe.

Smatra se da nude impresivne zdravstvene efekte, kao što su poboljšane motoričke funkcije i imunitet. Bob ima i značajna lekovita svojstva. Cvetovi i mahune se koriste u pripremi čajeva za ublažavanje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Prema najnovijim istraživanjima, mlade mahune mnogih sorti imaju u sebi supstancu koja blagotvorno deluje na bolesne od Parkinsonove bolesti, piše boljazemlja.com.

Ovo je 10 zdravstvenih prednosti boba – naučno dokazanih.

Foto: Shutterstock

Prepun važnih hranljivih materija

U odnosu na svoju relativno malu veličinu, sadrži neverovatnu količinu hranljivih materija.
Bogat je biljnim proteinima, folatom i nekoliko drugih vitamina i minerala. Takođe je pun rastvorljivih vlakana koja mogu pomoći varenju i sniziti nivo holesterola.

Jedna šolja (170 g) kuvanog boba ima:

Kalorije: 187

Ugljeni hidrati: 33 g

Masti: manje od 1 g

Proteini: 13 g

Vlakna: 9 g

Folat: 40% dnevne vrednosti (DV)

Mangan: 36% DV

Bakar: 22% DV

Fosfor: 21% DV

Magnezijum: 18% DV

Gvožđe: 14% DV

Kalijum: 13% DV

Tiamin (vitamin B1) i cink: 11% DV

Pritom, bob obezbeđuje manje količine skoro svih drugih vitamina B, kalcijuma i selena.

Pomaže kod Parkinsonove bolesti

Bob je bogat levodopom (L-dopa), jedinjenjem koje telo pretvara u neurotransmiter dopamina. Parkinsonova bolest uzrokuje smrt moždanih ćelija koje proizvode dopamin, što dovodi do tremora, problema s motoričkom funkcijom i poteškoća pri hodanju. Ovi simptomi se obično leče lekovima koji sadrže L-dopu, pa bobo može pomoći kod simptoma Parkinsonove bolesti, iako su istraživanja ograničena.

Manja studija na 11 ljudi sa Parkinsonovom bolešću otkrila je da jedenje 250 g boba nakon 12 sati bez lekova imalo uporediv pozitivan efekat na nivoe dopamina u krvi i motoričku funkciju kao L-dopa lekovi. Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebno je više istraživanja, ali imajte na umu da, iako je pasulj bogat L-dopom, ne treba ga koristiti umesto lekova.

Čuva zdravlje ploda bebe

Bob je pun folne kiseline, hranljive materije koja je dobra za zdrav razvoj fetusa.

Folna kiselina je ključna za stvaranje ćelija i organa. Budućoj majci je potreban dodatni folat iz hrane i suplemenata kako bi se smanjio rizik od defekata neuralne cevi ili problema sa razvojem mozga i kičmene moždine njenog deteta.

Procenjuje se da je više od 260.000 beba rođenih širom sveta 2015. imalo defekte neuralne cevi, od kojih su se mnogi mogli sprečiti adekvatnim unosom folata kod majke.

Jedna studija na više od 23.000 žena otkrila je da je incidencija problema sa mozgom i kičmenom moždinom bila 77% niža kod novorođenčadi majki koje su imale najveći dnevni unos folata u ishrani, u poređenju sa decom žena sa najnižim unosom.

Sa 40% DV za folatom u samo jednoj šoljici (170 g), bob je odličan izbor za trudnice.

Foto: Shutterstock

Jača imunitet

Redovno jedenje boba može ojačati vaš imunosistem.

Posebno je bogat jedinjenjima koja mogu poboljšati antioksidativnu aktivnost. Antioksidansi su presudni za imunološku odbranu vašeg tela, jer se bore protiv slobodnih radikala koji mogu dovesti do oštećenja ćelija i bolesti.

Jedna studija otkrila je da tretman ljudskih ćelija pluća ekstraktima iz zrna boba povećava njihovu antioksidativnu aktivnost do 62,5%.

Takođe, bob sadrži jedinjenja za koja se pokazalo da poboljšavaju sposobnost snažnog antioksidanta glutationa u ljudskim ćelijama i odlažu ćelijsko starenje.

Međutim, ove studije su sprovedene na izolovanim ćelijama tretiranim ekstraktima iz boba i nije jasnoie da li bob ima iste efekte jačanja imuniteta kada se jedu redovno.

Blagotvoran za zdravlje kostiju

Bob je bogat manganom i bakrom – dva hranljiva sastojka koja mogu sprečiti slabljenje kostiju.

Njihova tačna uloga u zdravlju kostiju nije jasna, ali studije na pacovima sugerišu da nedostatak mangana i bakra može dovesti do smanjenog formiranja kostiju i povećanog izlučivanja kalcijuma.

Istraživanja na ljudima takođe sugerišu da su mangan i bakar vitalni za snagu kostiju.

Jednogodišnja studija na ženama u postmenopauzi sa slabim kostima otkrila je da uzimanje suplemenata sa manganom i bakrom, kao i vitaminom D, kalcijumom i drugim hranljivim materijama, poboljšava koštanu masu. Istraživanja su pokazala da mangan i bakar u kombinaciji sa kalcijumom i cinkom mogu sprečiti gubitak kostiju kod zdravih starijih žena.

Može da ublaži anemiju

Konzumiranje boba bogatog gvožđem može pomoći kod simptoma anemije.
Gvožđe je potrebno za proizvodnju hemoglobina, proteina koji omogućava vašim crvenim krvnim zrncima da prenose kiseonik kroz vaše telo. Nnedostatak gvođža može dovesti do anemije, koju karakterišu umor, slabost, vrtoglavica i kratak dah.

Jedna studija na 200 mladih žena otkrila je da su oni koji su prijavili nedovoljan unos gvožđa u ishrani imali šest puta veću verovatnoću da će imati anemiju u poređenju sa onima sa adekvatnim unosom.

Redovno jedenje boba i druge biljne hrane bogate gvožđem može povećati nivo gvožđa u krvi i poboljšati simptome anemije.
Bob sadrži oblik gvožđa koji se bolje apsorbuje sa vitaminom C iz hrane, kao što su citrusi ili paprike.

Bob se ne preporučuje osobama sa genetskim poremećajem nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze.

Foto: Shutterstock

Spušta visok krvni pritisak

Bob je bogat hranljivim sastojcima koji mogu poboljšati zdravlje srca.

Konkretno, sadrže magnezijum i kalijum koji mogu opustiti krvne sudove i sprečiti visok krvni pritisak.
Nekoliko studija pokazalo je da način ishrane bogat hranom sa visokim sadržajem kalijuma i magnezijuma, pomaže u smanjenju visokog krvnog pritiska, a u tu ishranu spada i bob.

Može pomoći u gubitku težine

Bob može biti dobar za vaš struk. Jedna šolja (170 g) boba obezbeđuje 13 g proteina i 9 g vlakana – sa samo 187 kalorija.

Ishrana bogata proteinima i vlaknima može poboljšati osećaj sitosti, što može dovesti do nižeg unosa kalorija i gubitka težine.

Jedna studija na 19 odraslih je otkrila da ishrana sa 30% kalorija iz proteina povećava osećaj sitosti i smanjuje dnevni unos kalorija u proseku za 441 kaloriju, u poređenju sa ishranom sa istim brojem kalorija, ali samo 15% iz proteina.

Prema tome, dodavanje boba bogatog proteinima i vlaknima u ishranu može vam pomoći da smršate.

Može da smanji holesterol

Većina vlakana bobu je rastvorljiva i može pomoći u smanjenju nivoa holesterola.

Rastvorljiva vlakna mogu podstaći zdravo pražnjenje creva tako što apsorbuju vodu u crevima, formirajući supstancu nalik gelu i omekšavajući vašu stolicu.

Takođe se može vezati za holesterol i ukloniti ga iz vašeg tela. Nekoliko studija je pokazalo da rastvorljiva vlakna mogu pomoći u smanjenju nivoa holesterola u krvi i kod zdravih odraslih osoba i kod onih sa povišenim nivoima.

Deset studija fokusiranih na efekat mahunarki bogatih vlaknima na nivo holesterola otkrilo je da su dijete koje su uključivale ovu vrstu hrane bile povezane sa skromnim smanjenjem ukupnog i „lošeg“ nivoa LDL holesterola.

Foto: Shutterstock

Jednostavno je uvrstiti ga u ishranu

Bob može biti ukusan dodatak jelima i užinama.

Uklonize nejestive zelene mahune, prokuvajte bob 30 sekundi pre nego što ga prebacite u posudu sa ledenom vodom. To će omekšati opnu i olakšati njeno skidanje.

Bob se može kuvati na pari i sipati u maslinovo ulje i začine da bi se jeo ceo, ili pasiran da bi mazao na hleb i dodvao drugim jelima, piše healthline.com.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram