Evo šta me je život u Danskoj naučio o vaspitanju dece: Jedna stvar je ključna

Helen Rasel je književnica koja živi u Jutlandu u Danskoj i autorka je knjige „The Year of Living Danishly“, a u pripremi je „How to Raise A Viking“. Iz Londona se preselila u Dansku, rodila troje dece. Za The Guardian je napisala tekst u kojem otkriva šta je sve naučila o nordijskom vaspitanju.

"Preselila sam se iz Londona u Dansku, bezbrižna i bez dece, ali uprkos tome što sam planirala da ostanem samo godinu dana, još uvek sam ovde, već deceniju i imam troje djece. A nordijska deca rade stvari drugačije. Drugačije jedu, drugačije uče, igraju se, oblače, čak i spavaju drugačije – bebe ostavljaju da spavaju napolju u svojim kolicima na temperaturama ispod nule. Pevaju, bore se, penju se, padaju i ponovno ustaju. U prirodi su satima svakoga dana – uprkos činjenici da je vreme užasno", napisala je Helen.

"Nordijci se retko doživljavaju kao veseli ljudi – preferiraju 'planiranu zabavu', nema nikakve spontanosti u njima. Pa ipak, Nordijske zemlje redovno su na vrhu Unicefove lestvice po sreći, obrazovanju i jednakosti s najvišim stopama blagostanja na globalnom nivou. Neki aspekti njihovog roditeljstva mogu se primeniti gde god se nalazili, dok drugi mogu poslužiti kao inspiracija", napisala je Helen u tekstu.

Dakle, evo nekoliko stvari koje je naučila o nordijskom vaspitanju.

Svaki dan kad god možeš - igraj se

Igra je jako važna u nordijskim zemljama. Profesorka Elen Beate Hansen Sandseter sa Norveškog univerzitetskog koledža Queen Maud, kaže: „Studije koje su pratile decu od rođenja pokazuju da se visine ne boje oni koji se penju na drvo, padnu i slome nogu – nego oni koji se nikada nisu popeli na drvo.“

Borba je još jedan važan deo detetovog razvoja.

„Ponekad morate pustiti decu da se potuku“, kaže mi jedna danska mama. Kažu da je to kratkoročno zastrašujuće, ali dugoročno korisno.

Učite decu kako da misle, a ne šta da misle

Skandinavci ne kreću u školu pre šeste godine (sedam u Finskoj). Do 11. godine su bez testova, domaćih zadataka, bez ocena. Sabilah Eboo Alwani s Pedagoškog fakulteta na Univerzitetu u Kembridžu smatra da je to dobra stvar. Danski sistem bazira se na podučavanju prema interesovanjima.

"Uče da razmišljaju, a ne samo da polože ispite“, kaže učiteljica Louise Lingard.

Deca se uče da se zauzmu za sebe, javni govor je deo školske rutine od šeste godine, dok čitanje dolazi kasnije – oko osme. Do dobi od 15 godina, nordijske zemlje rangirane su iznad proseka OECD-a, na čelu s Finskom koja je ispred UK i SAD zajedno. Bez obzira na različite sisteme školovanja, treba dopustiti detetu da razvije vlastita interesovanja i čita sopstvenim tempom. Istraživanja pokazuju da pritisak na decu da prerano čitaju, uzrokuje stres i oni koji kasnije krenu sa čitanjem lako sustižu, pa čak i nadmašuju one koji su rano krenuli sa učenjem slova.

Ne postoji loše vreme

Nordijci svih nacionalnosti imaju varijacije ove mantre, a studije pokazuju da boravak na otvorenom poboljšava saradnju, smanjuje stres, pomaže u koncentraciji i izjednačava razlike između dece s lošijim i boljim uspehom. Nordijci od detinjstva razvijaju ono što Kari Leibowitz, socijalna psihološkinja s Univerziteta Stenford, naziva „pozitivnim zimskim načinom razmišljanja“.

Još jedna ključna stvar je da dete naučite da se adekvatno obuče.

„U većem delu sveta kada je hladno, ljudi se i dalje oblače normalno za izlazak, a onda se pitaju zašto im je hladno“, kaže Leibowitz.

Razvijte pozitivan način razmišljanja noseći odeću prikladniju za zimu i zapamtite da ne postoji pogrešno vreme, postoji samo pogrešna odeća.

Ne mora svemu da se aplaudira

Dok mnogi smatraju kako stalne pohvale pospešuju razvoj samopoštovanja, Danci to ne čine. Oni veruju da preterano hvaljenje dovodi do naduvanog ega.

„Kada kažu 'pogledaj ovo' - žele pažnju, a ne pohvalu”, kaže danska porodična terapeutkinja Sofie Münster.

„Oni zapravo ne traže pohvale. Stoga je bolje naučiti ih da sami procenjuju stvari, inače će provesti život tražeći spoljnu potvrdu.“

Danci zamenjuju pohvale zainteresovanošću i pitaju „Kako si to učinio?“ ili „Reci mi više“.

„To pokazuje deci da nam je stalo do njih, a ne do njihovih 'rezultata'“, kaže Münster.

A kao što je manje pozitivnih pohvala, manje je i negativnih osuda.

Porodični obroci su svetinja

Zajednički porodični obroci za stolom su vrlo cenjeni u nordijskom društvu.

S druge strane, čak je i izvršnom direktoru dopušteno da na sastanku u 16h ustane i kaže: „Moram sada da idem po decu.“ Onda, kad se svi vrate kući s posla, iz škole, ručaju/večeraju kao porodica. Većina danskih domova okupljena je oko trpezarijskog stola s izričitom svrhom davanja prioriteta porodičnim obrocima. Gde god da živite, još uvek postoje stvarne prednosti u nastojanju da jednom nedeljno pojedete porodični obrok kako biste se ponovno povezali. Ako možete da kuvate, odlično, ali imajte na umu da se manje radi o tome šta jedete za večeru, a više o tome s kim to jedete, piše Miss7mama.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram