Dr Tešić: Koliko su hronične bolesti opasne u trudnoći

Kako se hronična oboljenja odražavaju na trudnoću, zašto su srčane bolesti među najopasnijima za trudnice, kako pravovremeno prepoznati simptome i lečiti se, za naš portal govori dr Rada Tešić, čuvena internistkinja.

Najčešće bolesti

Trudnoća sama po sebi ume da bude vrlo zahtevna i ne zovu je tek tako drugim stanjem. A ako se tokom nje ispolji i neko oboljenje, stvari se dodatno komplikuju. Podaci kažu da su za žene u reproduktivnoj dobi najčešće bolesti astma, bolesti štitaste žlezde, povišen krvni pritisak, šećerna bolest tip 1 ili tip 2, gojaznost, epilepsija, različite srčane bolesti, sistemske bolesti vezivnog tkiva.

„Postoje i specifični poremećaji koji se javljaju u trudnoći, uzrokovani trudnoćom, poput gestacijske hipertenzije, preeklampsije, gestacijskog dijabetesa, anemije, opstetričke holestaze, upornog povraćanja u trudnoći. Neke od ovih bolesti mogu biti izuzetno teške i po život ugrožavajuće, poput peripartalne kardiomiopatije koja nastaje u odmakloj trudnoći“, naglašava doktorka Tešić koja je deo tima za vantelesnu oplodnju dr Zorice Crnogorac u Novom Sadu, gde se brine o zdravlju trudnica.

Srčane bolesti opasnost za sebe

Posebna opasnost za trudnice su srčane bolesti.

„Srčane bolesti u trudnoći se sreću kod 0,4 do 4% trudnica. U razvijenom svetu su i dalje najčešći uzrok smrti majke. Obuhvataju spektar poremećaja čija struktura se menja u poslednjim decenijama. U prošlosti najčešći uzrok srčanih bolesti u trudnoći su bile reumatske srčane bolesti, uzrokovane reumatskom groznicom, što je u nerazvijenim zemljama sveta i dalje prisutno. U našoj zemlji učestalost ove grupe bolesti kao i u razvijenom svetu je drastično smanjena“, navodi dr Tešić.

Ona dodaje da su sa razvojem medicine i napredovanjem dijagnostičkih i terapijskih, u prvom redu hirurških procedura, značajno poboljšani ishodi kod osoba sa urođenim srčanim manama.

Rizici po majku i bebu

Naša sagovornica otkriva i koji su zapravo rizici po mamu i bebu tokom trudnoće.

„Može se očekivati da najveći broj osoba rođenih sa urođenom srčanom manom danas doživi odraslu dob. Žene koje ulaze u reproduktivnu dob sa urođenom srčanom manom danas često ostaju trudne“, kaže doktorka Tešić.

Međutim, ona navodi i da pomeranje starosne dobi (više od 35 godina) u kojoj žene ostaju trudne takođe utiče na porast srčanih bolesti u trudnoći, poput povišenog krvnog pritiska, gojaznosti.

„Kardiovaskularne bolesti majke predstavljaju, dakle, spektar različitih bolesti koje imaju različitu težinu. Sama trudnoća može dovesti do pogoršanja izvesnih bolesti, pa čak i do smrtnog ishoda majke i ploda. Svetska zdravstvena organizacija je predložila klasifikaciju koja se danas koristi prema kojoj se razlikuju četiri klase srčanih bolesti u trudnoći. Četvrta klasa obuhvata poremećaje koji predstavljaju vrlo visok rizik za majku, te se kod ove grupe žena trudnoća ne savetuje“, navodi doktorka.

Prema njenim rečima, trudnice sa ostalim srčanim bolestima mogu da imaju uspešne trudnoće. U svakom slučaju, trudnoćom sa povećanim rizikom smatra se ona koja zahteva praćenje multidisciplinarnog tima u okviru većih tercijernih zdravstvenih ustanova.

Internistički pregled i pre trudnoće

Doktorka govori i kada je zapravo pravo vreme za pregled.

„Idealno bi bilo da se prvi internistički pregled uradi pre trudnoće. Ukoliko žena odranije ima neku bolest, potrebno je da se pre trudnoće javi lekaru sa kojim će porazgovarati o rizicima trudnoće. To je idealno vreme da se sprovedu dodatna ispitivanja da bi se definisao rizik trudnoće, a koja kasnije u trudnoći neće biti moguća jer se, na primer, radi o procedurama vezanim za radiološke metode. Uglavnom, tada se razmatraju lekovi koje žena koristi i potencijalni rizik po plod, te se lekovi eventualno koriguju. Prilikom prekoncepcijskog savetovanja pravi se plan daljih pregleda u trudnoći“, objašnjava doktorka.

Kako prepoznati simptome

Simptomi normalne trudnoće, poput fiziološke dispneje u trudnoći, otoci stopala i potkolenica, tahikardija često se preklapaju sa simptomima, na primer, srčane bolesti u trudnoći, otkriva doktorka.

„Nekada je teško povući liniju između normalnog i patološkog u trudnoći samo na osnovu kliničkog pregleda, te će biti potrebne dodatne laboratorijske analize i ispitivanja.“

Preventiva najvažnija

Doktorka Tešić naglašava da je internistički pregled važan i kod žena koje nemaju porodičnu anamnezu srčanih oboljenja.

„Savetuje se kao provera zdravlja, naročito trudnicama koje se odlučuju na prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 35. godine) ili imaju faktore rizika za razvoj određenih bolesti i pozitivnu porodičnu anamnezu. Trudnoća je stanje brojnih promena u organizmu žene koji se priprema za trudnoću i porođaj. Neretko se za trudnoću kaže da predstavlja test opterećenja, koji pokaže sklonost ka različitim bolestima. Uzmimo, na primer, trudničku šećernu bolest koja se po prvi put javi u trudnoći, povuče posle porođaja. ali koja je upozorenje ženi da ima povećan rizik od razvoja šećerne bolesti tip 2 kasnije u životu. Ali do nje nikada ne mora doći ukoliko žena shvati ozbiljno ovo upozorenje i preduzme na vreme promene u ishrani i stilu života“, zaključuje dr Rada Tešić.

BONUS VIDEO: Joga za zauzete mame