Čuveni beogradski pedijatar otkriva zašto su nam deca ove zime stalno bolesna

U subotu 11. marta u Madelinijanumu se održava konferencija Profi mama koja će okupiti neke od najvećih stručnjaka u oblasti roditeljstva iz Srbije i Hrvatske. Od njih ćemo uživo dobiti neprocenjivo znanje o tome kako da se lakše i bolje izborimo sa izazovima modernog roditeljstva. Jedan od učesnika biće doktor Miloš Relić, čuveni beogradski pedijatar i osnivač pedijatrijske ordinacije Bebologija. On za Zadovoljnu govori zašto su nam ove zime deca stalno bolesna, kao i šta je važno znati o čuvanju dečjeg imuniteta.

Za početak, doktor Relić priča da li deca zaista nikad nisu bila češće bolesna nego ove zime ili je to subjektivni osećaj koji imaju roditelji.

„U pitanju je i subjektivni osećaj roditelja, a pomalo su deca i više bolesna ove zime nego inače. Naime, vazduh i toplota utiču na lakše širenje infekcije, a ova zima je bila izuzetno blaga, posebno decembar. Dakle, vremenske prilike jesu razlog, ali deca inače zimi budu više bolesna nego leti.“

U svemu se postavlja i pitanje ispiranja nosa deci kako bi se tegobe i olakšale i predupredile.

„Preporučujem ispiranje rastvorom morske soli, a ne fiziološkim rastvorom. Ti rastvori morske soli mogu biti izotoni i hipertoni. Kad se dete prehladi, treba koristiti hipertone, tri do četiri puta na dan, a za redovnu toaletu nosa izotone, jednom, pred spavanje. Dakle, treba ih koristiti po potrebi, ili putem inhalacije ili iz spreja, i ne preterivati.“

U ovim mesecima kad se čini da je svako dete bolesno, roditelje brine i produženi kašalj. Šta je normalno, a kad bi trebalo da se zabrinemo?

„Na vrtićki kašalj kod dece uzrasta od jedne do pet godina, koja nemaju temperaturu i dobrog su opšteg stanja, ne treba se mnogo obazirati. Stalno je prisutan kao rezultat iritacije nosne sluznice i slivanja niz zadnji zid ždrela. A kašalj kod deteta koji je plućnog porekla, obično u kombinaciji sa temperaturom ili posle infekcije koji dugo traje - tu je neophodan oprez.“

Doktor napominje i da uporni noćni kašalj sa blago otežanim disanjem može biti astma i o tome posebno treba voditi računa.

Naš sagovornik priča i u kojim situacijama treba detetu davati sirup za iskašljavanje.

„Ti sirupi se daju kada lekar proceni, u nekim situacijama se preporučuju da bi se detetu olakšalo izbacivanje sekreta.“

Dakle - ne na svoju ruku, već kad lekar kaže.

Mnoge mame na svoju ruku deci zbog kašlja daju antihistaminike, tj. lekove protiv alergija, pa otuda i pitanje da li to može da bude kontraproduktivno.

„Najbolje je i da i to bude u konsultaciji s lekarom, ali nije greška davati antihistaminik nekoliko dana detetu koje je sklono alergijama, a u virusnoj je infekciji.“

Doktor Relić kaže i da na svoju ruku detetu možete davati lekove za skidanje temperature, poput paracetamola, već pomenute inhalacije rastvorom morske soli i antihistaminike kod kašlja, ali na svoju ruku ne smete davati antibiotike i jake lekove poput kortikosteroida.

A treba li im davati sirupe za imunitet?

„Neki put kada primetimo da je dete oslabljenog kapaciteta, pogotovo nakon vezanih infekcija, pametno je dati neki multivitaminski preparat, kao što je pametno davati vitamin D zimi kod svih uzrasta. Nekad se sirupi za imunitet daju i kad dete ima uvećane krajnike, sve zavisi od deteta do deteta.“

Tu je i ono ključno pitanje koje se iznova ponavlja - kako da deci ojačamo imunitet.

„Imunitet se jača sportom, uz što više vremena u prirodi, zdravom hranom, što češćim boravkom na planini ili moru i uz kućne ljubimce, odnosno kroz kontakt deteta sa životinjama.“

A šta raditi sa decom koja skoro ništa neće da jedu, kako njihov imunitet ojačati?

„Svi smo bili izbirljivi, deca se uče, mora da im se nametne autoritet, jede se ono što je na stolu“, kaže doktor.

Veliki problem u celoj ovoj priči je zagađen vazduh u našoj zemlji, pre svega, u gradovima u Srbiji. Doktor priča da li je to možda razlog za respiratorne probleme kod dece i možemo li ikako da zaštitimo našu decu od toga.

„Zagađenje je definitivno uzrok povećanog prisustiva respiratornih infekcija kod dece, alergijskih oboljenja i astme. I tu nema naročito pametnog saveta – kućni prečišćivači vazduha mogu samo da delimično uklone prljavštinu spolja. Zato treba gledati da s decom što češće pobegnete u najbližu oazu zelenila, bilo da su to parkovi, šume, brda, šta god.“

A koliko su alergije danas česte kod dece i kako utiču na njihovo zdravlje i imunitet?

„Preko 50 odsto dece koja dolaze u ambulantu imaju neki oblik alergije. Ona ne utiče toliko na imunitet, ali utiče na opšte stanje organizma – manje je kiseonika u organizmu i samim tim alergija indirektno utiče na otpornost ogranizma.“

Za kraj doktor Relić govori koliko često u praksi nailazi na kandidu kod dece i koliko je to opasno za njihov imunitet.

„Često je susrećemo kod beba u vidu sora, beličastih naslaga u usnoj duplji, kod dece predškolskog uzrasta u stolici kad se poremeti flora... Kandida je ozbiljna kada je posledica nekih terapija i pada imuniteta kod deteta koji traje duže. Ali to su retki slučajevi. Kandida uglavnom nije opasna i leči se izbacivanjem šećera iz ishrane“, zaključuje naš sagovornik.

BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva