Zašto sam odlučila da živim u Srbiji umesto na Baliju

Zaplašili su nas već dovoljno, ne možemo više ni svariti sve naslove koji nam se serviraju. U najmanju ruku nećemo preživjeti. Armagedon je iza ugla. Priznajem da sam podlegla masovnoj histeriji da nas čeka neki crni scenarij.

Moja je ideja bila da ostanem u Evropi i Srbiji godinu dana. Proteglo se evo na dvije, ulazim u treću zimu. I u međuvremenu sam si napravila sasvim solidnu bazu. Imam zanimljiv posao, njih nekoliko, vrtim stalno neke nove projekte, ganjam ono što me zanima i u principu radim ono što volim. Nije lako biti sam svoj majstor, ali daje ti slobodu i na kraju dana je vrijedno nerviranja.

Imam fantastične prijatelje, živim na lijepom mjestu. Beograd me prihvatio, ja ga volim. Moj Zagreb je blizu. Budućnost izgleda dobro. Razum mi kaže - ostani, smiri se, sve je sasvim u redu. Ali srce… Srce kaže jugoistočna Azija. Idi, vrati se tamo, upij sunce, vozi se bosonoga na motoru, gledaj ocean…

Jedna moja pametna prijateljica rekla mi je da joj dam tri razloga za i tri razloga protiv toga da odem u ponovo Aziju i vratim se na svoj ljubljeni Bali.

Tri razloga za ostanak su: karte su preskupe (oko 1.200 eura za povratnu), ovdje mi je posao i želim ga razvijati, imam planove kupiti neku nekretninu. Potpuno racionalno.

Razlozi za odlazak? Vječno ljeto, sloboda, vibe sreće. Apsolutno iracionalno!

Kao netko tko isključivo razmišlja srcem, kupila bih karte već sutra, ali zaglavljena sam u previše emocija - svojih i tuđih. I nemam pojma što da radim. Da li da napokon postanem odgovorna osoba ili slušam svoj unutrašnji glas sreće.

Znanstvenici navode kako većina žena razmišlja isključivo srcem. Ali što da radimo kad znamo da ono nije pametno. Da li da ga i dalje slušamo? Da li da igramo na crveno, samo zato što nas nešto vuče? Možda na ovo pitanje odgovor imaju jedino znanstvenici. Ili Jyotish majstori.

***

Bonus video: Klizačica koja osvaja medalje širom sveta a u rodnom gradu nema ledenu dvoranu i gde da trenira