Gledam juče snimak s Ade na kom mlad čovek napada devojku, snažno je šutne u glavu, ona padne, on nastavlja da je šutira. Jedan stariji čovek pokušava da ga zaustavi. Plaža puna ljudi.
Tako nekako sede nepomično, vrućina ih valjda smlatila, gledaju taj užas bez glasa i pokreta. Isto tako su nadležni u Petnici nekoliko godina sedeli nepomično dok je čovek kom su davali platu seksualno zlostavljao devojčice od 2003. do 2014. Uprava je za problem znala, ali je “za razmere saznala 2017. Tad su sa zlostavljačem raskinuli radni odnos, ali je on ostao radno angažovan još dve godine”.
U svim užasnim zločinima izvršenim nad devojčicama i ženama koji se poput crne rupe otvaraju pred nama imamo neme posmatrače. Ljude koji su verovatno najbučniji komentatori naše stvarnosti ispod vesti o tim istim zločinima. U virtualnom svetu oni rado dele svoju deformisanu ideju o pravdi. Na Adi Ciganliji, u Petnici, na fakultetima ili na ulici uvuku glave u ramena i nastave dalje. Nije to njihova stvar.
I sad zamisli rodiš devojčicu u Srbiji. U detinjstvu ona prvo sretne Miku Aleksića, pa onda manijaka iz Petnice, nešto kasnije Jutku i na kraju se uda za muškarca koji je prebije na gradskoj plaži. Svaki put kad progovori oni nemi posmatrači joj kažu – pa šta si čekala do sad, na onoj slici si se smejala, nešto si ga provocirala, što si ćutala, lažeš. Stvarno, zamisli rodiš devojčicu koja ne grebe, ne ujeda, ne viče jer ti si je naučio da bude pristojna, fina, da se autoritetima veruje i da se poštenje uvek isplati. I sad znaš gde si pogrešio, vidiš sve njene traume, ali nisi podizao zver već ćerku, jedino tako si znao. I onda i sam uvučeš glavu u ramena, pojačaš televizor.
Predugo smo pojačavali te televizore i kolektivno se pravili mrtvi.
Sad, kad smo zahvaljujući tome što su mnoge hrabre žene progovorile “shvatili razmere” i poželeli da smo ćerke rodili pod nekim drugim nebom, često kažemo – nikad nije ovako bilo. Jeste, bilo je, samo je sad izašlo napolje. Ćerke su izašle napolje i hvala im na tome. Neka nam one budu uzor kad na bilo koju devojku na Adi neko podigne ruku ili glas. Jer nasilje jeste tvoja stvar, baš kao što su i deca koju rađaš da postanu dobri ljudi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
