Slučaj "Dostavljač": Zašto su danas devojke ljute

Slučaj dostavljača koji je zloupotrebio podatke devojke kojoj je dostavio hranu, jedan je u moru onih koji, paradoksalno, dele javno mnjenje na stranu za i stranu protiv. Kao i obično, dosta je pobrkano za šta su jedni i protiv čega su drugi.

Ova slučaj bio je povod da ponovo, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, društvene mreže budu preplavljene raznim iskustvima drugih devojaka i njihovim deljenjem taktika koje koriste kako bi se u svakodnevnim situacijama osetile sigurnijim. Zbog čega imamo sve te taktike?

Odgovor je samo jedan – zato što se plašimo. Ubrzavamo korak jer se plašimo, vičemo jer se plašimo, prelazimo na drugu stranu ulice, pravimo se da pričamo telefonom, gledamo u pod, „maltretiramo“ najbolje drugove od detinjsva da nas prate kući – jer se plašimo. Iz nekog razloga mnogi nam osporavaju pravo na taj strah. Može li se osporiti pravo na strah? Koliko ste puta prestali da se nervirate, jer vam je neko rekao da se ne nervirate, ili niste više brinuli, jer vam je neko rekao da ne brinete? Zbog čega mislite da ćemo prestati da se plašimo, ako nam „objasnite“ da ne treba da se plašimo? I da li ne treba? Sve statistike ukazuju da niste u pravu.

Nisamprijavila, nisisama, stopakušerskomnasilju, samo su neki od talasa na mrežama koje su pokrenule najrazličitije žene, različitih generacija, porekla i životnog iskustva, a koji svedoče o našim užasnim iskustvima. Kao da sve to i dalje nije dovoljno da jednom za svagda većina muškaraca zastane i kaže Aha, pa ja ustvari ne znam kako je njima, čekaj da ih saslušam.

U slučaju dostavljača njegovi branioci pišu o tome da je on samo jadni dostavljač koji je sad na pravdi boga ostao bez posla, da je trebalo da ga upozori, da više niko neće smeti da startuje devojke, itd... To nije tema. Bez ikakve dozvole, kontrole i prava, devojka se našla u situaciji da joj neko ko joj je juče bio na vratima šalje poruku, pri tom kršeći zakon. Celoživotno iskustvo žene mi govori da se u tom trenutku verovatno – uplašila. Nije imala izopačenu potrebu da neko dobije otkaz, nije zastranila, nije joj ispran mozak, uplašila se. Zašto je to toliko teško shvatiti?

Kada se uplašimo i kada smo ugroženi, reagujemo na različite načine. Neko ide u kontranapad, neko se zaledi, neko plače, neko se bogami i smeje, sve su to odbrane od inicijalno istog osećaja – straha.

Razumem da će biti istih komentara i nerazumevanja, ali hajde da probamo i ovako – dragi muškarci, veliki broj žena vas se plaši, jer smo imale loša skustva, jer ste jači, povlašćeniji i jer je svest o nasilju u našem društvu na izrazito niskom nivou.

I da obrnemo krug – Zašto su danas devojke ljute? Mahom jer se plaše. Hajde da stvorimo sigurnije društvo u kojem vlada ravnopravnost, zapanjićete se koliko ćemo biti manje ljute!

BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“