Mnogo me nervira sve u Knez Mihailovoj

Omiljeno šetalište Beograđana i svih njegovih posetilaca vrvi od ljudi u bilo ko doba godine. Praznična euforija učinila je Knez Mihajlovu još haotičnijom, što je meni razlog da uvek idem sporednim ulicama.

Ipak, desi se da povremeno zaželim da na najbrži način dođem od Trga do Kalemegdana. Rolerkoster emocija i senzacija dočekuje me na samom početku najpopularnije beogradske ulice.

Dočekuju me trubači, uvek puni energije, užasno glasni i energični, podeljeni u grupe i načičkani na svakom ćošku.

Golubovi mi nišane oči i trudim se da ne zgazim sitnu čivavu koja protrčava pored mene.

Na sledećem koraku viču mi prodavci kišobrana, rukavica i fejk parfema - izvolite, povoljno, kao original, mnogo bi vam lepo stajalo, draga!

Knez Mihailova ima tu podmuklu osobinu da nas ubedi da nam treba nova odeća i da je smak sveta ako ne kupimo tu haljinu za sniženju.

Nastavljam dalje odlučna da ne trošim novac jer imam samo par stotina dinara u džepu i pun ormar nepotrebnih, jeftinih "moraš da me kupiš" stvari.

Ipak, najviše me uzdrma kada na hladnom podu vidim majku sa detetom ili baku koja traži novac za lekove. Ako im ne ostavim bar neki dinar, razmišljam o njima ostatak dana, često se i vraćam na isto mesto da im ipak ostavim makar nešto.

Uznemiri me kada pogled podignem od poda ka gore i vidim redove ispred Zare, nasmejane, sređene ljude i njihove picnute pudlice sa mašnicama u kosi.

Kako je moguće da toliko različitosti staje u jednu 800 metara dugu ulicu?

Knez Mihajlova me podseti koliko sreća i pravednost nisu ravnomerno raspoređene - ni u životu, a ni u toj kratkoj pešačkoj zoni.

Bonus video: Paparaco lov na poznate

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram