Kako su nam sportistkinje održale lekciju o dostojanstvu

Stav 09. avg 202117:42
Podeli:
Foto: EPA/EFE, Profimedia

Ovih dana slavimo zlatne devojke koje su na Olimpijskim igrama izborile medalje za Srbiju, ali neka jedan veliki aplauz bude i za one koje nisu.

Srpske olimpijke na startu su „isprovocirale“ rat na društvenim mrežama svojim plavim haljinama s „pogrešnim rasporedom crvene i bele pruge“. Neke su „podbacile“ i nisu ni prišle finalu, druge su nas „iznenadile“ i donele zlato, neke su i „razočarale“, pošto smo, je li, imali tako velika očekivanja i toliko ulagali u njih, pa smo jedva čekali da vidimo šta imaju da kažu… Ma, kome? Žutim medijima koji pumpaju strasti pogrešnim rečima, publici koja je tek sad upoznala one koje su najbolje u zemlji u svom sportu, državi koju predstavljaju, a koja ih uglavnom ignoriše i pušta da treniraju u groznim uslovima?

Nijedna naša sportistkinja ne zaslužuje da bude stavljena u situaciju da se bilo kome pravda i pretužno je što su neke od njih osetile takav pritisak.

Međutim, čini se da su upravo svojim javnim obraćanjem nakon „razočaranja“ vratile stvari na svoje mesto i održale svima lekciju o dostojanstvu.

Ivana Španović: Prilike će te hiljadu puta sažvakati i pljunuti na pod

Ivana Španović je, kako su mediji pisali bila „vidno razočarana“ jer ovog puta nije skočila za zlatnu medalju. Ne znam šta da kažem, nemam potrebu da nešto posebno pričam, niti da se pravdam, tako je – kako je“, rekla je novinarima, a onda se svojim pratiocima obratila nešto dužim tekstom.

„Poslednje dve godine su bile pravi izazov da se istraje u olimpijskom snu uz slomljenu kost u stopalu i povrede. Tokom zimske sezone, Tokio se činio kao nemoguća misija, ali potreba za doslednosti snu i istrajavanju u lošim trenucima kao nasleđe i potvrda mlađim generacijama da će te prilike hiljadu puta sažvakati i pljunuti na pod upravo ‘game changer’ situacije. Sport je za mene oduvek bio i biće pozornica gde se oblikuješ kao čovek, pa onda kao takmičar, daješ sve od sebe u svim sferama rada i zivota, poštuješ tuđ rad koliko i svoj, odmeravaš svoje sportske sposobnosti uz sve propratne faktore, a ne mesto gde lečiš svoje komplekse. Iz nekog sna ne želiš da se probudiš, iz nekog jedva čekaš, ali jedna stvar im je zajednička – proći će. Hvala vam svima puno na podršci. Moja uverenja o onome što radim i na koji način, uvek će biti višestruko veća od svake sumnje koja se ispreči i zato – show must go on“, napisala je Ivana Španović.

Nina Stojanović: Samo ja znam kako sam se osećala

Nina Stojanović je došla do polufinala miks dubla sa Novakom Đokovićem, ali Đoković je nakon izgubljenog meča u singlu, odlučio da odustane.

„Samo ja znam s kakvim sam se osećanjima suočila kad sam saznala da nećemo imati šansu da igramo najvažniji meč moje karijere za olimpijsku medalju. Prepoznajem i koliko me je ovaj događaj ispunio najdubljim mogućim emocijama i doneo mi je mnogo sreće. Želim da kažem da sam zahvalna pre svega zato što sam bila među najboljim sportistima na svetu. Bila je čast i privilegija igrati uz najboljeg u istoriji tenisa, za svoju zemlju. Hvala svima na porukama podrške, volim vas i mnogo ste mi pružili tokom ovog perioda. Hvala vam! Godina se nastavlja, novi izazovi čekaju, cenim svaki minut koji sam provela u Tokiju“, napisala je Nina uz „nekad i sad“ fotku s Novakom Đokovićem.

Sonja Vasić: Ostaje nešto veće od medalja

Za košarkašice Sonju Vasić i Jelenu Bruks nastup na Olimpijskim igrama bio je poslednji u reprezentaciji Srbije, a Sonja je tu stavila tačku na karijeru.

„Nismo završili ono što smo se nadali da ćemo, nismo uspeli da donesmo Srbiji još jednu medalju za ovu generaciju. Ali, na kraju, to je to. Ostaje nešto mnogo veće od tih medalja koje smo osvajali. Pokazali smo da se ženska košarka igra i u Srbiji, da smo godinama, ne jedno ili dva prvenstva, već godinama predstavljali našu zemlju na najbolji mogući način. I da imamo to nešto više, što će, nadam se, ostati u amanet i sada kad prestajem da igram, a to su odnosi sa svim ljudima ovde i drugarstvo koje imam sa njima. U ovom trenutku sigurno da ostaje žal, ali ja se nadam da će se na neke duge staze vraćati sa osmehom i sa ponosom na sve što smo uradile za žensku košarku svih ovih godina“, istakla je Sonja. Dodala je da je mirna s odlukom da se oprosti od košarke, te da je ponos nadjačao razočaranje zbog izgubljene medalje.

„Ako sam kao dete uvek osećala da će mi možda u profesionalnoj karijeri, koliko god da sam se ostvarila, ostajati žal za uspesima sa Srbijom, mislim da smo to nadomestile poslednjih godina na najbolji način. Verujem da su oni koji su nas istinski pratili kao ekipu, videli koliko smo mi sa žarom, emocijama i borbenošću uvek predstavljale Srbiju, da znaju šta to znači za nas. Ma kakve da smo sezone imale, bile povređene, imale lične probleme ili ne, za nas je nacionalni dres bio nešto posebno. Samim tim i odnosi koje imamo u ekipi su nešto drugačije za nas. Tako da, nemam za čime da žalim“.

A nemamo ni mi koji smo ih pratili preko malih ekrana. I jedino što imamo pravo da kažemo jeste: Bravo, devojke i hvala. Ponosni smo na vas.

***

Bonus video: Kako do pozitivnih misli

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram