Žene su se decenijama borile za ravnopravnost sa muškarcima i emancipacija je donela mnogo toga dobrog. Sigurno da naše mame imaju šira shvatanja od svojih majki, a mi ćemo biti slobodoumnije od naših. Međutim, postoje neka tradicionalna uverenja koja su vekovima usađivana u žene i jako je teško osloboditi ih se.
Moja mama
Zorana je jedna savremena žena. Od malena me je učila da sanjam velike snove, da radim na svojim željama i da se ne zadovoljavam prosekom. Pored toga, još od tinejdžerskog perioda, stavila mi je do znanja da je sasvim u redu nikada se ne udati i nemati decu, učeći me da to nije jedina svrha ženskog postojanja. Govorila mi je da učim, da napredujem i da jurim samo za svojim snovima – ne za tuđim očekivanjima. Iste razgovore je vodila i sa mojim, četiri godine starijim, bratom Lukom.
Dakle – prilično moderno razmišljanje i na tome joj hvala.
Ipak, žensko sam
I pored tog savremenog shvatanja, moja mama nikad nije uspela da to primeni i u kući. Najveći broj naših svađa nastao je upravo iz tog razloga i ovako su započinjale:
“Molim te obriši prašinu, oribaj i usisaj svoju i Lukinu sobu.”
“Neka Luka sam sredi svoju sobu.”
“A šta ti je teško da to uradiš?”
“Šta je njemu teško da on to uradi?”
“Ne mogu da verujem koliko si lenja. A meni nije teško da *počinje da nabraja sve stvari koje je uradila tog dana*”
Tu sada kreće žučna rasprava zbog toga što ja odbijam da sredim bratovljevu sobu. Dakle, nije problem što Luka neće da sredi svoju sobu, problem je što ja neću da sredim njegovu sobu.
Luka je do skoro govorio “Ja sam radio četiri godine više od tebe”, (čuj, kao da je od rođenja umesto igračaka dobijao džogere, i do četvrte godine bio kućna pomoćnica), a mamini instant izgovori su “Ti bolje to radiš, ti ćeš brže, ti si već na nogama”.
Luka živi kao car
Ovo ne znači da sam ja Pepeljuga, samo – baš je super biti muško.
Dešava se nekad da ja radim nešto u svojoj sobi i da me mama zove da spremim Luki doručak. Za to vreme, moj zdrav, prav, sposoban brat, sa funkcionalna četiri ekstremiteta – leži i skroluje Instagram.
Luka je momak koji promeni ;etiri majice na dan. Naravno, njemu je svejedno da li je bacio na pranje jednu ili 101, jer niti će je on raširiti, niti će je skupiti, niti će je opeglati. Prosto će je zateći u svom ormaru sledećeg dana.
Ubeđena sam da on misli da živi u hotelu, i da sam ja njegova sobarica.
Izgovori
Zorana teško priznaje da mene cima više i da to radi samo jer sam žensko i jer se od mene očekuje. Svoj alibi najčešće formuliše ovako:
„Ti si žensko, trebaće ti da znaš kako se pere, čisti, sprema i kuva“
Hvala na savetu ali – to me ionako čeka. Naučiću sve htela – ne htela. Uz to, jako mi se sviđa što ovo isto ne govori Luki, ali to je razumljivo – jer negde tamo njegova buduća žena sluša istu priču umesto njega.
„Luka radi muške poslove, ti radiš ženske“
Ma nemoj? To je možda pilo vodu kad su muškarci cepali drva, kosili dvorište, orali njive i slično, ali moderni muškarci nemaju takvu vrstu napora, a mnogi čak ni svakodnevne obaveze. Luka jednom godišnje unese stolove za slavu i to nadomešćuje celogodišnjim lenčarenjem. Sutra malo radi muške poslove!
„Ti to radiš da bi meni pomogla“
Okej, ali zašto ne očekuješ pomoć muškog deteta? Zašto samo zato što sam žensko dobijam obaveze kojih je on lišen? Zorana radi šest dana nedeljno, uz to kao i većina žena koje ovo čitaju, kuva ručak, čisti, pegla i ide u nabavku. Naravno da joj treba pomoć kada je odlučila da je u redu preuzeti sve kućne poslove na sebe – jer su ženski. Strava majka, ja se za to nisam prijavila.
Moja mama je sama sebi napravila problem jer me je naučila da žene nisu rođene samo da bi bile majke, supruge i domaćice. Ponosna je na mene i na sve što radim, ali verujem da bi ponekad volela da me restartuje.
Žena 21. veka
Mislim da žene prethodnih decenija, nisu baš najbolje razradile svoj plan o emancipaciji. Dobile smo pravo na glas, na posao, na dobre plate – to je divno. Žena 21. veka obula je štikle, stavila crveni karmin, otišla je na posao i zaradila je dobar novac. Međutim, kada se vratila s posla, izula je štikle, stavila kecelju i bacila se na kućne poslove koji su ostali samo njena dužnost.
Svesna sam da je posao domaćice “full time job” i da nije lak. Ipak, čini mi se da ljudi ne hvale dovoljno sve one poslovne žene koje su pre i posle svog radnog vremena takođe domaćice. Pritom, sad se očekuje da žena zarađuje, ima posao i doprinosi porodici, međutim to ne znači da je oslobođena jednog jedinog kućnog posla.
Zato, umesto što učimo svoje ćerke kako da budu dobre domaćice, hajde da učimo sinove kako se rade svi kućni poslovi, kako se pomaže ženama i kako se obaveze dele na dva dela. Hajde da promenimo narativ: “Moraš da znaš da čistiš i kuvaš, kako ćeš sutra muža da nađeš?”, i obratimo se sinovima sa: “Moraš da znaš da čistiš u kuvaš, kako misliš ženu da nađeš?”
***
Bonus video: Već viđeno
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
