Šta sve znači psihičko nasilje u porodici

Podeli:
svađa
Svađa, Foto: MEGA / The Mega Agency / Profimedia

U savršenom svetu, svi roditelji su savršeni uzori koji svoju decu tretiraju, kao i odrasle - sa poštovanjem. Nažalost, to nije uvek slučaj. Neka deca odrastaju sa majkama i očevima čije ponašanja može ostaviti trajne posledice po njihovu psihu - toliko da to predstavlja psihičko zlostavljanje. Tada mnogi traže partnera poput svog roditelja, ili postaju isti kao oni. Čak iako su se roditelji međusobno šikanirali, to podjednako loše može da utiče na dete. A, šta zaista znači kada kažemo psihičko zlostavljanje i šta to sve podrazumeva?

U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava su istraživanja su pokazala da se prvo agresivno ponašanje dece stiče u porodici. Te da se kasnije lako prenosi u druge sfere društvenog života. U prilog ovoj tvrdnji govori porast broja vršnjačkog nasilja i reakcija okoline na postupke maloletnih počinalaca. Činjenica da se uloga žrtve zamenjuje ulogom nasilnika, te žena koju zlostavlja muž svoje frustracije može preneti na decu, ili deca koja trpe od roditelja – vrlo često prenose svoj bes na decu iz razreda. Nasilničko naučeno ponašanje predstavlja obrazac za buduću porodicu i stvara mogućnost za nastajanje novih žrtava i nasilnika.

Prema psihološkom centru iz Kentakija primeri psihičkog i emocionalnog zlostavljanja su uvrede, obraćanje zastrašujućim glasom (čak i bez direktnih pretnji) i ne pružanje ljubavi i podrške. Tu naravno spada i prisustvovanje psihičkog zlostavljanja jednog od članova porodice, učestale svađe (za svaku sitnicu), kao i manipulacija osobom gde ona stiče utisak da sve što radi nije dovoljno dobro.

Psihičko zlostavljanje je oblik ponašanja koje loše utiče na partnerske odnose i pravilan emocionalan razvoj deteta i njegove svesti o samovrednosti. Ovde možemo uključiti konstantno kritikovanje, pretnje, kao i odbijanje iskazivanja bilo kakve emocije i ljubavi. Psihičko zlostavljanje je nažalost, veoma teško dokazati, zato se nažalost slučajevi vrlo teško primete sa strane.

Šta su znaci psihičkog zlostavljanja?

Kako možete razlikovati strogu ljubav i šikaniranje? Svi znamo da nas roditelji disciplinuju zbog našeg sopstvenog dobra, ali šta ako disciplina preraste u iživljavanje? I šta kada partnerski savet preraste u nipodaštavanje? Otkrivamo na šta treba da obratite pažnju:

Narcisoidnost

Narciosoidna osoba pokazuje znake emocionalne manipulacije. Šta to tačno znači? Preoštra kontrola, oholost, zanemarivanje, preterana ‘zaštita’, ljubomora ili nerealno visoka očekivanja. Sve ove stvari pokazuju svetu da ste dobar roditelj ili partner i prija vam ukoliko vas neko pohvali – dok je situacija kod kuće potpuno drugačija.

Šta ovo znači za žrtvu? Postaje zbunjena i uplašena. Obično se izgubi u tome šta sledeće može da očekuje. Ili može biti zastrašena od neizvesnosti i iščekivanja šta to sledeće može da se desi. A ako ne ispuni očekivanja zlostavljača, strahuje od nipodaštavanja.

Oblici zlostavljanja

Uobičajeno je da u partnerski odnosima ili u odnosu roditelja i deteta postoje rasprave. Ali šta je razlika između normalnih nesporazuma i prave psihičke torture?

Uvrede i nazivanje pogrdnim imenima je vrlo karakteristično za zlostavljače. Svaka rasprava postane napad da žrtvinu ličnost i karakter.

Dešava se svaki dan. I ako primetite i pomislite ‘dobro je, danas nije bilo svađe’ tada je vreme da se upale alarmi.

Kompomis je retkost – sve mora da bude po želji zlostavljača i čak i tad je vrlo verovatno da će problem biti pomenut u svakoj narednoj svađi.

Do ‘nasilnika’ vaše reči ne dopiru. Čak šta više, vi budete okrivljeni da se zbog vas vodi rasprava (čak i ako to nije slučaj).

Česte promene raspoloženje

Promene raspoloženja u porodicama su normalna pojava, svako ima neke svoje brige i nekad nažalost članovi porodice nagrabuse. Ali šta kada te promene budu toliko česte da prosto utiču na mentalno stanje svih ukućana? Kada svi hodate na prstićima ne znajući šta je sledeće što može da se desi ili kakvu reakciju možete izazvati?

Nepostojanje komplimenata i pohvala

Normalno je da kada nas pohvali osoba do koje nam je stalo – to pozitivno utiče na naše samopouzdanje. A, kada sve što se radi nikada ne nailazi na pohvalu – bilo da je u pitanju uspeh u školi ili na poslu, ili bilo čega drugog – to i te kako može emotivno oštetiti partnera ili dete.

#related-news_0

Konstantno poređenje sa drugim ljudima

“Kako tvoja sestra ima sve petice” ili “Previše si nervozna, kako Dejanova devojka nikad nije histerična” – samo su neki od primera manipulacije zlostavljača. Mnogi misle da će tim poređenjem podstaći ‘veći trud’, međutim to obično ima potpuno drugačiji efekat.

Izolacija

Postoje primeri gde neke žene nisu smele da napuste kuću bez dozvole svojih muževa. Kada preterana želja za kontrolom svakog pokreta žrtve postane totalna izolacija od svega – definitivno imate klasičan primer psihičkog zlostavljanja.

Niko ne voli da bude izolovan. Uglavnom svi imaju potrebu za nezavisnošću, kao i da imaju slobodu da sami prave svoje životne izbore. Uče iz svojih grešaka i ponekad udare glavom o zid. Nije li poenta da neko ima izbor – i izabere da bude sa osobom sa kojom je?

Kako žrtva reaguje na pretrpljeno nasilje?

Strah od prijavljivanja nasilja kod žrtve je često veći od straha od posledica nasilja. Nepostojanje poverenja i razumevanja u široj porodici kod žrtve stvara osećaj bespomoćnosti.

Simptomi koji se uočavaju kod dece u čijim porodicama postoji kontinuirano nasilje su: govorne teškoće, strah od nepoznatih ljudi, zbunjenost, gubitak ili pojačan apetit, povećana razdražljivost, emocionalna nestabilnost, fizički simptomi, potištenost i slaba koncentracija. Velika je sličnost i sa posledicama kod odraslih ljudi. Tako ljudi koji trpe psihičku torturu ‘podetinje’ i deluju izgubljeno.

***

Bonus video: Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram