Sara Kuburić je uspešna psihološkinja srpskog porekla koja radi u Kanadi. Pisala je za nekoliko svetskih medija, a vodi veoma popularnu Instagram stranicu koja ima skoro milion pratilaca. S njom smo razgovarali o najčešćim problemima koje muče generaciju milenijalsa, o tome šta znači voditi ispunjen život i zašto su stope razvoda toliko visoke.
Sara se bavi egzistencijalističkom psihoterapijom, u kojoj se ne preza od velikih pitanja. Važno je da se zapitamo ko smo i šta je smisao naših života, kako bismo mogli da živimo slobodno i najvažnije – autentično.
Stoga su Sarini uvidi i saveti privukli na hiljade ljudi koji svakodnevno čitaju njenu Instagram stranicu. Ona gradi veoma uspešnu karijeru u Severnoj Americi, često piše i kolumne, a svakako ima zapažanja koja vam mogu promeniti gledanje na neke životne tegobe.
„Najčešći problemi s mentalnim zdravljem koje sam susretala u Severnoj Americi su anksioznost, depresija i krize identiteta. Pojedinci ne razumeju ko su, šta žele da postanu, a to utiče na mnogo stvari. Jer kad ne znate ko ste, imate problema sa upoznavanjem sebe, svojih potreba. Ne znate kakve veze želite ili ne želite u životu“, na početku našeg razgovora govori Sara.
Pokušali smo da razgonetnemo šta zapravo stoji iza nekih obrazaca ponašanja i osećanja sa kojima se susrećemo na svakodnevnom nivou.
Ko si ti zapravo?
Kao što je već ukazala, Sara smatra da je kriza identiteta ono što najviše muči generaciju milenijalsa – ali kaže da je jako teško istinski upoznati sebe.
„Moramo da prođemo kroz proces otpuštanja i odbacivanja svega onoga što nismo, kako bismo utvrdili šta jesmo. Najbolji način za to je da provodite vreme sami sa sobom. Uvek kažem ljudima: ‘Veza sa samim sobom je jako slična svim vezama koje imate s drugima. Provodite kvalitetno vreme zajedno, slušate tu osobu, pa bi tako trebalo i sebe'“, govori Kuburić.
Važno je biti svestan svojih osećanja, svojih granica, onoga što telo želi da vam kaže, smatra psihološkinja.
„Treba razmisliti koje su naše vrednosti, koja su naša moralna načela. Na sva ta pitanja nije lako odgovoriti, ali je to veoma važno. Jer, niko vam ne može reći ko ste vi, to ćete zapravo otkrivati čitav svoj život. Nije kao da jednog dana saznate: ‘Ja sam takva i takva osoba, i to je to’. Menjate se svakog dana i svake godine i morate da shvatite da je to neprekidno putovanje. Ali dok god ste povezani sami sa sobom, otkrivaćete ko ste“.
Zašto dopuštaš da te drugi ljudi definišu?
Sigurno i vi imate maleni glasić u glavi koji vam i u najsrećnijim trenucima šapuće da možda ne zaslužujete da se osećate dobro. Unutrašnje demone je najteže pobediti i uglavnom tako sabotiramo sami sebe.
Često govorimo sebi da nismo dovoljno dobri ili da nikad nećemo moći nešto da postignemo. Tako naučimo sebe nekim istinama koje zapravo nisu tačne, ali mi počinjemo da verujemo da zapravo jesu, objašnjava Sara.
„Takođe, dopuštamo da nas mišljenja drugih ljudi definišu. Ljudi nam mogu reći svašta, ali čim mi pomislimo: ‘Moja drugarica me poznaje bolje nego ja samu sebe, pa ako ona misli da sam nesposobna, to je verovatno tačno’. Tako dajemo drugim ljudima odgovornost i slobodu da nas definišu – jer mi ne želimo tu odgovornost“, ukazuje psihološkinja.
Mišljenje drugih preplavljuje naš život jer te druge stalno vidimo na malim ekranima, u našim rukama. Prelako je porediti se s drugima na Instagramu – to dobro zna i Sara.
„Ali često zaboravimo da je na Instagramu sve unapred namešteno. Ljudi se prikazuju u najboljem svetlu i dozvoljavaju vam da vidite samo ono što oni žele. Vrlo je važno razumeti to. Takođe, ono što ti smatraš srećom i uspehom nije sreća i uspeh za nekog drugog. Čak i ako postaneš ono što si video na Instagramu, možda nećeš biti srećan. Moramo da definišemo šta je sreća za nas i da živimo život koji je u skladu s tim. Ako to ne izgleda kao Instagram feed svih drugih, to je sasvim u redu – jer biti kao svi ne znači biti srećan. Mnogi od nas razmišljaju: ‘kad bih imala takvu kuću, takvog dečka, bila bih srećna’. Ali to jednostavno nije tačno u većini slučajeva“, rekla je.
Kako da kažeš: dosta je?
Sara smatra da je najvažnija stvar koju možemo da naučimo postavljanje jasnih granica.
„Postaviti granice znači komunicirati naša očekivanja ljudima u našem okruženju, kako bi sa njima imali zdrav odnos – ali i sami sa sobom. Granice su neka vrsta našeg vodiča“, objašnjava.
Recimo, događa se neko porodično okupljanje i pozvali su vas da dođete. Ali, vi se osećate dobro, previše ste zauzeti ili pod stresom. Šta god da je razlog, želite da ostanete kući. U redu je da postavite granicu i kažete: „Voleo bih da dođem, ali se ne osećam dobro“. Ili, ako vas prijatelj pozove na kafu, u redu je reći: „Okej, ali mogu da ostanem samo 20 minuta“.
„Morate biti jasni u vezi sa svojim potrebama. Jer, previše puta provodimo vreme s prijateljem iako to u tom trenutku ne želimo – i umesto da povučemo granicu, mi se nakon druženja osećamo iscrpljeno i iznervirano. A zapravo oni nisu uradili ništa loše, jer ste vi ti koji im nisu rekli da ne želite da se družite“, kaže Sara.
Isto važi i za posao – ako mnogo radite, morate odvojiti vreme koje ćete provesti sa porodicom ili baveći se aktivnostima koje vam vraćaju energiju. I treba da štitite to vreme, napominje ona.
Šta zapravo znači živeti punim plućima?
U doba toksične pozitivnosti, kada su svi nasmejani na svojim internet profilima, postaje naporno i opasno održavati stalno pozitivne misli i ritam života koji će drugima da dokaže da smo srećni. Zatro treba da se napravi razlika između „življenja punim plućima“ i ispunjenog života, smatra Sara.
„Živeti punim plućima znati živeti u trenutku, donositi nepromišljene odluke i tražiti instant zadovoljstvo. A instant zadovoljstvo je veoma opasno i štetno – jer ne razmišljate kako će vam nešto koristiti sutra, šta će nešto značiti za vašu budućnost i vaše ciljeve. A živeti ispunjen život, znači živeti u skladu sa samim sobom, sa svojim vrednostima i ciljevima“, kaže ona.
„Svi žele ispunjen život, ali nisu sigurni kako to da sprovedu u delo, pa sve postane tako iscrpljujuće. Tako da, u redu je da propustite koncert, u redu je ako niste na svakoj žurki. U redu je da provodite neko vreme sami, jer na taj način negujete vezu sa samim sobom“, dodaje.
Kakva je moderna ljubav?
„Imam utisak da nema ničega novog pod Suncem – društvo se vrti u krug. Ali rekla bih da je naša generacija više slobodoumna što se tiče ljubavi, a i očekuje više. Očekujemo da budemo zadovoljni, ispunjeni, dobru komunikaciju i emotivnu povezanost. A to starijim generacijama nije bilo toliko važno – ukoliko su se dobro slagali, bili su spremni da grade zajednički život. Danas ljudi žele da zasnuju brak iz ljubavi, ali postavljaju i visoke standarde“, kaže Sara o modernoj ljubavi.
Međutim, uviđa i da su milenijalsi daleko opišteniji.
„Ljudi su uzbuđeni što mogu da istraže svoju seksualnost, ali su zbog toga i manje posvećeni nekom odnosu. Mislim da moderna ljubav ima dva ekstrema. Izlazimo s mnogo ljudi i zabavljamo se, ali onda u vezi očekujemo previše od osobe, verovatno mnogo više nego što su naši roditelji očekivali jedni od drugih“, kaže nam.
To je jedan od razloga zbog kod su stope razvoda u Severnoj Americi jako visoke.
„Brak je za mnoge izgubio smisao. Ljudi se razvode non stop, brakovi traju i po 10 meseci, što dođe kao dejting. Ljudi svakako manje ozbiljno shvataju brak, a mnogi su i protiv monogamije. Ipak, ima i onih koji se drže tradicije, posebno ako pripadaju nekog religijskoj grupi. Stavovi o braku su danas ekstremni – ili mislte da je to najbolja i prava stvar, ili misle da je to zastarelo i da donosi puno štete društvu“, njeno je mišljenje.
Iskrenost, dobra komunikacije, saosećanje, opraštanje – bez svega toga nema zdrave veze, objašnjava Sara. Ali, ono što zaboravljamo je da je u vezi sa nekim presudan je odnos koji imate sami prema sebi. Upravo to će oblikovati vezu s drugim, rekla je Sara.
Najzad, zanimljivo je da varanje možda i nije najgora izdaja koju možemo doživeti u romantičnom odnosu.
„Varanje je veoma jasna izdaja našeg poverenja i jasno je kako nas povređuje, pa nas je društvo naučilo da je u redu da tada budemo besni. Ali, na mnogo drugih načina možemo biti iznevereni u vezi. Možda nas je partner ponizio, možda nikada ne održi svoje obećanje. Važno je razumeti da često osećamo prezir prema nekome iako nam nije jasno zašto. Ili se odljubljujemo od nekog, ili nam u vezi postaje čudno, a ne znamo zašto. Zato je važno da prepoznamo druge načine na koje nas je neko izdao, kako bismo mogli da odlučimo da odemo ili popravimo odnos – umesto da budemo povređeni“, poručuje Sara.
Treba da postane sasvim normalno da nismo uvek okej – ali i da briga o mentalnom zdravlju zahteva mnogo truda. Treba da normalizujemo činjenicu da su veze teške, da je život težak.
Treba da normalizujemo postavljanje granica. U redu je da kažete ne i druga osoba ne bi to trebalo da posmatra kao vid odbijanja.
Treba da normalizujemo da biti čovek znači nemati uvek sve sređeno u životu i da dosta stvari shvatimo tek s vremenom, ključne su poruke ove psihoterapeutkinje.
***
Bonus video: Kućni ljubimci
Pratite nas i na društvenim mrežama:
