Pogubne izjave o depresiji srpske “lajf-koučice”, koja papreno naplaćuje usluge

Podeli:
lažni psiholozi
Foto: Printscreen/TikTok/anarankovic.academy

"Biti depresivan i nesrećan je navika."

Biti depresivan je najgora navika koju možete da imate u životu. Biti depresivan, nesrećan i lenj je navika. Poenta je izabrati optimizam, a ne očaj. Tako otprilike glasi reklama za seminar na kom biste radili na dubokim nivoima na svojim životnim ciljevima.

U pitanju je poruka Ane Ranković, koja za sebe kaže da je terapeut, kouč, mentor, NLP trener, a bavi se čišćenjem blokada, buđenjem potencijala i spiritualnim postavljanjem ciljeva, uz lični razvoj i prosperitet. Pritom, kako stoji na njenom sajtu, cena reset programa ličnog razvoja je 81.000 dinara.

A kako stoji u radnoj biografiji Ane Ranković, ona zapravo ima diplomu iz – dizajna.

Šta je sve problematično u videu koji je uzburkao javnost u Srbiji, za naš portal govori psihološkinja Snežana Milutinović, direktorka Centra za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije. Isti video je posle burnih reakcija izbrisan sa Instagrama, a Ana Ranković je u storiju napisala „da je pogrešno shvaćena“.

Za početak, naša sagovornica psihološkinja Snežana Milutinović priča zašto su takve poruke kvazistručnjaka opasne.

„Opasno je kao kada biste otišli po lek kod osobe koja nije lekar ili farmaceut. Opasno je kao kad biste otišli kod bilo kog drugog kvazistručnjaka za bilo koji problem koji se tiče vašeg zdravlja. Imali smo situacije kada su plastične operacije improvizovale razne osobe, pa su se dešavale ne samo komplikacije nego jako teški i nepopravljivi ishodi. Isto je i u našoj struci. Ljudi koji prepoznaju kod sebe psihološke probleme, a naiđu na takve ljude mogu posle njihovih „intervencija“ da se osete još i lošije nego što su bili.“

Snežana Milutinović objašnjava i zašto depresija nije navika.

„Depresija je psihološko stanje koje može biti različitog nivoa i može imati različite oblike, ali ni u jednom od tih slučajeva mi ne govorimo o tome kao pogrešno stečenim navikama. Svi oni koji su imali depresivne epizode ili duža depresivna stanja znaju koliko je to stanje teško, iscrpljujuće, koliko ume da utiče na sve ono to radimo i u čemu smo. Depresija menja ukupni doživljaj sebe i sveta oko sebe. Gotovo da nema čoveka koji nije imao neki gubitak, pa je možda prolazio jedan period koji je bio jači od samog tugovanja. Takav čovek zna da je to stanje toliko sveprožimajuće, pa je izuzetno teško upravo tad promeniti bilo koju naviku.“

Naša sagovornica ističe da takvo stanje nikako nije pitanje volje, kako bi da neki predstave.

„Za to stanje je najčešće potrebna pomoć, ne samo stručnjaka već i podrška bližnjih, a onda često i stručnjaka.“

Problem je kad isplivaju ovakvi – lažni stručnjaci.

„Vi kod sebe prepoznajete jedno stanje u kome ne možete dobro da funkcionišete i osećate ličnu nemoć, a onda kad čujete takve kvazistručnjake, kažete sebi – ja sam u stvari loša osoba, ja nemam dovoljno snage, ja sam kriv ili nesposoban, i tako dodatno produbljujete svoje stanje, kriveći sebe.“

Naša sagovornica ističe da takvi lažni stručnjaci ne znaju koliko ne znaju i koliko štete mogu da nanesu.

Zato je u svemu vrlo važno potražiti pomoć pravog stručnjaka, raspitati se dobro, konsultovati se i ne nasedati na one koji obećavaju rezultat preko noći.

Povodom svega navedenog, kontaktirali smo i Anu Ranković, a njenu izjavu prenosimo u celosti:

„Kao što sam juče rekla u mom storiju javno, nakon što sam shvatila da me je deo publike progrešno razumeo u odnosu na ono što je bila namera da kažem u video reelu, a to što je interpretirano da sam rekla, da je depresija – bolest, navika, to nije tačno, nisam to tako niti izgovorila niti mislila. Ja sam video obrisala jer sam shvatila da ono što sam rekla nije shvaćeno onako kako sam želela. U videu kada kažem “biti depresivan”, ne mislim na depresiju kao bolest, već na obrasce ponašanja koja su povezana sa tugom, nezadovoljstvom, razočarenjem, očajanjem, osećajem nemoći u onosu na sopstveni život. Takođe sam nakom biti depresivan, rekla biti lenj i ostala ponašanja.

Takođe kada kažem da su to uobičajeni putevi kojima su ljudi navikli da idu, mislim na transgeneracijske prenose, unutrašnje ugovore koje smo napravili i lojalnosti i energetske vezanosti unutar porodičnog sistema. Izlazak iz svih ovih obrazaca je zprvo promena unitrašnje slike i rad na sebi. Snimila sam i story koji mislim da je još uvek aktivan i možete ga videti, gde se jasno izvinjavam ljudima koji boluju od depresije kao i stručnim licima koji su podrška baš tim ljudima, jer nisam govorila o bolesti.

Tekst u mom javnom obraćanju u storiju nakon brisanja reela sa svih mreža je sledeći:

‘Obraćam se vama koji me pratite jer sam pre tri dana snimila jedan reel na temu navika i obarazaca ponašanja i pomenula sam da je biti depresivan navika, da je lenjost navika kao i odlaganje i slično i videla sam lavinu komenatara ispod, ali želim da se ogradim nisam mislila na depresiju kao bolest već biti depresivan kao obrazac ponašanja i kao unutrašnji stav. Moja greška u komunikaciji, apsolutno mi je jasno čim je veliki broj ljudi tako burno reagovao i nije razumeo ono što je bila moja namera, svakako je trebalo da koristim drugačiju terminologiju, ali učimo na greškama i to da je odgovornost kako nas je neko razumeo velika i kod nas’.

Te i Vas najljubaznije molim da dalje ne produbljujemo ovu temu, jasno je, pogrešan termin sam upotrebila želeći da objasnim obrasce ponašanja, za to sam preuzala odgovornost, obrisala reel, javno objasnila i izvinila se i to je to“.

PRVA POMOĆ

Psihocentrala

Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd

Telefon: 064 2288885

Email: [email protected]

Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303

Email: [email protected]

Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd

Centrala 011/3636400

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.

Institut za mentalno zdravlje

Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500

Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555

Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije.

BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram