Najtraženiji Jejl kurs: Da li novac kupuje sreću

Podeli:
Jejl
Foto: Kike Calvo / Zuma Press / Profimedia

Novinar Dejv Skuls odlučio je da upiše najpopularniji kurs na Univerzitetu Jejl - časove sreće koji su navodno mnogim ljudima promenili život. Međutim, ti časovi su na kraju potpuno izmenili njegov odnos prema novcu.

Prenosimo iskustvo Dejva Skulsa u celosti, koje je pisao za CNBC.

„Novac ne kupuje sreću. Većim delom svog života smatrao sam da je ovu ideju nemoguće opravdati. Svako ko kaže da ga milion dolara neće učiniti srećnijim mora da vara.

Novac vam daje veću kontrolu nad svojim životom; slobodu odlaska u prevremenu penziju, sigurnost da izdržavate sebe i svoju porodicu, udobnost kupovine stvari i iskustava koja vas uzbuđuju, mogućnost da kažete ‘da’ kada vas prijatelji pozovu na večeru… Mogao bih da nabrajam u nedogled.

Dakle, kada je Jejl objavio svoj kurs sreće besplatno na internetu, odlučio sam da ga isprobam. New York Times ga je nazvao ‘najpopularnijim časom ikada’ – a stotine ljudi, koji su navodili poboljšanja koja su im promenila život nakon časova, bili su dovoljni da me ubede. Možda će promeniti način na koji trošim i razmišljam o novcu, pomislio sam.

Desetonedeljni kurs, pod nazivom ‘Nauka o blagostanju’, predaje Lori Santos, profesorka psihologije i kognitivnih nauka. Ona počinje čas tako što govori zašto nas stvari koje želimo u životu zapravo ne čine srećnim.

Krivac je fenomen koji se zove ‘pogrešne želje’, a odnosi se na ideju da ljudi ponekad ‘pogrešno predviđaju’ koliko će uživati u nečemu u budućnosti.

Novac nije sreća?

Santos navodi nekoliko ‘iritantnih osobina uma’ koje utiču na nas da jurimo za stvarima koje nas zapravo ne čine srećnim. Mnogi materijalistički ciljevi kojima težimo imaju mali ili nikakav trajan uticaj na naše opšte zadovoljstvo životom, tvrdi Santos. Jedna od glavnih zabluda kojima se bavi je novac.

Da bi dokazala svoju pretpostavku, Santos navodi čuvenu studiju Prinstona iz 2010. godine. Naučnici su analizirali odgovore 450.000 Amerikanaca koji su ispitani o njihovim prihodima i da li žive najboljim mogućim životom. Podaci su pokazali da, iako sreća raste sa prihodom, korelacija dostiže vrhunac na oko 75.000 dolara godišnje.

Problem sa ovom studijom je, međutim, što je objavljena pre skoro deceniju. Od tada su mnogi naučnici opovrgli ideju da novac ne kupuje sreću. Istraživanje Wealth Sentiment Monitor kompanije Skandia International iz 2012, na primer, pokazalo je da je cifra prihoda koja donosi sreću mnogo veća, na 160.000 dolara.

A novija studija Harvarda iz 2018. godine sugeriše da veliko bogatstvo izaziva veću sreću – za milionere. Naučnici su otkrili dosledne dokaze da viši nivoi bogatstva nisu povezani sa višim blagostanjem, ali su znatno viši nivoi (neto vrednost od 8 miliona dolara ili više) povezani sa skromno većim blagostanjem.

Kada sam pitao Santos šta misli o studijama, ona je odgovorila: ‘One su važne, ali ne mislim da menjaju poruku kursa, a to je da veliko bogatstvo ima mali uticaj na sreću. Suština je što nas mnogo manje čini srećnim nego što predviđamo i mnogo je manje efikasno od drugih praksi koje predlažemo“.

Prakse poput meditacije, zahvalnosti i izdvajanja vremena za društvene odnose imaju najveći uticaj na naše blagostanje, kaže ona, dodajući da ih je mnogo lakše postići nego pokušavati da pređete granicu od 10 miliona dolara.

Santos nastavlja: ​​’Novac ne povećava sreću na način na koji mi mislimo. Naši umovi nas lažu o tome koliki će uticaj dodatni novac imati na našu sreću’.

Budite pažljiviji kako trošite novac

Kasnije na času, Santos intervjuiše Elizabet Dan, koautorku knjige ‘Srećni novac’. Raspravljaju o tome zašto nas čini srećnim trošenje novca na iskustva, a ne na stvari.

Ali zar stvari ne stvaraju iskustva? I zar vam ne treba novac da kupite te stvari? Iskustvo vožnje niz živopisni autoput me čini srećnim, pa sam potrošio hiljade na auto. Iskustvo putovanja me čini srećnim, tako da sam potrošio hiljade na karte — da ne spominjem hotel, hranu i troškove razgledanja.

Odgovor Lori Santos na moju tezu je: ‘Zavisi. Ako možete da vodite računa o tome kako se osećate u novom automobilu kada ga vozite – uzimajući u obzir muziku, koliko dobro ide, i tako dalje – novi automobil može da bude iskustvo.”

U redu, to ima malo više smisla: više se radi o kompromisu. Novac me može učiniti srećnim ako se fokusiram na kupovinu stvari koje stvaraju isto pozitivno iskustvo iznova i iznova.

Nova i često kratka iskustva, poput skupe košulje koju neću nositi svakodnevno, manje su podložna hedonističkoj adaptaciji. Cilj je sprečiti da sreća ne bledi.

Novi cilj: Promeniti svoj životni stil i način razmišljanja

Santos završava čas ovako: ‘Da li nas novac zaista čini srećnijim? Možda malo. Možda ako ste u SAD i zarađujete samo 10.000 dolara godišnje, onda da, više novca bi vas učinilo srećnijim. Za nas ostale, međutim, više novca neće napraviti veliku razliku’.

Sve u svemu, kurs je promenio način na koji razmišljam o novcu, posebno kako ga trošim i koliko mu dajem prioritet. Takođe radim na promeni svog načina života i razmišljanja. Iako ne postoji jedini lek za sreću, ono što najviše pomaže je preduzimanje akcija tamo gde ja lično imam nedostatak.

Santos nas je savetovala da eksperimentišemo sa različitim praksama kako bismo videli šta najbolje funkcioniše. Prošlo je nekoliko meseci otkako sam završio čas, i do sada sam otkrio da ove prakse i promene načina razmišljanja iznenađujuće menjaju život:

Učenje novih veština za pozitivniji životni ishod, ne samo za novac ili napredak u karijeri.

Biti ljubazniji trošeći novac na druge, umesto na sebe.

Pravite više vremena za prijatelje i porodicu, umesto da radite (posebno vikendom).

Trošim manje novca na stvari koje nisu dugotrajne, kao što su ekstravagantni uređaji i više posteljine koja mi je zaista potrebna.

Uključujem zdrave navike u svoj dan, kao što su vežbanje, vođenje dnevnika i meditacija.

Da li sam potpuno uveren da me novac neće usrećiti? Ne u potpunosti. Sa moje strane će biti potrebno mnogo truda, ali radim na tome – a to je prilično značajan skok ako uporedite starog Dejva sa novim Dejvom“.

***

Bonus video: Bakšiš – Ko je škrt, a ko lak na napojnici

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram