Naučite da kontrolišete vaše emocije.
Emocionalna inteligencija se definiše kao sposobnost da razumete i upravljate sopstvenim emocijama, kao i da prepoznate i utičete na emocije ljudi oko vas. Termin emocionalne inteligencije (EQ) prvi su skovali naučnici Džon Majer i Piter Salovej 1990. godine, ali ga je kasnije popularizovao psiholog Danijel Golman.
Sposobnost izražavanja i kontrole emocija je neophodna, ali i sposobnost razumevanja, tumačenja i reagovanja na emocije drugih. Neki stručnjaci sugerišu da je emocionalna inteligencija važnija od koeficijenta inteligencije za uspeh u životu.
Koji su znaci emocionalne inteligencije?
Neki ključni znaci i primeri emocionalne inteligencije uključuju:
Sposobnost da se identifikuje i opiše šta ljudi osećaju
Svest o ličnim snagama i ograničenjima
Samopouzdanje i samoprihvatanje
Sposobnost otpuštanja grešaka
Sposobnost prihvatanja promena
Jak osećaj radoznalosti, posebno za druge ljude
Osećanja empatije i brige za druge
Pokazivanje osetljivosti na osećanja drugih ljudi
Prihvatanje odgovornosti za greške
Sposobnost upravljanja emocijama u teškim situacijama
Kako se meri emocionalna inteligencija?
Pojavio se veliki broj različitih procena za merenje nivoa emocionalne inteligencije. Takvi testovi uglavnom spadaju u jedan od dva tipa: testovi samoprocene i testovi sposobnosti.
Testovi samoprocenjivanja su najčešći jer ih je najlakše primeniti i oceniti. Na takvim testovima, ispitanici odgovaraju na pitanja ili izjave ocenjujući sopstveno ponašanje. Na primer, u rečenici kao što je: „Često osećam da razumem kako se drugi osećaju“, ispitanik bi mogao da kaže da se ne slaže, donekle se ne slaže, slaže se ili se potpuno slaže.
Testovi sposobnosti, s druge strane, uključuju da ljudi reaguju na situacije, a zatim procenjuju svoje veštine. Takvi testovi često zahtevaju od ljudi da pokažu svoje sposobnosti, koje zatim ocenjuje treća strana.
Kako razviti emocionalnu inteligenciju?
Dok neki ljudi mogu prirodno doći do svojih emocionalnih veština, neki dokazi sugerišu da je to sposobnost koju možete razviti i poboljšati.
Biti emocionalno inteligentan je važno, ali koje korake možete preduzeti da poboljšate sopstvene društvene i emocionalne veštine? Evo nekoliko saveta.
Slušajte
Ako želite da razumete šta drugi ljudi osećaju, prvi korak je da obratite pažnju. Odvojite vreme da slušate šta ljudi pokušavaju da vam kažu, verbalno i neverbalno. Govor tela može imati mnogo značenja. Kada osetite da se neko oseća na određeni način, razmotrite različite faktore koji bi mogli da doprinesu toj emociji.
Saosećajte
Shvatanje emocija je kritično, ali takođe morate biti u stanju da se stavite u nečiju kožu da biste zaista razumeli njihovu tačku gledišta. Vežbajte empatiju sa drugim ljudima. Zamislite kako biste se osećali u njihovoj situaciji. Takve aktivnosti vam mogu pomoći da izgradite emocionalno razumevanje specifične situacije, kao i da dugoročno razvijete jače emocionalne veštine.
Izrazite
Sposobnost rasuđivanja emocijama je važan deo emocionalne inteligencije. Razmislite kako vaše emocije utiču na vaše odluke i ponašanje. Kada razmišljate o tome kako drugi ljudi reaguju, procenite ulogu koju igraju njihove emocije.
Zašto se ova osoba tako oseća? Postoje li neki nevidljivi faktori koji bi mogli da doprinesu ovim osećanjima? Kako se vaše emocije razlikuju od njihovih? Dok istražujete takva pitanja, možda ćete otkriti da postaje lakše razumeti ulogu koju emocije igraju u tome kako ljudi misle i ponašaju se.
Emocionalna inteligencija kod dece
Tek sa 10 godina deca dosledno koriste složenije strategije za emocionalnu samoregulaciju. Ove strategije se mogu podeliti u dve pojednostavljene kategorije: one koje pokušavaju da reše problem i one koje pokušavaju da tolerišu emociju.
Kada dete može da napravi promenu kako bi rešilo problem, ono se uključuje u suočavanje sa problemom i fokusira se na njega tako što ga identifikuje i pravi plan za njegovo rešavanje. Kada smatraju da je problem nerešiv, oni se bave suočavanjem fokusiranim na emocije radeći na tolerisanju i kontrolisanju neprijatnosti.
Sve ove strategije su deo emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija obuhvata svest, razumevanje i sposobnost izražavanja i upravljanja sopstvenim emocijama.
Dok je svet bio fokusiran na akademska postignuća u detinjstvu, emocionalna samoregulacija je uglavnom ignorisana. Ovo je loša strategija, s obzirom da istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija dvostruko jači prediktor kasnijeg uspeha od koeficijenta inteligencije.
Samokontrola, jedan deo emocionalne inteligencije, posebno je važna u predviđanju postignuća kod dece. Deca koja su u stanju da inhibiraju impulse (često vođena emocijama) i izbegavaju ometanja, sposobna su da se uključe u prosocijalnija ponašanja i ostvare svoje ciljeve.
Studija koja je testirala decu školskog uzrasta na samokontrolu i sprovela naknadna ispitivanja na toj deci u njihovim 30-im godinama pokazala je da samokontrola predviđa uspeh bolje nego koeficijent inteligencije, socioekonomski status i porodično okruženje. Deca sa visokom samokontrolom takođe su bila zdravija, zarađivala su više novca i manje je verovatno da će imati krivične dosijee ili probleme sa alkoholom.
Vežbanje s decom u pet koraka
Korak 1: Budite svesni emocija vašeg deteta
Korak 2: Gledajte na emocije kao na priliku za povezivanje i podučavanje
Korak 3: Slušajte, razmislite i potvrdite da razumete detetova osećanja
Korak 4: Imenujte emocije dece
Korak 5: Pomozite svom detetu da reši probleme uz ograničenja
Sve emocije su prihvatljive, ali sva ponašanja nisu. Pomozite svom detetu da se nosi sa svojim emocijama tako što ćete razviti veštine rešavanja problema. Ograničite izražavanje na odgovarajuća ponašanja. Ovo uključuje pomoć vašem detetu da postavi ciljeve i generiše rešenja za postizanje tih ciljeva.
Ponekad se koraci učenja emocija dešavaju brzo. U drugim slučajevima, ovi koraci mogu potrajati mnogo vremena. Strpljenje je ključno. Ako je problem veliki, svih pet koraka ne moraju biti završeni u jednoj interakciji.
Emocionalna inteligencija i vršnjačko nasilje
Istraživanja su dokazala da su emocionalna inteligencija i vršnjačko nasilje u negativnoj korelaciji, što znači da što je osoba emocionalno inteligentnija, manja je verovatnoća da će maltretirati ili patiti od negativnih efekata maltretiranja.
Dakle, kako da naučimo našu decu šta je maltretiranje i kako se pojavljuje?
Postavite granice i naučite decu da ih postave
Dete će naučiti da su određena ponašanja u redu ili nisu u zavisnosti od granica koje imaju kod kuće. Ako ne vičete, ne tučete se i ne lupate vratima, vaše dete će naučiti da to nisu prihvatljivi odgovori, bez obzira na to koliko su intenzivne emocije. Granice uče vašu decu da upravljaju svojim emocijama na odgovoran način umesto da svoje emocije koriste kao izgovor za glumu. Granice takođe uče vašu decu da njihove akcije utiču na one oko njih.
Kada vam dete dođe uznemireno ili ljuto jer su ga maltretirali, ohrabrite ga da postavi granice. Pomozite im da smisle akcioni plan ako i kada se ta granica pređe. Deca sa višim nivoom emocionalne inteligencije imaju samopouzdanje, prosocijalne veštine i veštine rešavanja problema, ona znaju kada da postave odgovarajuće granice i imaju zdravije odnose.
Vežbajte emocionalnu regulaciju
Emocionalna regulacija je jedan od najvrednijih resursa koje vaše dete može imati da se zaštiti od maltretiranja. Kada deca nauče kako da regulišu svoje emocije, manje je verovatno da će izabrati bes ili agresiju kao odgovor na stres ili bol.
Podsticanje emocionalne regulacije kod vaše dece uključuje slušanje i potvrđivanje emocija i, kao što je već pomenuto, učI ih da na odgovorne načine reaguju na svoje emocije.
Ohrabrite empatiju
Deca sa višim nivoom empatije imaju manje šanse da budu zlostavljana. Zašto? Empatija je pokazatelj emocionalne inteligencije.
Kada je dete u stanju da razume emocije drugih, manje je verovatno da će učestvovati u maltretiranju – bilo kao žrtva ili kao počinilac. Kada je vaše dete maltretirano, pomozite mu da pređe tanku liniju između saosećanja i omogućavanja. Pomozite svom detetu da vidi da oni koji maltretiraju samo odlučuju da se nose sa svojim emocijama na neodgovoran način.
Iako maltretiranje može izgledati lično, obično nije.
Istraživanja su pokazala da se oni koji maltretiraju obično suočavaju sa unutrašnjim i spoljnim problemima i često nisu u stanju da efikasno komuniciraju zbog ograničenih kognitivnih i emocionalnih sposobnosti. Zlostavljači često dolaze iz neprijateljskog životnog okruženja, bilo da je to zbog nedostatka uključenosti, strukture ili topline kod kuće.
Povećajte njihovo samopoštovanje
Baš kao i empatija, visok nivo samopoštovanja može delovati kao moderator protiv maltretiranja. U stvari, istraživanja sugerišu da zbog toga što nasilnici imaju tendenciju da viktimiziraju one koje doživljavaju kao „slabe“, nisko samopoštovanje može izazvati maltretiranje od strane vršnjaka. Nasilnici često pronalaze i pojačavaju Ahilovu petu samopoštovanja vašeg deteta – bilo da se radi o invaliditetu, rasi ili fizičkom izgledu, da spomenemo samo neke.
Pomozite svom detetu da ima samopouzdanje, bez obzira na njegovu nesigurnost, i naučite ga o sopstvenoj vrednosti i vrednosti kao pojedinca.
Pohvalite svoje dete kada se dobro pokaže i volite ga i kada ne uspe u nečemu.
Emocionalna inteligencija u poslu
Emocionalna inteligencija je važna na poslu kako biste mogli da opažate, rezonujete, razumete i upravljate emocijama sebe i drugih. Sposobnost da se nosite sa emocijama daje vam sposobnost da vodite i pomažete ljudima, i može vam pomoći da budete srećniji i uspešniji.
Nekoliko razloga zašto je emocionalna inteligencija važna na radnom mestu i kako vam pomaže:
Razumećete neverbalnu komunikaciju
Imate priliku da popravite situaciju pre nego što ona postane problem. Na primer, ako primetite da kolega na poslu pokazuje neke neverbalne znake tuge, možete ga odvesti u stranu da biste ponudili empatiju.
Bićete samosvesni ličnih emocija
Ovu veštinu možete koristiti da prilagodite svoje ponašanje pre nego što to postane problem za klijenta ili saradnika. Na primer, ako znate da ste imali tešku noć, možete pokušati da promenite svoje ponašanje sledećeg radnog dana tako što ćete pomeriti fokus na pozitivnija osećanja.
Poboljšaćete efikasnost
Kada ste empatični i razumete emocije drugih ljudi, možete sa lakoćom donositi odluke i efikasnije obavljati zadatke.
Unapređujete svoju karijeru
Emocionalna inteligencija i liderske veštine idu ruku pod ruku. Aktivno iskazivanje sposobnosti kao što su strpljenje, aktivno slušanje, pozitivnost i empatija mogu vam pomoći da napredujete do pozicije šefa ili da zaradite unapređenje ili povišicu.
Ohrabrićete i druge da razviju snažne međuljudske veštine
Emocije su zarazne, a ispoljavanje eksplicitne motivacije, empatije, odgovornosti i timskog rada može podstaći vaš tim da sledi.
***
Bonus video: Žena ženi nije vuk
Pitala sam fitnes trenere u Srbiji koja je najbolja vežba za celo telo
Foto: Izabel Goulart, Credit line: GADE / Backgrid USA / ProfimediaOna jedna vežba koju ćemo obožavati.
Verujem da svi želimo da saznamo koja je to magična vežba uz pomoć koje ćemo uposliti svaki mišić na telu. Većina ljudi u teretani računa kad je dan za gornji, kad za donji deo tela, šta smo preskočili, šta da nadoknadimo.
Koje su to vežbe koje najbolje „rade“ celo telo? To sam pitala nekoliko trenera koji rade u Beogradu i evo šta oni kažu.
Dunja Knežević
Dunja je jedna od omiljenih fitnes instruktorki i trenira više od 250 ljudi. Istakla je dve vežbe koje smatra najpogodnijim. Prva je clean & press, a druga je guranje sanki
„Clean and press je najbolja jer ti kod te vežbe radi svaki mišicni skup, svaki deo vežbe pogađa više zglobova i više mišića, potrebna je i snaga, tehnika, koordinacija, stabilnost, mobilnost itd. Za nju ti nije potrebna specijalna oprema, sprave ili teretana, samo jedna šipka ili ketlbel. Telo kod nje mora da radi kao celina, dešava se i prenos snage, za razliku od ostalih vežbi gde se uglavnom aktiviraju samo neke od stavki koje sam navela.
A sanke sam izdvojila jer kod sanki ne treba učenje neke posebne tehnike (za razliku od prethodne vežbe, koja je tehnički zahtevna) i može je raditi svaki prosečan rekreativac. Sa druge strane mogu je raditi i ozbiljni sportisti ili recimo takmičari, jer su pogodne da se na njih stavi velika kilaža. Pored toga što pogađa celo telo, brzo sagoreva kalorije, dobra je za izbacivanje negativne energije, pomoću nje možemo razviti i bolju kondiciju“, navodi Dunja.
U videu možete pogledati kako ona to radi.
Nikola Joksimović
Nikola je istakao važnost celokupnog treninga i aktiviranja svih mišića, ipak je istakao jednu posebnu vežbu.
„Ne može se izdvojiti jedna vežba kao najbolja za celo telo, ali ako je pitanje koja vežba uključuje najveći broj mišića to će biti neka višezglobna vežba kao na primer traster (thruster) ili nabačaj i trzaj. Sa druge strane može se reći i da je to mrtvo dizanje ili zadnji čučanj jer se takođe angažuje veliki broj mišića ali može da se podigne dosta veće opterećenje nego kod trastera, nabačaja i trzaja pa se može razviti veća sila.“
Dušan Perović
Dušanu veruje veliki broj poznatih ličnosti koje trenira, a za naš portal rekao je sledeće:
„Trening mora biti dizajniran na osnovu mogućnosti i željenog cilja svakog praktičara pojedinačno. Od toga zavisi koje će se vežbe raditi u kojim kombinacijama u koliko serija i koliko ponavljanja sa koliko pauza. Sport i trening je kao matematika, ako imate pravu formulu, dobićete pravi rezultat, ako ga nemate, onda ne možete očekivati rezultat. Generalno, ako govorimo o savetima i idejama, ključan je kontinuitet, to je ono što nažalost veliki broj vežbača nema, svi žele rezultate preko noći ili za kratko vreme, ali to nije ni ostvarivo ni održivo.
Pa kad vam neko kaže da radite samo ovu ili onu vežbu i da za kratko vreme očekujete rezultate za celo telo, to može da se desi sutra.
Na primer, vežba iskoraka je odlična za noge, ali u različitim varijacijama napred unazad bočno, u visinu, zatim sa opterećenjem bez opterećenja, različit broj ponavljanja, različita brzina izvođenja itd.Različit broj serija, različite pauze između serija, različiti setovi super serija, i tako dalje i tako dalje.“
Goran Ukuć
Kod Gorana ćete teško dobiti slobodan termin, a za naš portal ističe da je „burpees“ jedna od najefikasnijih i najkompletnijih vežbi za celo telo.
„Uz čučanj, sklek, vraćanje nogu napred i eksplozivan skok, angažujemo celo telo. Sem na aktiviranje svih mišića, pozitivno utiče i na loše držanje koje se javlja usred dugog sedenja ili jednostavno nepravilnog razvoja. To je intenzivna vežba za celo telo koja aktivira skoro sve mišiće, rade ruke, grudi, gluteus i trbušnjaci. Samim tim je odlična za sagorevanje kalorija. Vrlo je delotvorna vežba jer tera telo da i posle treninga sagoreva kalorije, pritom je možete raditi bez opreme, u kućnoj varijanti.“
Bonus video: Nail Masterclass – Hilton
Pratite nas i na društvenim mrežama:
