Dnevna rutina Harukija Murakamija je brutalna

Haruki Murakami
Haruki Murakami Foto:EPA-EFE/JOSE JACOME

Haruki Murakami važi za slavnog svetskog književnika još od ’80-ih godina prošlog veka. Tek poslednje dve decenije, međutim, on je poznat i kao pisac koji redovno trči.

POGLEDAJTE JOŠ:

Svetska javnost je saznala za ovu njegovu naviku 2004. godine, kada je japanski majstor proze dao intervju magazinu Paris Review. Tada ga je novinar Džon Rej pitako kako izgleda jedan tipičan dan u njegovom životu, a Murakami mu je odgovorio sledeće: „Kada radim na nekom romanu, ustajem u 4 ujutru i pišem pet do šest sati. Popodne odlazim na rekreaciju. Ili trčim 10 kilometara ili plivam 1.500 metara, a ponekad radim i oboje. Nakon toga se odmaram uz knjigu i muziku, a u 9 uveče odlazim u krevet. Svaki dan praktikujem ovu rutinu, bez ikakvih promena. Repetitivnost svega što radim me na neki način hipnotiše i pomaže mi da proniknem dublje u svoj um. Održavati ovakav ritam u periodu od šest meseci do godinu dana nije nimalo lako. To zahteva i mentalnu i fizičku snagu“, piše citymagazine.rs. 

Ovakva dnevna rutina se ne uklapa baš u stereotip književnika, koji samo sedi za stolom i piše čitav dan, uz obaveznu šolju kafe pored sebe, ili možda čašu nekog alkoholnog pića. Murakami je doduše ranih ’80-ih definitivno bio bliži ovom stereotipu. „Kada sam počeo da se ozbiljno bavim pisanjem, samo sam sedeo i, naravno, ubrzo nabacio dosta kilograma. Takođe sam i dosta pušio, čak šezdeset cigareta dnevno. Prsti su mi bili žuti i smrdeo sam na duvan“, rekao je popularni japanski pisac u intervjuu za magazin The New Yorker i dodao: „Tada sam odlučio da pokušam da trčim svaki dan i vidim da li će to da mi odgovara. Gledam na život kao na laboratoriju u kojoj možete probati sve. Na kraju sam shvatio da je ova promena u načinu života bila dobra za mene i da mi je pomogla da očvrsnem.“

Murakami kaže da mu je novi režim bio koristan dok je pisao svaki svoj sledeći roman, uključujući i bestselere kao što su Norveška šuma (1987), Hronika ptice koja navija sat (1994) i Kafka na obali mora (2002). On je u međuvremenu postao toliki ljubitelj trčanja da je čak i svoje memoare objavljene 2009. nazvao O čemu govorim kad govorim o trčanju.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram