Nekoliko nedelja posle letovanja često su sinonim za "reset". Ponovo počinjemo sa sportom, hranimo se zdravije, redovnije spavamo. U svakome od nas javlja se želja da postavimo nove ciljeve. Ipak, ta želja liči na izazov koji treba savladati, a malo ko je pronašao ključ da je održi na duži rok. Dobre odluke sa početka godine najbolji su primer za to: prema istraživačima, one se zaborave već do 12. januara kod 80% ljudi, a samo 8% uspe da ih ispuni do kraja godine.
Poznati lajf kouč i autor Džej Šeti, koji je svoju mudrost stekao od hinduističkih monaha živeći tri godine u manastiru, deli svoja učenja o zdravom i smislenom životu u različitim epizodama svog podkasta On Purpose with Jay Shetty. U jednoj od njih otkriva svoj lični plan akcije za postizanje ciljeva, u 3 ključna koraka.
„Svaka nova sezona predstavlja novo poglavlje koje treba napisati. Ako ga pišete nesvesno, završićete tako što ćete živeti život koji zapravo ne želite. Potrebno je uneti novinu, bez ponavljanja onoga što je u prošlosti već propalo.“
Kako da uspete u postizanju svojih ciljeva
Fokusirajte se na veštine koje treba da steknete
„Prvo pitanje koje treba postaviti kada je cilj određen jeste: šta treba da naučim da bih ga postigao? Namera je, dakle, znati na šta se fokusirati i razmisliti o potrebnom učenju. Koje veštine treba da steknem? Koje kvalitete da razvijem? Koje navike da promenim? Na primer, ako želite da kreirate više kreativnog sadržaja na društvenim mrežama, potrebno je da se edukujete o storitelingu, montaži,… Ako je cilj zdravija ishrana, možda je potrebno razviti mentalne sposobnosti da prevaziđete određene blokade. Samo reći: ‘Neću više jesti šećer‘ neće funkcionisati ako nemamo jasnu viziju procesa ličnog razvoja potrebnog da to postignemo.“
Napravite listu prioriteta
marcos-paulo-prado
„Ako obično ne postižemo ciljeve, to je zato što prihvatamo previše stvari koje nisu naš prioritet (i obrnuto). Zato je važno razjasniti kriterijume na osnovu kojih ćemo reći ‘da’, ‘ne’ ili ‘možda’ prilikama koje će se pojaviti tokom godine.
Ako vam je namera da se više bavite sportom, možete odlučiti da odbijete sve pozive koji se preklapaju sa terminom vaše trening rutine. Kod mene je ‘workout time’ svakog dana od 8:30 do 9:00. Odredio sam samo jedan jedini razlog zbog kog bih mogao da propustim trening (osim porodičnih hitnih slučajeva ili ličnih problema) – prilika za intervju za medije (što je izuzetak). O svemu ostalom nema pregovora. Ako vam je prioritet da se budite ranije, morate odbijati pozive na kasne žurke. Ako kriterijumi nisu jasno određeni, konfuzija preuzima primat. Kada smo zbunjeni u izborima, često završimo izgubljeni, bez ostvarenja bilo čega. A pošto to ne radimo svesno, neophodno je postaviti pravila.“
Definišite sve korake plana
armand-khoury
„Minut po minut, veština po veština. To je kao penjanje uz merdevine. Cilj se nalazi na vrhu, a akcioni plan podrazumeva izgradnju svake od stepenica koje vode do njega. Česta greška pri donošenju dobrih odluka jeste postavljanje samo poslednjeg koraka na merdevinama. Međutim, potrebno je konstruisati i međukorake 1, 2, 3… pa čak i 7 da biste tamo stigli. Ako želite da pronađete novi posao, obično se misli da odmah treba početi sa traženjem oglasa. Ali to nije dovoljno. Treba se zapitati: kako? ‘Pričaću sa ljudima iz tog sektora.’ A onda opet: kako? ‘Zatražiću od prijatelja njihove kontakte.’ Kako? ‘Poslaću im poruku odmah.’ Ako vaše merdevine ne počinju sa jednim korakom/aktivnošću koju možete preduzeti odmah, to nije akcioni plan. ‘Ići ću u teretanu tri puta nedeljno’ nije akcioni plan. ‘Ići ću u teretanu da radim te i te vežbe, u to i to vreme’ – to jeste plan. Akcioni plan se može podeliti na sledeće: kada ću to raditi, šta ću raditi, kako ću to raditi, sa kim i (veoma važno) zašto?“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
