Kada se pojavila serija And Just Like That, gledali smo je iz istog razloga iz kog ne možeš da skreneš pogled sa saobraćajke pored puta. Nije nam prijalo, nije nam bilo zabavno, ali smo mazohistički pratili te junakinje koje smo obožavali, a koje su postale sopstvene senke - prazne ljušture koje ponavljaju fraze bez života, lišene svake iskričavosti, humora i stvarnosti.
I taman kad smo na osnovu serije pomislili da nema života posle pedesete, pojavio se tekst Kendis Bušnel koji nam je odškrinuo vrata u dekadentni seksualni život bogatašica iz njujorške elite. Baš onaj u kojem smo želeli da vidimo Keri Bredšo, ali nam se nije dalo.
U tekstu s naslovom Sex After 60 in Sag Harbor, objavljenom u magazinu The Cut, Kendis duhovito i bez pardona prepričava kako izgleda ljubavni i seksualni život žene u šezdesetim u Hemptonima i Njujorku, od dejtova sa sedamdesetogodišnjacima koji voze „ferarije“ i uporno žele da umesto tebe naruče u restoranu, preko neprijatnih pokušaja zavođenja i aplikacija za upoznavanje prepunih muškaraca u krizi, pa sve do prijateljica koje se pitaju da li je razlog za partnerovu erektilnu disfunkciju to što se dole briju, a ne depiliraju. I sve to na onaj lagan, duhovit i brutalno iskren način zbog kojeg smo nekada obožavali Seks i grad.
Čitajući ovaj tekst, neposredno nakod gledanja ispraznog finala And Just Like That, pomislila sam – ovo je trebalo da bude predložak za scenario serije, ovo je ono što smo čekali, što nam treba. Pitko, duhovito, gledljivo pripovedanje o ljubavnom i seksualnom životu žena u zrelim godinama. Žena koje imaju novac, status, istoriju i slobodu, ali i iste one dileme, promašaje i nadanja koje smo sve bar jednom imale.
Zašto je serija bila tako dosadna?
Na primer, zato što ne želimo da gledamo Mirandu kako čisti poplavljeni klozet, već kako nepoznatom komšiji iz zgrade preko puta „flash“-uje svoje grudi. Ili komšinici, nebitno.
Najveći problem And Just Like That bio je taj što je sve delovalo kao da se dešava u vakuumu. Junakinje koje su nekada proživljavale najluđe zaplete u Seksu i gradu odjednom su postale beživotne – razgovori im nisu duhoviti, situacije nisu provokativne, a odnosi među njima više nisu izvor zabave, već samo nelagodnog gledanja.
Umesto da se na suštinski način bave realnošću te generacije – gubljenjem partnera, razvodima, seksom posle pedesete, izazovima novih veza, društvenim tabuima – serija nam je servirala sterilne, neuzbudljive zaplete: Keri u ljubavnom limbu bez ičega zanimljivog da kaže, Miranda koja gubi sve ono što ju je nekad činilo posebnom, Šarlot svedena na kliše mame iz kataloga.
Sve je izgledalo kao loša verzija života bogatih žena Njujorka. A stvarnost? Kendis nam je pokazuje. Bogate žene zaista ne žive tako dosadno. One izlaze, putuju, ulaze u nepredvidive odnose, druže se sa umetnicima, producentima, bankarima, imaju ljubavnike dvadeset godina mlađe i iskustva koja su daleko šarenija od onoga što smo gledali na HBO.
Zašto Seks i grad ne postoji bez Kendis Bušnel
Kendis piše kao da sedi s nama na koktelu i prepričava poslednji neuspešan dejt, s dozom ironije i samosvesti. Ona ima apartman u gradu, kuću u Sag Harboru, vremešne pudle i decenije iskustva iza sebe. Ali nije dosadna. Naprotiv, svaka anegdota koju prepričava ima onu živu, nesavršenu energiju koju smo očekivali od serije.
Umesto da gledamo Keri koja se iz epizode u epizodu razvlači sa emotivnim sadistom Ejdanom koji ne zna šta želi i masturbira noću u svom kamiončetu, mogli smo da je gledamo kako ide na sastanak sa 77-godišnjim Edijem, čovekom koji vozi crni „ferari“, insistira na restoranu koji ona mrzi, naručuje joj hranu koju on želi, proganja je i uporno pokušava da je odvuče u krevet. To je materijal za pravu epizodu – neprijatno, smešno, realno i uzbudljivo, epizodu u kojoj bismo se i mi kao gledateljke grčile od nelagodnosti i smejale u isto vreme.
Umesto Keri koja piše najdosadniji roman na svetu, bez ičega provokativnog da kaže i bez trunke ubedljivosti uporno ponavlja da je ona samoj sebi dovoljna, mogli smo imati Keri koja otvoreno priznaje: „Nisam zainteresovana!“, pa onda pola sata kasnije razmišlja da li ipak jeste. To je iskreno i ljudski, to je ona vrsta unutrašnjeg konflikta koji ti je poznat, jer si ga i sama nekad osećala.
Umesto junakinja koje deluju izolovano od stvarnog života bogatih Njujorčanki, bez koktela, večera i spontanih susreta, Kendis nas uvodi u svet koji zaista postoji: Sag Harbor, apartmani u Tribeki, partiji na Medou Lejnu, muzički impresariji, bankari, luksuzne kuće i aplikacije za upoznavanje. To je Manhattan high society u svojoj punoj apsurdnosti i raskoši.
Najbolje od svega je što se kroz sve te anegdote provlači duhovitost koju u seriji nismo dobili ni u jednoj jedinoj rečenici.
Kakav nastavak Seksa i grada bismo voleli
Ukratko, sa junakinjama koje umeju da se nasmeju sebi i koje zasmejavaju nas, kao što to radi Kendis. Ona zna da su njeni problemi privilegovani, ali ih servira kao zabavu. Kad piše o muškarcima s vijagrom, o prijateljici koja se pita da li je njeno brijanje razlog za njegovu impotenciju, ili o ljubavniku koji hrče kao voz, mi se smejemo, ali se i pronalazimo u tom ljudskom iskustvu neuspeha, neprijatnosti i ponovnih pokušaja.
Serija, s druge strane, pokušava da nas uveri da je zabavno gledati žene u pedesetim i šezdesetim koje su lišene svake energije, ironije i životnosti. Kao da su autori želeli da nas odviknu od ljubavi prema tim junakinjama, da nam pokažu samo njihovu praznu ljušturu.
And Just Like That je trebalo da bude nastavak u kojem gledamo kako ovi likovi stare, greše, ulaze u nove ljubavi i komične promašaje, i da se u njima i dalje pronalazimo. Umesto toga, dobili smo jedno veliko ništa. A ostala je potreba za jednim Velikim Nečim, mnogo većim od poplave govana koja zadesi Keri i Mirandu u poslednjih pet minuta velikog finala serije.
To Nešto kreatori ovog univerzuma baš su nam ostali dužni i mi ćemo strpljivo čekati, jer život za ženu ne prestaje onde gde se završio Seks i grad. Naprotiv, kažu da posle 50. za mnoge tek počinje. I to zaslužuje mnogo bolju priču.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
