Da li su solo putovanja žena postala feministički čin? Evo zašto nisu

Nakon detinjstva u malom ruralnom gradu u Severnoj Karolini, po ugledu na žene iz svog okruženja, Rejčel je sa 18 godina počela sama da putuje svetom. Posetivši Brazil tokom jednog od svojih prvih putovanja, zaljubila se, udala i živela u kući na obali reke - sve do dana kada je izgubila sve.

"Raskid je bio toliko težak da sam morala da provedem poslednje četiri godine na putu", napisala je na Instagramu, misleći na to da je, nakon kraja svoje veze, odlučila da putuje automobilom zajedno sa svojim psom Fadom, prelazeći kontinente. Ubrzo je postala @sunnrayy, jedna od najpoznatijih TikTok kreatorki sadržaja posvećenog solo putovanjima.

Solo putovanja, posebno ona u kojima su žene glavne junakinje, prema magazinu Forbes, spadaju u glavne trendove putovanja 2025. godine. O tome je pisao i The Guardian u aprilu i junu ove godine, prenoseći i iskustvo jedne od svojih urednica.

"Nikada to nisam probala ranije. Kada su moji prijatelji počeli da se venčavaju i dobijaju decu, a ja sam se osećala kao da zaostajem na nekoj zamišljenoj vremenskoj liniji, shvatila sam da više ne mogu da zasnivam svoj život na ideji da uvek postoji neko koga treba čekati."

Više od puke mode, ovo je postalo potreba koju su prepoznali i brendovi i platforme - od proizvođača opreme za aktivnosti na otvorenom i odeće, koji su počeli da fokusiraju svoje kampanje na devojke, do Instagrama, X-a i TikToka (#solotravellingwomen) koji su postali i ogledalo i dnevnik ovih priča. Kako posetiti Japan sama, pet saveta za obilazak Gvatemale ako si devojka, evo mog itinerara za najbolje iskustvo Kanade - to su samo neki od naslova. I mi smo pisali o Jovani koja putuje svetom sama, kao i o Novosađanki Milici koja sama obilazi svet.

Prema podacima Forbesa, koji beleži vrtoglavi rast solo putovanja u poslednjih deset godina, razlog leži - pored opasnosti koje i dalje u najvećoj meri pogađaju žene, u ličnim spoznajama stečenim posle pandemije i u većoj sigurnosti koju neke zemlje, više ili manje uspešno, pokušavaju da obezbede turistima.

"Kako je moguće da te nije strah?" To pitaju u komentarima ispod objava u kojima Rejčel i druge kreatorke sadržaja opisuju svoje avanture.

"Ne smemo dozvoliti da nas strah od mogućeg nasilja zaustavi", odgovara ona. Iako je pogrešno govoriti o "sigurnijim destinacijama", jer želimo i moramo moći da idemo svuda, sama  putovanja prevazilaze introspektivni okvir. Ona postaju spoznaja o sebi, ali još važnije, teren za lično oslobađanje, primer nezavisnosti u društveno-političkom kontekstu. A biti sama znači biti budna.

Lično iskustvo

Ovog leta sam i sama prvi put otišla sama na more. Nisam ništa nikome htela da dokazujem, samo mi je dosadilo da razmišljam s kim, kad, gde, a svi moji prijatelji su u različitim porodičnim akcijama, deca su im od 30 do 30 godina. Poslednje 3 godine sam provela kod rođake na moru i bilo mi je odlično, ali došlo je vreme za promenu. I otišla sam, 11 dana, avionom, iznajmila sam auto, bila sam na jednom malom grčkom ostrvu. Pre putovanja sam od nekoliko žena čula tu rečenicu - uh, baš si hrabra. Nije mi bilo najjasnije zašto. Ignorisala sam to i odbrojavala - još 3 puta spavam pa more, još 2 puta spavam...Bilo je to jedno od boljih letovanja koje sam imala. I ne, nikakav feministički manifest mi nije prolazio kroz glavu. Htela sam da odem na more sama i to sam uradila.

Upoznala sam dosta ljudi (iako sam introvertna) i u suštini radila šta hoću, kad hoću i kako hoću. Izlazila sam više nego što sam planirala, ali u varijantama plaže, birala sam svoje osamljene kutke, knjigu, plivanje, slušalice i prvi put u životu sam uspela da zaspim na plaži onako ljudski. Niko me nigde nije gledao čudno jer sam sama, činilo mi se da je to u restoranima, na plažama, u kafićima, prodavnicama, već postala najnormalnija stvar na svetu. Uvek bi mi našli sto za večeru iako je bilo gužve. Ljudi su bili prijatni, pričljivi i želeli su da pomognu ako bi mi nešto trebalo. Skapirala sam da i ako se negde nađe 1 budala, ima bar još 10 drugih ljudi koji nisu budale.

Odlazak na more sama bio jedan od najboljih poklona koje sam mogla sebi da dam. Nije to bilo nikakvo dokazivanje, nikakav eksperiment niti hrabrost u epskom smislu. Ispostavilo se da je mnogo lakše nego što sam zamišljala i da uopšte nije čudno biti sam. Imala sam svoj ritam, svoj mir i svoje male radosti - od toga da izaberem najlepši kutak plaže, do toga da u ponoć odlučim da odem da prošetam ili popijem piće, bez dogovaranja, pravdanja ili čekanja drugih.

Naravno, upoznala sam ljude, smejala se, razgovarala i delila trenutke, ali sam isto tako naučila koliko prija tišina i koliko je važno znati biti sam sa sobom. Nekako se sve poklopilo - i vreme, i energija, i osećaj da sam baš tu gde treba da budem. Ako me neko opet pita da li je to hrabro, reći ću da nije. Samo je lepo.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram