Ivana Zarić: Posle nastupa pred Titom sve je mačji kašalj

Tokom vrlo bogate karijere Ivana je radila brojne intervjue sa probranim domaćim imenima iz sveta kulture i umetnosti, sa holivudskim zvezdama, među kojima su Mišel Fajfer, Tom Kruz, Rasel Krou, Orlando Blum i drugi. Bila je voditelj brojnih manifestacija, autor kultnih TV emisija. Odmalena voli muziku, glumu, jezike. Otuda pitanje ima li neke sfere gde se nije makar malo ostvarila.

Kad hobi postane profesija

„Toliko toga bih još volela da otkrijem. Ovako kad se sve poređa, može neko da pomisli da sam bila jedno od one forsirane dece i to me malo plaši. Upravo je suprotno. Moji roditelji nisu imali nikakve veze sa scenom i javnim poslovima, uvek su bili vrlo stidljivi i povučeni, pa se i sama pitam kako sam se ja rodila sa sklonošću ka nastupanju pred publikom. Imala sam četiri godine kad sam počela da pevam u Kolibrima, gledala sam ih na Dečjem beogradskom proleću i celo leto sam nosila žutu majicu i teget šorts. Odveli su me na audiciju i primljena sam. Prvi nastup sam imala u Domu sindikata, odmah pred Titom, tako da je sve posle toga bio mačji kašalj“, seća se Ivana.

Sve što je potom usledilo nekako je bilo logično. Muzička škola - jer je želela i da svira klavir, Dramski studio, kad su je “penzionisali” u horu – jer joj je bilo potrebno da bude među decom sa kojom deli interesovanja. Tako je navikla u Kolibrima za tih sedam godina.

„Studio je bio logičan izbor, jer sam u tom Radio Beogradu provela dobar deo detinjstva i sve mi je bilo poznato. Usledio je Studio B, pa televizija – sve u početku kao hobi. A onda je od hobija postala profesija“, priča Ivana.

Kroz profesiju je i upoznala holivudske zverke. I danas se osmehom seti anegdote prilikom intervjua sa velikim Robinom Vilijamsom.

„Jedne godine se desilo da sam imala zakazana dva intervjua sa njim u tri nedelje… Prvi u Italiji, povodom jednog filma i drugi u Njujorku povodom drugog. Pričali smo prvi put i van intervjua, to je bilo u novembru 1998, kada se već uveliko očekivalo bombardovanje Srbije. Bio je vrlo obavešten i upućen i pitao me je svašta. Naravno, ne bih očekivala i da me je zapamtio. Tri nedelje kasnije, kad smo se sreli ponovo, pitao me je - izvinite gospođice, je l' vi mene uhodite? Bila sam zaista prijatno iznenađena da neko ko je tako velika zvezda ima koncentraciju za ljude koji su prateća pojava njihove profesije.“

"Nezasluženi" trenutak slave

Ivana priča kako je jednom imala i "nezasluženi" trenutak slave.

„U nekom hotelu u Berlinu sam radila intervju sa Čarlijevim anđelima, međutim u istom je odseo i Robi Vilijams (Robi, pevač, ne Robin od malopre). Očigledno su ga očekivali u trenutku kad sam izlazila, vidim, gomila ljudi napolju. Ali oni verovatno ne vide šta se dešava unutra. Krenem napolje, zarotiram vrata, izađem i u sekundi krenu da vrište devojke, sevaju blicevi… I posle dve sekunde onaj uzdah razočaranja... Ali nema veze, bilo je mnogo dobro“, smeje se Ivana.

Na pitanje koga bi od svetskih faca sad volela da intervjuiše, malo se premišlja, a onda odgovara - sa Ričardom Brensonom, milijarderom i poslovnim magnatom.

Ivanin posao ume da bude vrlo zahtevan, pa je kolegijalnost uvek zlata vredna.

„Često su mi koleginice bile oslonac i to su uvek bile žene sa kojima se i privatno družim godinama. Istini za volju, prijatelje sam stekla na Trećem kanalu. Tu smo svi jedni drugima i danas. Kasnije, radeći na drugim televizijama, sve je bilo drugačije. Nije tu baš bilo mnogo mesta za zbližavanja. Tako da poslovna prijateljstva vučem uglavnom iz rane mladosti“, priča Ivana koja godinama uživa vodeći emisiju Tri tačke na televiziji N1.

A ima li istine u onoj da je žena ženi vuk, što se posebno da nazreti na društvenim mrežama, gde su baš žene često najokrutnije prema drugim ženama.

„Primećujem tu pojavu i vrlo me potresa. Mogu samo da kažem da svako takvim ponašanjem samo ogoljava sebe i svoje probleme. Nisu svesne da to okolina uvek jasno vidi.“

Okolini je dugo već zanimljivo i to što je Ivanin suprug, koji je glumac, mlađi od nje nekoliko godina.

„Zaista nikad nisam primetila da se to oseti u našem odnosu, čak ni u sitnicama. Mislim da je za razumevanje partnera, između ostalog, presudno da su rasli u istom ili sličnom duhu, da bi imali o čemu da pričaju. I da su sličnih senzibiliteta i interesovanja. Ostalo je manje bitno.“

Decu treba upozoriti, a ne učiniti da se plaše života

S druge strane, zna se šta je uvek prioritet.

„To je porodica, ali naravno i posao, jer moj posao ne može da sačeka. A ni posao mog muža. Kad je gusto, na čekanju su sve ostale stvari koje čine život - druženja, putovanja, odmori…“

Ivana otkriva i kako ju je majčinstvo promenilo, koji strahovi u ovo vreme najviše muče mamu dve devojčice.

„Kad su deca sasvim mala, misliš da imaš najveće strahove. A onda vreme pokaže da nije tako i da svaki period ima svoje. Naravno da imam sto strahova, pogotovo što živimo u ovako sumanutom vremenu. Osim brige za zdravlje, moram stalno da im ukazujem na opasnosti koje vrebaju sa svih strana – od pomahnitalih vozača u saobraćaju do zlonamernih ljudi kojih uvek ima… Treba ih upozoriti, a ne učiniti da se plaše života. Nekada je jako teško naći taj balans.“

Priznaje i da je neke stvari iznova šokiraju.

„Ne mogu da ostanem imuna na bezobrazluk, bahatost, zaglupljivanje naroda koje se gaji, apatiju kod većine, udvorišvo i podaništvo. S druge strane, uvek me oduševe hrabrost i čestitost. Ispravnost misli i duše.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram