Hedi Lamar - lepotica čiji mozak je radio 100 na sat

Rođena je u Beču u dobrostojećoj jevrejskoj porodici pod imenom Hedviga Eva Kesler. Kao ćerka jedinica imala je svu pažnju svog oca koji je često vodio u duge šetnje i pričao joj o tome kako rade određene mašine.

Ovi razgovori naveli su Hedi da sa samo pet godina potpuno rastavi i sastavi svoju muzičku kutiju, čisto da bi razumela po kom principu radi. Majka pijanistkinja joj je, sa druge strane, predstavila umetnost tako što je Hedi vrlo mladu upisala na balet i klavir.

Hedin briljantni um bio je zanemaren, jer je njena lepota bila u prvom planu. Tako ju je sa 16 godina otkrio režiser Maks Rajnhart, kod kog je kasnije studirala i glumu u Berlinu. Svoju prvu malu filmsku ulogu dobila je 1930. godine, u nemačkom filmu „Novac na ulici”. Međutim, tek 1932. godine stekla je priznanje kao glumica u kontroverznom filmu „Ekstaza”, nakon kog je i promenila ime u Hedi Lamar. Osim što je bila prva žena koja je producirala svoj filmove, zapamćena je i po prvom orgazmu na ekranu 1933. godine, što je i te kako smetalo njenom prvom mužu za koga se udala sa samo 18 godina.

U Holivudu je bila prava senzacija

Očarala je američku publiku svojim stasom, lepotom i akcentom, a imala je priliku da upozna mnoštvo različitih ljudi. Uspela je i da se venča još pet puta.

Hedi se zabavljala sa pilotom Hjusom i bila je posebno zainteresovana za njegovu želju za inovacijama. Holivud je zakrčio njen naučni um, ali je Hjus uspeo da podstakne inovatora u Hedi, dajući joj mali set opreme s kojim je mogla da se zabavlja u svojoj prikolici tokom snimanja.

Hjus ju je odveo u svoje fabrike aviona, pokazao joj kako se prave i predstavio je naučnicima koji stoje iza čitavog procesa. Lamar je bila inspirisana inovacijama, jer je Hjus želeo da kreira brže avione koji bi mogli da se prodaju američkoj vojsci. Kupila je enciklopedije sa ribama i pticama i pogledala najbrže od svake vrste. Kombinovala je peraje najbrže ribe i krila najbrže ptice da bi skicirala novi dizajn krila za Hjusove avione. Kada je pokazala dizajn Hjusu, on joj je rekao: „Ti si genije.”

Lamar je zaista bila genijalka. Jednom je rekla: „Unapređivanje stvari mi prirodno ide od ruke.“

Razvila je bolji semafor, a zatim i tabletu koja se rastvara u vodi da bi se stvorio sok sličan koka-koli. Međutim, njen najznačajniji izum stvoren je kada su Sjedinjene Američke Države bile spremne za ulazak u Drugi svetski rat.

Godine 1940. upoznala je Džordža Antila na nekoj večeri. Poznat po pisanju, filmovima i eksperimentalnim muzičkim kompozicijama, delio je isti pronalazački duh kao Hedi. Ona i Antil razgovarali su o raznim temama, ali najveća briga bila im je preteći rat.

„Hedi je rekla da se nije osećala baš prijatno, sedeći tamo u Holivudu i zarađujući puno novca kada su stvari bile u takvom stanju“, prisetio se Antil.

Nakon braka sa svojim prvim mužem, imala je znanje o municiji i raznom naoružanju koje bi moglo da se pokaže korisnim. I tako, Hedi i Antil počeli su da se bave idejama za borbu protiv sila Osovine.

Tek u poznim godinama dobila je prvo priznanje za svoj izum

Njih dvoje su osmislili novi sistem komunikacije koji se koristi sa namerom da torpeda vodi do svojih ciljeva. Sistem je podrazumevao upotrebu „skakanja frekvencije“ među radio talasima, pri čemu su i predajnik i prijemnik zajedno skakali na nove frekvencije. To je sprečilo presretanje radio talasa, omogućavajući torpedu da pronađe cilj koji mu je namenjen. Nakon njegovog stvaranja, Hedi i Antil tražili su patentiranje i podr

ku vojske za pronalazak. U avgustu 1942. dodeljen joj je američki patent br. 2,292,387, ali je mornarica odlučila da ne primenjuje novi sistem. Odbijanje je navelo Hedi da umesto toga podrži rat kao poznata osoba prodavajući ratne obveznice. Srećna u svojoj usvojenoj zemlji, postala je američka državljanka aprila 1953. godine.

Tek u poznim godinama Hedi Lamar dobila je prvo priznanje za svoj izum. Fondacija Elektronik Frontier je 1997. godine dodelila Pionir nagradu Hedi i Antilu. Takođe, postala je prva žena koja je dobila nagradu na Inovatorskoj konvenciji. Iako je umrla 2000. godine, Lamar je primljena u kuću slavnih pronalazača zbog razvoja tehnologije skakanja frekvencija 2014. godine. To dostignuće proglasilo je Hedi Lamar „majkom Wi-Fi-ja“ i drugih bežičnih komunikacija poput GPS-a i Bluetooth-a.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram