Žena koja nas podseća šta nam je sve internet uzeo

Pamela je verovatno jedna od poslednjih pretplatnica usluge Netflix-a koja korisnicima omogućava da gledaju filmove preko DVD-ja, piše The Guardian.

Ona ne koristi nikakve usluge striminga. Još 2019. kupila je prenosive CD plejere za svoju decu. Takođe odbija da poseduje ili koristi bilo šta što liči na tablet, osim svog telefona.

"Ne želim tablet. Ljudi su pokušali da mi daju tablet; ne želim ništa sa tim tabletom. Verovatno bih morala da imam platu od, otprilike, 250.000 dolara godišnje da bih koristila Kindle ili iPad za čitanje. To bi bilo tako neprijatno", kaže ona.

I dalje koristi tehnologiju za posao i ima društvene mreže, ali želi da zadrži način života kao u doba pre interneta. Kaže da je dovoljno stara da može jasno da se seti kakav je bio život u tim dalekim vremenima i da oseća mučan osećaj gubitka zbog stvari koje je internet učinio beskorisnim i irelevantnim.

To je i kontekst njene najnovije knjige, "100 stvari koje smo izgubili na internetu". Sadrži kratke eseje sa naslovima kao što su „Samoća“, „Ignorisanje ljudi“, „Ostavljanje poruke“ i „Nepodeljena pažnja roditelja“.

"Ima mnogo strašnih stvari da se kaže o internetu. Ono na šta sam želela da se fokusiram nisu toliko svi ti scenariji sudnjeg dana, iako postoje, već da razmotrim sve te stvari i zapitam se: 'Šta ovo znači za ono što radimo u svakodnevnom životu – od trenutka kada probudite se uz iPhone alarm do trenutka kada pokušavamo da zaspimo noću i ne možemo jer razmišljamo: O moj Bože, evo ovog biltena koji stiže u 23:00, samo da vidim šta piše. Šta to zapravo znači na nivou načina na koji živimo?", rekla je.

Njena knjiga objašnjava kako smo za nešto više od 20 godina odbacili mnoge ukorenjene društvene navike i ponašanja, kao i neke od najosnovnijih načina na koje smo nekada mislili o sebi i našim odnosima sa drugima.

Ona piše o nestanku razgovora sa strancima u avionima; kako je izgubljena ljudska navika gledanja kroz prozore; i zašto se niko više ne trudi da pamti brojeve telefona.

Ključni deo bihejvioralne i psihološke revolucije interneta je tema uvodne stavke u knjizi: dosada, čiji je nestanak radikalno promenio detinjstvo.

"Pre samo nekoliko kratkih decenija, tokom izgubljenog doba roditeljstva, odrasli su smatrali da je određena količina dosade prikladna, čak i da se ohrabruje, jer je primorala decu da vežbaju svoju maštu i domišljatost", piše Pol.

"Dosada ima funkciju. Očigledno je da kad je dosadno to nam se ne sviđa, ali kada nemate sadržaj, generišete ga. Tako postajete snalažljivi. Ali sada imate konstantan pristup informacijama, zabavi, distrakcijama– sve ove stvari ulaze, dolaze i odlaze. I ne dozvoljava vam prazan prostor da nešto kreirate ili samo nešto obradite", kaže Paula.

Obožavamo internet jer se čini da povećava našu autonomiju, ali onlajn svet nam često pruža osećaj da, kada je u pitanju ono što nam nudi, uopšte nemamo smislenih izbora.

Jedino što treba učiniti je odbaciti staro, prihvatiti novo i živeti sa posledicama.

"Imamo mogućnost da kažemo: ne želim taj proizvod. Zapravo ne moram da plaćam preko usluge mobilnog plaćanja Venmo. Ne treba mi PayPal. Ne moram da kupujem knjige od onlajn prodavca. Postoje i drugi načini za obavljanje ovih stvari. To je izbor. Kupovina ili ne farmerki ili nove kreme za kožu - to su takođe sve opcije. Pa ipak, iz nekog razloga, sa tehnologijom, zaboravljamo da imamo kontrolu", upozorava Pamela Pol.

***

Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta