Valentinina priča: Trudna u 47. posle tri veštačke oplodnje

Iz ljubavi se nekako prirodno rađa i želja za bebom. Dizajnerka Valentina Obradović je posle dve neuspešne vantelesne oplodnje rešila da ona i partner pokušaju i treći put, u Pragu. Pitali smo je da li se plašila biološkog sata na koji žene okolina često podseća.

"U mom rečniku ne postoji reč 'strah' ako postoje realne osnove za to. Ako vam lekar kaže 'zdravi ste, prihvati postupak', a onda on ne uspe – i on samo zavrti glavom, kaže 'godine', meni to nije argument! Istražite! Ako moje telo ne vidi godine i kaže može, a vi ne uspete, analizirajte, bavite se naukom. Dok na takav tim nismo naišli, lutali smo", otkriva ona za naš portal.

Valentina kaže da je posle završenog modnog obrazovanja, u njenom životu prirodno došla na red karijera, najpre autorska moda, a onda iz nje rad za jednu veliku modnu kuću i odgovorna pozicija modnog kreatora.

"Iz godine u godinu, rađale su se ogromne kolekcije, širila prodajna mreža. U tom rađanju kolekcija, kao neko jako odgovoran za sve čega se prihvati – počinjala sam da gubim suštinu, sebe. Kao i sve u životu, treba znati kada staviti tačku, pružiti ruku i krenuti dalje. Da li je to bila slučajnost ili namera slučaja (do danas ne znam), ali baš na putu sa posla – nešto me saplete i slomim skočni zglob. I ta tačka bude prelom koji mi usmeri ostatak života: povratak autorskoj modi kroz modnu priču Love by Valentina i ulalazak u preduzetničke vode", priča ona.

Pitamo je kako je izgledalo planiranje treće vantelesne oplodnje u Pragu. Valentina i njen partner Blagoje Bajić inače zbog posla žive na različitim adresama. On u Švajcarskoj, ona u Beogradu.

"Bili smo zaključani. On tamo, u Bazelu, ja ovde, u Beogradu. Godina početka borbe sa pandemijom. Kako ćemo? Maj 2021. je naš mesec! Ako ne prođe do tada , biće lakše sigurno… LOVE cveta iza zatvorenih vrata, nalazi put do srca klijenata preko Instagram I Facebook stranice, online prodaje, a u isto vreme razvija humanost jer posle toliko vremena i sama sedam za mašinu. Šijem maske. Deo poklanjam, deo poklanjaju oni koji ih kupe. Pored toga, pišem Pragu. Mejl predstavljanja, analize koje traže, sve radim, vraćam im rezultate. Planiramo. Nemam ni vremena da mislim o neuspehu. Prihvatamo njihov predlog. Prvi deo vantelesne, uz njihove instrukcije, kompletno radite sami, a ostatak postupka u Pragu (vađenje folikula, embriotransfer). I stvarno, kako smo išli ka maju, pandemija je popuštala. Valjda ta želja. Ona je stvara!", otkriva Valentina.

U takvim situacijama svakakve misli čoveku prolaze kroz glavu. Pitamo Valentinu da li je imala neke sumnje.

"Kada ulazim u odnos, ja prvo izgradim poverenje. Ako toga nema, nema ni NAS. Kada smo poklonili poverenje klinici, nije bilo sumnje. Znate, kada je bliski rođak bio bitku sa kancerom, tu bolest nismo ni spominjali. Borili smo se optimizmom, suze su bile zabranjene, jer ako čuje zlo, eto ga. Umisliće da je pobedilo i ode, sve ode. Tako i u ovoj borbi za potomstvo, naaaaaajjače zagrlite život, i kažete: Tu sam! Hoću! Mogu! Verujem u stručnjake! Dajem sve od sebe!"

A koliko je važna podrška muškarca u svemu tome?

"Vantelesna oplodnja je stvaranje života iz dva života. Tu nema dileme. Naša ljubav je bila osnova svega, ali ovo je većim delom borba same žene i mnogo je važna naša snaga. Sve se dešava u našem organizmu, treba ga pripremiti (fizički i psihički), stvoriti uslove (plodno tlo) da tu izraste život. Muškarac je podrška, ali sam ja mog velikim delom sačuvala ginekoloških ordinacija u kojima oni nisu preko potrebni i pomno slušala specijaliste, sarađivala. Tako sam ja radila svoj deo posla, on svoj, a sačuvali smo i našu ljubav. Uostalom, svaki put se smejem kada se setim reči mog ginekologa koji kaže, da bi duplo manje dece bilo da muškarci prolaze kroz sve postupke poput nas. Iako ih neizmerno poštujem, potpuno verujem u ovu teoriju! (smeh)", priča buduća mama.

U trudnoći se oseća sjajno i kaže da ne zna kakva bi tek trudnica bila sa duplo manje godina.

"Moj mali asistent pomaže. Tek kada sednem, osetim da je tu", kaže ona i dodaje da jedino za čim žudi je malo bezbrižnosti.

"Iako jako volim svoju profesiju i nije mi teško da stvaram i u 8.mesecu – volela bih da država ima malo više razumevanja za trudnice i mame preduzetnice, jer ovo što nude nije dovoljno ni za pelene. Svakako, ne bih pravila veliku pauzu, jer mi je priroda posla takva, ali ova situacija nimalo nije zavidna. Ne treba nama pomoć, već samo podrška", priča ona.

Iz celog procesa kroz koji je prošla naučila je, kako kaže, da svet liči ne samo na ljubavne, već i avanturističke romane.

Na kraju poručuje da živi najbolje i najispravnije što može. Voli. Veruje. Bori se. Pomaže ljudima oko sebe.

"I nadam se da je ovaj intervju, ogoljavanje moje privatnosti, iako do sada to nikada nije bio moj manir – nekome pomogao. E to bi bila sreća!"

***

Bonus video: Joga za zauzete mame