Ovo je priča o četiri žene koje vode arhitektonski studio i stoje iza upečatljivih projekata koji deluju toliko prijatno da ne bismo izašli iz njih.
Šta mislite šta je zajednička nit koja povezuje luksuzni restoran i vinoteku GIG, sada već kultni Bistro Mali Pijac u Beogradu i prelepu vilu u Perastu? U pitanju su četiri arhitektice koje su izvele svoju magiju na sva ova tri objekta, ali i na mnogim drugim.
Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić i Tijana Vitomir za Zadovoljnu govore kako su osnovale zajednički arhitektonski studio Fluid, zašto su njihovi projekti specifični, ali i da li se ikad zaista potpuno isključe od posla.
„Zvanično, a i nezvanično, trudimo se da radimo samo radnim danima od 9 do 17 h. Svaka od nas ima porodicu i prijatelje i volimo da provodimo vreme i sa njima, zbog čega je akcenat na poštovanju radnog vremena. U okviru tog radnog vremena smo dostupne i odgovaramo na sva pitanja, telefone ne gasimo, naravno, a ako postoji neka hitna situacija koja može da se reši samo van radnog vremena, dostupne smo. I klijenti sami većinski poštuju radno vreme, a onima koji to ne rade skrenemo pažnju i to je uglavnom dovoljno da se vratimo na naš ritam.“
Ali u njihovom poslu neke stvari jednostavno ne mogu da se ukalupe.
„Ono što nije odnos sa klijentima i tiče se projektovanja i našeg angažmana, zasigurno traje 0-24 h. Kada si u nekom projektu i kada osmisljavaš, nemoguće je da pritisneš imaginarno dugme u 17 h i prestaneš da razmišljaš o mogućnostima. To je verovatno tako na svakom poslu i zato je jako važno da posao koji radimo i volimo jer, hteli ili ne, to je sastavni deo našeg života i to prožimanje je lepo, normalno i poželjno“.
Ideja za njihov zajednički posao se nametnula kao logičan nastavak firme koju je vodio arhitekta Đorđe Gec i u kojoj su njih četiri sa njim činile tim.
„Nažalost, on je preminuo 2014, a nas četiri smo krenule da završimo započeto. Onda su se spontano nizali novi poslovi koji su ekipu održavali na okupu i do danas (na našu opštu radost) nismo uspele da stavimo tačku na započeto.“
I kako kažu, sve što rade ne rade samo za klijenta, rade i za sebe.
„Trudimo se da svojim delovanjem ne ugrozimo druge i da iz sebe, u svakom zadataku, izvučemo najviše što možemo. Pratimo sopstveni senzibilitet, pokušavamo da budemo potpuno iskrene prema sebi i okolini, a od klijenta se očekuje da proceni da li smo mi tim koji će najbolje odgovoriti na dati zadatak. Tako profilisane postajemo vidljivije za one koji gaje sličan senzibilitet.“
A po čemu se njihovi projekti izdvajaju? Čime se one vode da bi postigle to da čovek ne poželi da izađe iz tako dizajniranog prostora?
„Nije isto kada se nešto radi u zaštićenom objektu ili okruženju iz nekog starijeg veka ili u savremenom objektu ili okruženju. Sve to određuje neki stil kojim se služimo, kao i način na koji se služimo nekim stilom ili kombinacijom stilova. Enterijer Bistroa Mali Pijac je primer jednog starog objekta gde smo se nadovezale na spoljašnju arhitekturu tako da se oseća duh vremena nastanka objekta, ali sa distancom, budući da su korišćeni savremeni materijali i elementi. Restoran i vinoteka GIG je u savremenom objektu sa aluminijumskom fasadom gde elementi u enterijeru u potpunosti referišu na današnjicu, ali sa osvrtom na vinske podrume kroz opekarski proizvod ili lukove kao simbole vinskih podruma.“
Još jedan projekat koji spaja sadašnji stil života i izvornu arhitekturu su kuće u Perastu.
„Tu smo kuće iz XVII ili XVIII veka koje su pod UNESKO zaštitom prilagodile savremenom načinu života tako što smo unutar starih kamenih zidina implementirale potpuno novu, savremenu arhitekturu.“
Naše sagovornice kažu da u svemu tome nisu klijenti zahtevni već projekti.
„Sa klijentima možemo da imamo lakšu ili težu komunikaciju, ali najvažnije je da se razumemo i da idemo ka istom cilju. Nekada to sve bude ‘na keca’, pravolinijski, a nekada do cilja stignemo uz par skretanja usput. Što se tiče detalja, to je polje gde smo mi zahtevne i gde nekada ni klijentima nije jasno zašto je tako. A detalji su ono zbog čega se izvanredni projekti razlikuju od prosečnih. To su pojedinačne sitnice koje se ne primećuju na prvi pogled, ali su zaslužne za celokupnu sliku i atmosferu.“
Arhitektice studija Fluid otkrivaju i koje građevine ih u Beogradu oduševljavaju, a šta im se nikako ne sviđa.
„U arhitektonskom smislu, ono što nam najviše prija su modernistički blokovi Novog Beograda, kao i pojedinačne modernističke građevine u starom delu grada. Naravno, svi volimo i istorijske četvrti na neki poseban način. Ono što nam se ne dopada je savremeni odnos prema arhitekturi, a samim tim i čoveku kao konzumentu. Tu pre svega mislimo na jeftino zidanje skupih kvadrata, gde pod ‘jeftino’ podrazumevamo kvalitet gradnje i kvalitet prostora koji jedva da zadovoljava standarde, a u pojedinim slučajevima ni to.“
Velika većina nove arhitekture se radi sa prefiksom „lux“, što je proizvoljna investitorska kategorizacija, tvrde.
„Ne dopada nam se ni to što se uzurpiraju centralni delovi već prenaseljenog grada zarad koristi pojedinca. Isti ti modernistički blokovi na Novom Beogradu, kao i veći deo starog dela grada su, takođe, istom tom proizvoljnošću pojedinca promenili svoj izvorni izgled i narušili arhitekturu u velikoj meri. Govorimo o bespravnim nadogradnjama pre svega, zatim delimičnim renoviranjima fasada gde vlasnici jednostavno preurede svoje delove fasada po sopstvenim afinitetima ne obazirući se na ostatak građevine, ili kada preurede celu fasadu bez osvrta na okolinu… Zanimljivo nam je to što cene kvadrata konstantno rastu, a osnovni uslovi za život (vazduh, stalne gužve u saobraćaju,…) u glavnom gradu su skandalozni.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
