Potresna ispovest novinarke.
Novinarka Eli Halivel očekivala je da će poseta njenom porodičnom lekaru biti rutinska, kada je išla da uzme lekarsko uverenje u aprilu 2016.
Australijanka je svratila kako bi se vratila na posao, jer je nekoliko dana bolovala od stomačnog virusa.
Eli je takođe uzela uput za test krvi. Razgovarala je o ideji da osnuje porodicu sa suprugom Nikom i želela je da proveri da li je sve u redu.
„Zapravo sam želela da proverim svoje nivoe folata. Rezultati su se vratili i ukazali da imam visoke trombocite, što nije neuobičajeno ako ste imali virus. Moj doktor nije bio zabrinut, ali smo ipak uradili još jedan test. Drugi test je pokazao da su trombociti bili još veći, pa je zatražio specijalistu da pogleda. Osim osećaja umora, koji sam mislila da je zbog posla, ništa me nije pripremilo za ono što se sledeće dogodilo“, govori Eli.
Ona je morala da čeka pet nedelja na pregled kod specijaliste i još tri nedelje na rezultate daljeg testiranja. Kada su konačno stigli, prvi put je čula akronim HML.
„Imam hroničnu mijeloičnu leukemiju. To utiče na vašu krv i koštanu srž. Najčešće se dijagnostikuje kod muškaraca starijih od 60 godina. Ne kod žena mojih godina“, rekla je ona.
Dva dana kasnije, Eli je otkrila da je trudna.
„Za 48 sati saznala sam najbolje i najgore vesti koje možete čuti u životu“, rekla je.
Uobičajeno je da pacijenti sa HML uopšte nemaju nikakve simptome u ranim fazama bolesti, ali Eli misli da „umor“ koji je pripisala poslu možda bio rak. Najbolji način lečenja bio je da odmah započne oralnu hemoterapiju, ali nije poznato kakvi bi bili efekti na nerođeno dete.
Tako je Eli, suočena sa nemogućim izborom da abortira ili da rodi, odlučila da sačeka. Čekala je devet meseci da joj se rodi sin.
Porodili su je mesec dana pre nego što je postigla pun termin jer su se njeni nivoi markera leukemije – količine raka u njenoj krvi – povećali. Nakon što je njen sin Tor rođen, Eli je odlučila da odloži terapiju za još pet nedelja kako bi mogla da doji bebu. Tada je počela prava borba.
U proteklih šest godina Eli je ulazila u remisiju, ali se bolest iznova vraćala.
„Mislila sam da ću biti jedan od 50 odsto ljudi koji na kraju mogu da prestanu sa lečenjem i ostanu u remisiji, ali nažalost to za mene ne izgleda obećavajuće. Vidim povratak ćelija raka i sada radim krvne testove svake dve nedelje da pratim napredovanje“, napisala je na Instagramu 2020.
„Iznenađena sam što osećam duboki stid zbog ovoga. Sramotu jer se osećam kao da radim nešto što uništava moje telo, uprkos tome što pokušavam da živim što zdraviji život“, dodaje.
Prosečni životni vek Australijanaca sa ovim rakom kostiju je tri do pet godina. Eli je već u šestoj.
„Zahvalna sam što je u Australiji ovaj lek subvencionisan. Uzimam dve tablete dva puta dnevno i moram da postim pre i posle. To u izvesnoj meri utiče na moj kvalitet života, ali je svakako bolje od alternative“, kaže.
Trenutno, Eli je u remisiji – nema ćelije raka krvi koje se mogu detektovati u telu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
