Od modela do bodigarda.
Ponekad ni crni pojas u borilačkim veštinama ne može da spase vas ili vaš automobil. Popularna ruska manekenka i ujedno najbolja žena telohranitelj na svetu, Ana Loginova je imala basnoslovno bogate klijente koje je čuvala, ali te 2008. nije uspela da sačuva sebe. Stradala je pokušavajući da spreči lopove da joj otmu skupoceni porše kajen.
Loginova nije bila samo lepo lice – ona je bila obučeni telohranitelj i vodila je sopstvenu agenciju za obezbeđenje samo za žene, ali njena obuka za odbranu i instinkti su možda zapravo proradili protiv nje. Naime, vozeći se kroz komšiluk na jugoistoku Moskve, na putu da pokupi mače koje je pronašla u oglasu, Loginova se zaustavila na raskrsnici. Tad je srebrna limuzina ruske proizvodnje žiguli stala pored nje, muškarac je iskočio, izvukao je iz njenog auta, seo u njega i krenuo. I tada se Anina profesija telohranitelja okrenula protiv nje.
„Reagovala je instinktivno. Ona se uhvatila za kvaku na vratima svog poršea i, prema policijskim izveštajima, verovatno se zakačila rukom. Džip je jureći vukao Anu niz put i ona je preminula od povreda glave. Njeno telo je pronađeno kasnije te večeri“, kazao je psiholog Mihail Vinogradov, gostujući na ruskoj televiziji i dodao da je to greška čak i iskusnih policajaca – neko ti nešto zgrabi i ti automatski reaguješ da ga zaustaviš.
„Da se nije opirala, izgubila bi samo auto, a ne život“, kazao je.
Loginova je bila poznata moskovska manekenka, prava zvezda u društvenim krugovima. Oskudno odevena, krasila je naslovnice muških časopisa. Prestižni brendovi, koje su toliko priželjkivali sveže bogati Rusi, angažovali su je za svoje reklamne kampanje. Postala je rusko lice Chanel-a i BMV-a.
A kako je od modela stigla do bodigarda?
„Ništa u životu nije slučajno“, rekla je za magazin Maksim za koji se fotkala golišava.
„Kada sam reklamirala BMV, morala sam da prođem napredni kurs vožnje. Tada sam srela osobu koja me je obučila da rukujem oružjem i shvatila sam da to i veštine u vožnji mogu da iskoristim kao profesiju. Prijatelj mi je dao ideju da osnujem agenciju za žene telohranitelje. Pohađala sam kurseve i evo me“, kazala je tada Ana.
Potražnja za kompanijama koje pružaju ličnu bezbednost bogatim Rusima je ogromna, a poziv telohranitelja je statusni simbol. Biti viđen u svom novom elegantnom automobilu bez sopstvenog telohranitelja je tako demode, a Ana je našla svoje mesto na skoro prezasićenom tržištu. Brinula je o bezbednosti bogatih Rusa, pre svega, njihovih žena – i supruga i ljubavnica.
Posao je pokrenula 2005. godine, regrutovala je i obučavala osoblje, a i sama radila kao telohranitelj.
„Niko neće pomisliti da lepa devojka može da ima skriveni pištolj i da ga zapravo može upotrebiti kada je napadnuta. A kad imate lepo telo, to pomaže da se razoruža napadač. On će buljiti u vas i zaboraviti na sve drugo“, rekla je tada za Maksim.
Kazala je i kako telohraniteljke, za razliku od muških kolega, mogu neometano da prate zaštićenu osobu, recimo, u restoranu, i da to ne izazove veliku pompu. Navela je to kao veliku prednost u njenoj branši. Kazala je i da su štikle obavezne u njihovom poslu, mada nisu najudobnije za takav poziv.
„Verujem da devojka treba da bude devojka, a ne terminator. Ovo je važan kriterijum za moju agenciju. Ali to uopšte ne znači da ona mora da bude model.“
Ana je tada priznala i kakvog muškarca želi pored sebe.
„Želim da nađem čoveka sa kojim mogu da priuštim sebi da budem slaba, krhka, a ne žena uvek spremna da reaguje na opasnost. Ali većina muškaraca je toliko opsednuta svojom slobodom da su fiksirani samo na sebe, plaše se bilo kakvih obaveza i spremni su da nestanu u svakom trenutku. Oni misle da je sloboda kada nemaš nikoga. Ali to je usamljenost, ne sloboda.“
Otimanje skupocenih automobila u Rusiji godinama je bilo vrlo često i Ana je već jednom bila napadnuta, mada je uspela da ostane nepovređena. Drugi put nije imala sreće.
Imala je samo 29 godina kada je stradala. Za sobom je ostavila jedno dete.
BONUS VIDEO: Nina je jedna od retkih automehaničarki u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
