U moru objava koje sam pre neki dan videla na Instagramu bez teksta me je ostavila priča Tanje Oreščanin. Ona je dobila koronavirus, otišla je na nekoliko pregleda i dobila rezultat - virus je pod kontrolom, ali je otkriven maligni tumor na plućnom krilu. Borba, za koju je verovala da je pri kraju, zapravo je tek počela.
Sa Tanjom Oreščanin sam se našla u jednom beogradskom kafiću. Pomalo sam paničila i zamišljala hiljadu različitih scenarija o razgovoru koji treba da se desi kada me je jedan zvonak glas prenuo.
“Milice?”
Okrenula sam se i ugledala sitnu ženu sa osmehom većim od nje same. Sva trema je nestala kada je Tanja sela preko puta mene. Naredna dva sata smo pričale, a ja sam se u naletima smejala, ježila i plakala.
Ko je Tanja?
Tanja Oreščanin završila je italijanski jezik, kako kaže, zbog mame. Pre nešto više od četiri godine se konačno zapitala šta stvarno želi, i iz tog pitanja rodio se njen modni brend u okviru kojeg pravi unikatne haljinice za devojčice. Posao je krenuo dobro, a ona je bila ponosna i srećna. Kroz smeh mi kaže da je „sada švorc“.
“Sve sam dala na zdravlje, sve sam dala na sreću i presrećna sam”, priča ona s osmehom od uva do uva.
Kako je sve počelo?
“Mene je pojeo strah od korone! Ja sam se stvarno čuvala, bila sam frik!”
Kako kaže – pridržavala se svih propisanih mera i redovno odbijala pozive za druženja u kafićima. “Vidimo se za mesec dana kad prođu svi toksini kroz tvoje telo”, govorila bi ona svojim prijateljima.
Devetog februara ove godine, izgubila je čulo mirisa. Osim toga sve je bilo sasvim u redu – niti je imala temperaturu, niti je kašljala, a nije imala ni bilo koji drugi simptom.
“Rekoh sebi – dobro, idem sada da se testiram, oni će reći da sam pozitivna i ja ću se izolovati. Skloniću se lepo kod mame u stan na dve nedelje i to je to”. Tako je glasio Tanjin “prost” plan za prevazilaženje ove situacije.
Savršeno mirna, otišla je da se testira i, nimalo neočekivano – bila je pozitivna. Doktrori su je poslali i na rengen, nakon čega je dobila uput za Zemunsku bolnicu (u to vreme kovid ambulantu). Tamo su joj rekli da je možda bolje da ostane, a ona je to mirno prihvatila.
“Rekla sam samo suprugu šta da mi donese. Ja onako, sa mojom torbicom i jaknicom, znaš ono, kao kad ideš ujutru časkom nešto da odradiš pa ideš na kafu? E baš tako”, smeje se ona.
Njen opušteni stav se tog dana blago povukao kada je došla do šestog sprata.
“Jao, gde sam ja došla?! To sve vezano za kovid – to je strašno. Ti se tamo nagledaš svačega: i madih i starih, i bez daha i ovakvih i onakvih. Zato lekarima i medicinskim sestrama – naklon do poda. Sad da sedne ovde neka žena i da mi kaže da je medicinska sestra rekla bih joj – ma šta piješ!?”
Nakon sedam dana u bolnici, bila je negativna na kovid, a u međuvremenu je odradila i skener. To je bio četvrti dan njenog boravka u bolnici i popodne je sa lekarom gledala svoje rezultate. Nakon tog razgovora, Tanjina prvobitna opuštenost potpuno ju je napustila.
“Rekao mi je: ‘Okej, ovde postoji nešto… mora da se vidi šta je.’ U isto vreme me hrabi, ali mi i daje upozorenje da se radi o nečemu što ne bi trebalo shvatati olako. Rekao mi je da to treba ispitati kad budem negativna. Ja tu doživljavam prvi napad panike”, prepričava mi Tanja.
“Legla sam na krevet i kao da me je neko obema rukama uhvatio za vrat – nisam mogla da dišem”, priča ona. Čim je smogla snage, ustala je i došla do sobe gde su doktori i oni su joj dali tabletu za smirenje.
Sledećeg jutra se osećala bolje, ali je shvatila jedno – više nije u bolnici zbog korone.
Jednom kad su je proglasili negativnom na koronavirus, prebacili su je u Klinički centar.
“Došla sam na Klinički, kad tamo sušta suprotnost. U kovid bolnici je stalno akcija – deset sestara oko tebe, deset doktora je tu ako se požališ na nešto i imaš apsolutnu pažnju, a ona dođeš na Klinički i imaš jednu sestru na odeljenju u noćnoj smeni. Ona je sama jer su sve njene koleginice u kovid bolnici, pa ti kad primiš lek – srećan si. Nije ona kriva, takva je situacija. Opet kažem, s moje tačke gledišta, naši doktori i naše sestre su heroji”, kaže Tanja klanjajući se pred zamišljenim medicinarom.
Nakon gomile analiza i nekoliko dana čekanja, pozvali su je u lekarsku sobu.
“Rekli su mi ‘Sedite Tanja, stigli su rezultazi’, ja sam sela, a on je nastavio ‘Pojavile su se prve, maligne ćelije. Ali, zakazali smo vam operaciju za dve nedelje. Može da se operiše i posle toga vi ćete biti jedna zdrava osoba.’ Oni vrlo vode računa kako da ti saopšte vesti”, priseća se Tanja.
“Vaši rezultati su takvi da ste imali sreću u nesreći – korona vam je spasila život. Da se ovo pojavilo samo dva meseca kasnije, pitanje je da li bismo vam ovo i rekli – a govorimo inače, jednom pacijentu u tri godine”, to su bile reči Tanjinog lekara.
Imala je dakle dve nedelje da se psihički pripremi za operaciju. Otišla je u manastir, isplakala se pošteno i objasnila deci: “Mama je bila u bolnici i našli su joj jednu tačkicu. Ta tačkica je kao karijes – dobro je dok ne boli, a mene ne boli. Mami će skinuti tu tačkicu, baš kao karijes i sve će biti u redu.”
Gledam je kako priča…Jedan od najtežih momenata svog života mi pripoveda sa lakoćom i nekim poletnim tonom, a samo ona zna koliko je bilo teško.
Žene su zmajice
Tanja je u bolnicu otišla sa osmehom. Probudila se iz anestezije i nije razmišljala o bolesti, jedino na šta se fokusirala je – kako da izađem odavde.
“Ima jedna mnogo bitna stvar: žene su toliko hrabre. Znaš ti šta su žene?! Znaš li ti šta su žene?! Ja sam bila među takvim ženama zmajicama! Bila sam sa bakicom od 80 godina, zatim sa jednom tako obrazovanom i inteligentnom ženom, ma žene su čudo”, maše rukama i govori s ogromnim žarom.
Cimerke su se međusobno bodrile, jer kada doktor izađe iz sobe, ostaju samo one i jedna drugoj daju vetar u leđa.
“Znaš ti šta je to”, nastavlja Tanja sa žarom u očima, “Znaš ti koja je razlika, mi pričamo ovde, mi smo zdrave…”, i samo je stala.
Kao da je tek tada shvatila da je fizički zdrava. Udahnula je i izdahnula: “Ja sam zdrava. To je novi momenat”, rekla je naglas.
Hemioterapija i nastavak borbe
Operacija je prošla sjajno. Tanji su otklonili tumor veličine sedam centimetara, otkriven, reklo bi se, pukom srećom. Bez jednog jedinog simptoma, imala je sreću da bude pregledana na vreme.
Ponovo je pomislila da je kraj, sada jedne već ozbiljnije bitke, i ponovo je pogrešila.
“Doktor je došao i rekao mi: ‘Sada mogu već ozbiljnije da vam kažem. Mi smo otklonili ogroman tumor i sada vam sledi hemioterapija’”.
To možda jeste standardna procedura, ali je ova vesti bio još jedan šok za Tanju.
Tanja je terapiju primala preko tableta. Ipak šok, strah i nepoznata situacija uzrokovali su njen drugi napad panike u kratkom vremenskom periodu.
Pregurala je i to.
Posle još par analiza, 21. jula, dobila je potpis i pečat koji potvrđuju – zdrava je.
Isprva, nije imala bilo kakvu rekaciju. Muž ju je blago prodrmao uz “Hej Tanja, zdrava si!” Međutim, emotivni rolerkoster je i dalje trajao u njenoj glavi i, iako je ovakav scenario zamišljala bezbroj puta – prosto je zvučalo nerealno.
Šta znači biti zdrav?
Otišla je u crkvu, zapalila sveću i tek tada bila konačno u miru sa sobom. Kada je izašla iz crkve, udahnula je vazduh punim plućima.“Kakav dan!”, pomislila je.
“Jesi li nekad guglala šta znači biti zdrav?” pita me.
Zbunjeno odmahujem glavom.
Objašnjava mi da “zdravlje” uključuje fizičko, psihičko i mentalno blagostanje.
“Ja sam fizički zdrava. Ali mentalno i psihički…Posle svega ovoga, tebi se pojavi jedan novi pogled na svet i novi strah. Ja sada razmišljam o mojoj kontroli koja je za tri meseca i pokušavam sebi da pomognem mentalno. Prihvatam svaku pomoć, a zakazala sam i razgovor sa psihologom. Ne znam ni ko je ni šta je, ali verujem da će mi pomoći”, kaže ona.
Shvatila je da je jako važno imati vremena za sebe. Pre cele situacije, iako je radila posao koji voli, radila je i danju i noću, bila požrtvovana majka, supruga, snaja, dizajnerka… Nakon ovih šest meseci, odlučila je da izdvoji vreme za sebe i uživa u momentima kada je samo – Tanja.
Dok ovo čitate, ona verovatno vozi bajs na keju i uživa u danu jer, kako kaže, “sve je tako jednostavno”.
Njena priča je bila inicijativa za sve njene prijatelje i porodicu, koji su otišli i pregledali se nakon svega što je ona preživela. Isto to bi Tanja volela da izvuče i svako ko čita ovaj tekst – idite i pregledajte se. Pre samo par meseci, i ona je verovala da se loše stvari dešavaju samo nekom neznancu, a sada je ona neznanac u vašoj priči i iz sveg srca vam želi da odete na rutinsku kontrolu.
***
Bonus video: Biljke za jačanje imuniteta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
