Svetlanin put od života u nasilju do Vogue magazina

Podeli:
Foto: Instagram/albinogirl

Vekovima su se ljudi plašili onih koji su drugačiji. Drugačije znači nepoznato, a nepoznato nije zona komfora. Sve što nije u zoni komfora izaziva strah, a strah se često ispoljava kroz ismevanje, omalovažavanje i netrpeljivost. Zbog toga su ljudi koji se ne uklapaju u kalup osuđeni na teži put. Međutim, na žalost svih istih, svet su menjali samo drugačiji.

Svetlana Šlapak ima 21 godinu, dolazi iz Obrenovca i zaljubljenica je u japansku kulturu i odatle i potiče njen nadimak: Sumi. Rođena je sa albinizmom i to je čini drugačijom. Ipak ovo nije priča o prirodnim poteškoćama sa kojima se nose albino ljudi, već o devojci čija je “mana”, postala glavni as u rukavu.

Šta je albinizam

Albinizam je urođeno stanje koje karakteriše delimični ili potpuni nedostatak pigmenta kože, kose i očiju. Ljudi rođeni sa albinizmom, uglavnom imaju veoma svetlu kosu i kožu, a pored toga često imaju problema sa vidom (osetljivost na svetlost i slabovidost). Zbog svoje blede kože, izrazito su osetljivi na sunce, te mogu dobiti ozbiljne opekotine prilikom najmanjeg zadržavanja na suncu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by SUMI (@albinogirl)

Sumi je jedina u svojoj porodici sa albinizmom i slabovidošću, takva je rođena. Kosa joj je kao detetu bila plava, a vremenom je postala snežno bela. Ima sivo-plave oči, bele trepavice i bele obrve, tako da izgleda kao snežna princeza. Međutim, morala je da prođe dugačak put, koji je bio daleko od onog kakav zaslužuju princeze.

Odrastanje

Deca umeju da budu prilično surova i lako zamene nečije ime pogrdnim epitetom. Buckasto dete će postati “debeli”, dete koje nosi naočere je “ćoravi”, devojčica koja je viša od dečaka je “bandera”. Svetlanu su zvali “duh, vampir i baba”.

“Osećala sam se veoma loše. Većina ljudi kaže : Nije to nista strašno, to su samo deca ili Ma proći će, pusti. To su uglavnom saveti ljudi koji nisu prošli kroz to, dok je za osobu koja to doživlja nešto potpuno drugo. Stalno sam razmišljala zašto je to moralo baš meni da se desi, zašto sam to morala da budem baš ja. Ali to je zato što tada nisam imala nikakvo samopouzdanje”, priseća se Sumi.

Sva deca žele da se uklapaju i budu prihvaćena, zato je Sumi dala sve od sebe, da se uklopi u masu. Jako rano je počela da farba svoju nežnu kosu, trepavice i obrve – želela je da zamaskira sve što je čini drugačijom, ne bi li je ljudi prihvatili.

Osim po izgledu, Sumi se razlikovala i po tome što je rođena slabovida. Ako hoće nešto da pročita, mora da prinese tekst na svega par centimetara od oka, što je otežavalo učenje. Osim toga, neretko se sudarala sa ljudima i udarala u bandere. Međutim, dugo je odbijala da koristi beli štap, ne bi li izbegla dodatno isticanje.

“Pokušavala sam da se uklopim na sve moguće načine, čak sam držala i dijete jer su mi govorili da sam debela, iako sam bila mršava. Zbog stresa i stalnog maltretiranja vršnjaka, užinu koju sam nosila od kuće dala bih nekom psu lutalici, jer nisam mogla da jedem. Nisam volela svoje telo, kosu, sebe uopšte. Uvek je bilo nešto zbog čega bi me zadirkivali. Bilo je i dana kada su me gurali niz stepenice i vikali ‘ĆORAVA, BABA, VAMPIR'“!

Dete koje ismeva i ponižava druge, odrasta u čoveka sa istim manirima. Uz internet i društvene mreže, nikada nije bilo lakše ispoljiti mržnju i netrpeljivost.

“Ljudima je teško da poveruju u to, ali isto se i sada dešava. Svaki dan se dešava nasilje. Volela bih da ljudi budu malo svesniji toga gde živimo i šta se događa oko nas. Prosto ne bih nikome poželela da proživi ni pola onoga što sam ja.”

Problemi u svakodnevnom funkcionisanju

Osim toga što ne sme da bude dugo na suncu, kako joj koža ne bi prokrvarila, Sumi je izrazito osetljiva na svetlost i toplotu. A problemi sa vidom nekada dovode do neprijatnih situacija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by SUMI (@albinogirl)

 

“Žao mi je samo što većina ljudi ne zna sta je beli štap i čemu služi. Non-stop mi se dešava da stigne poštar ili dostavljač hrane i nastane neprijatna situacija. Ja im kažem da mi priđu kad me vide, i objasnim da imam beli štap, na šta oni meni kažu: Hej, ma videćes plavi kombi. Ja im ponovo kažem da NE VIDIM, a oni mi ponovo odgovore isto. Tek kad me ugledaju, ukapiraju.”

Učenje i korišćenje mobilnog telefona su takođe prilično izazovni.

“U srednjoj školi sam učila lekcije napamet kako bih sve postizala. Sada, na fakultetu, većina nema razumevanja. Pre nekoliko dana sam morala da popunim neku uplatnicu i kada sam objasnila da sam slabovida, službenica fakulteta mi je rekla: Nije tako sitno, kako ne vidite. Da je uvek lako – nije. Uprkos tome, nastavljam dalje i neću odustati. Ja sam osoba koja ne podnosi da gubi.”

Prihvatanje sebe

Kako su godine prolazile, Sumi je polako učila da prihvata sebe i svoj izgled. Prestala je da farba kosu, trepavice i obrve, prihvatila je beli štap kao pomagalo i odlučila je da obrne situaciju u svoju korist.

Postala je blogerka i počela je da piše o albinizmu. Pisala je o sopstvenoj situaciji, o albinizmu kao poremećaju i davala je odgovore na česte zablude. Na sve ono što je godinama pokušavala da prikrije, sada je uperila reflektor. Neka svi vide.

“Ljudi će uvek gledati da povrede druge kako bi se oni osećali bolje. Sve je to sada iza mene. Samo ću reći – Niko ne može da vas natera da se osećate loše bez vašeg pristanka na to.“

Manekenstvo

“Na jednom času u srednjoj školi, profesorka nas je pitala šta bismo voleli da radimo. Ja sam rekla bih volela da budem manekenka. Ceo razred je prasnuo u smeh. Možda moj odgovor nije bio najbolji, ali profesorka mi je na to rekla Manekenke su mršave, lepe i visoke, a ti to nisi. Dobro pamtim te reči.”

Nekoliko godina kasnije, Sumi, ta ista devojka kojoj se razred smejao i koju je profesorka javno ponizila, pojavila se u italijanskom izdanju magazina Vogue.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by SUMI (@albinogirl)

“Oduvek sam maštala da se bavim modelingom. Jednom prilikom sam razgovarala sa mamom na tu temu i ona je bila protiv toga. Moja majka je vrlo stroga žena i može se reći da je staromodan tip. Zbog svega toga, imala sam strah da se prijavim u bilo koju modnu agenciju”.

Međutim, kako to obično i bude, sudbina sve sama poslaže. Sumi nije otišla u agenciju. Agencija se javila njoj.

Uprkos maminoj zabrani, podsmevanju vršnjaka i potcenjivanju profesorke, odlučila je da sluša samo sebe. Otišla je na kasting bez ičijeg znanja, potpisala ugovor i zakazala svoje prvo fotkanje. Kada je to saopštila majci, ona je počela da plače.

“Sada to razumem, jer je to strah i briga za svoje dete. Roditelji se plaše za nas i pokušavaju da nas zaštite na sve načine. Danas imam njenu punu podršku koja mi mnogo znači.”

Novo poglavlje

Ono zbog čega su je celoga života ismevali, postalo je njen zaštitni znak. U svetu modelinga, njen jedinstven izgled je veoma cenjen i tražen. U moru sličnih modela, Sumi ćete lako prepoznati i zapamtiti.

 

View this post on Instagram

 

Објава коју дели SUMI (@albinogirl)

“Jednostavno, ne volim da gubim. Bilo je mnogo padova, ali predaje nikad. Ako padnem 100 puta, pokušaću ponovo, pa makar usledio i 101. pad,” objašnjava Sumi.

 

View this post on Instagram

 

Објава коју дели SUMI (@albinogirl)

Zahvaljujući ovom stavu, Sumi danas radi ono što voli. Na Instagramu je prati više od 50 hiljada ljudi, a ona nastavlja da podiže svest o albinizmu i edukuje ljude na temu različitosti. Osim toga, njen san je da otvori turističku i modnu agenciju za ljude koji su drugačiji (u bilo kom smislu).

“Moja najveća želja je da ovaj svet postane jedno bolje mesto, koje može biti lepše i od svet iz bajki.”

 

View this post on Instagram

 

Објава коју дели SUMI (@albinogirl)

Ova snežna princeza krupnim koracima ide ka svojim snovima. Kao i svi njoj slični, dobila je teži put, ali se na tom putu snalazi sjajno.

***
Bonus video: Modni trikovi koje možemo da ukrademo sa Nedelje mode u Parizu


***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram